Sveti Ignjatije Brjančaninov
DUHOVNOST
Šta je to istinska duhovnost. Šta znači duhovan čovek. Savremene zablude duhovnosti.
Šta je duhovnost u pravoslavnom smislu?
Mi se ne slažemo u pogledu razumevanja nekih izraza koje upotrebljavamo. Pod istom rečju ti podrazumevaš jedno, a ja drugo.
Na primer, pod rečju «duhovni, duhovnost» ti podrazumevaš ono što i svi drugi danas, i takvim shvatanjem udaljavaš se od smisla koji toj reči pripisuju Sveto Pismo i dela Svetih Otaca. Danas, čim je knjiga o religioznom predmetu, odmah nosi naziv «duhovna». Danas, ko obuče rasu (svešteničku odeću), taj je nesporno «duhovan»; ko se ponaša uzdržano i pobožno ‐ taj je u najvećoj mogućoj meri ʺduhovanʺ.
Sveto Pismo nas ne uči tako, Sveti Oci nas ne uče tako. Oni kažu kako čovek može da živi u tri stanja: prirodnom, neprirodnom (potprirodnom) i natprirodnom. Ta stanja se drugačije nazivaju: duševno, telesno i duhovno. Još drugačije: pristrasno, strasno, bestrasno.
Neprirodan, telesan i strastan je onaj ko u potpunosti služi prolaznom svetu, makar se i ne predavao grubim porocima Prirodan, duševan i pristrasan je onaj ko živi radi večnosti, tvori dobrodetelji i bori se protiv strasti, ali još nije dobio slobodu i ne vidi jasno ni sebe, ni bližnje, nego samo nagađa i napipava kao slep. Natprirodan, duhovan i bestrasan je onaj koga je osenio Duh Sveti, ko, budući ispunjen Njime, deluje i govori pod Njegovim uticajem, uzdiže se iznad strasti, iznad svoje prirode. Takvi su zaista ‐ svetlost svetu i so zemlji. Oni vide sebe, vide i bližnje, a njih može da vidi samo onaj ko je duhovan kao i oni. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje (1. Kor. 2,15) – kaže Sveto Pismo.
Danas se duhovni ljudi sreću veoma retko. U svome životu ja sam imao sreću da naiđem na jednog takvog ‐ koji sve do danas stranstvuje zemljom starca od oko 70 godina, seljaka, polupismenog; živeo je na mnogim mestima po Rusiji i na Svetoj Gori; govorio mi je da je i on sreo samo jednoga.
Kako u ovom slučaju tako i u drugim, drži se terminologije [= odrednica] Svetih Otaca, koja će odgovarati tvome praktičnom životu i koja često nije u skladu sa terminologijom novijih teoretičara. Oprosti što ću te teoretičare nazvati ‐ mrtvacima! Neka ti mrtvaci sahranjuju svoje mrtve, to jest one koji hoće da slušaju Reč Božiju kako bi se naslađivali krasnorečivošću, uzburkavanjem krvi, igrom uma, a ne da bi «tvorili Reč». Poslednjima je potrebno da kažu: ʺBilo nam je zadovoljstvo da vas slušamo i provedemo vreme sa vamaʺ, a prvima je potrebno da svet o njima priča: ʺAh! Kako umno i divno govore!ʺ.
Neka te ne zavedu ni prirodni um, ni krasnorečivost! Sve je to prašina. Toj krasnorečivosti i tome umu rečeno je: Zemlja si! Uostalom, ja znam da ti, pošto si okusio život, ne možeš da se zadovoljiš mrtvim! Lepo je rekao sveti Simeon Novi Bogoslov: ʺOne koji se pretvaraju da su puni vrlina, i u koži ovčijoj spolja predstavljaju jedno, a drugo su po unutrašnjem čoveku, ispunjeni svakom nepravdom, ispunjeni zavišću, gordeljivošću i zlosmradijem strasti ‐ njih veoma mnogi kao bestrasne i svete poštuju, pošto imaju neočišćeno duhovno oko i ne mogu da ih poznaju po plodovima njihovim; one pak koji žive u pobožnosti, dobrodetelji, prostoti srca i zaista su sveti, kao sasvim obične ljude ne primećuju, preziru i smatraju ni za šta. Takvi pričljivog i sujetnog uzimaju kao mudrog i čak duhovnog, dok onoga ko objavljuje Duhom Svetim, ti ljudi, bolesni od đavolje gordosti, odbacuju kao nadobudnog i gordog, a njegove reči ih više užasavaju nego što im prijajuʺ.
Isto tako, «duhovnim» u pravom smislu te reči mogu da budu nazvane samo one knjige koje su napisane pod uticajem Duha Svetoga.
Ne povodi se za opštim tokom, nego idi uskom stazom za Svetim Ocima.
. . .
(Odlomak iz knjige: Sveti Ignjatije Brjančaninov, „ENCIKLOPEDIJA pravoslavnog duhovnog života“, prvo izdanje Beograd 2005, preveo i priredio Mladen Stanković.
Više o knjizi pogledajte na: http://predanje-ms.blogspot.com
Eh moj Zlatko, da samo znas kolike su mi usi…ali dzaba , tu opet trebaju usi koje cuju neslusljivo…Mozda moj pristup deluje neozbiljno, ali sam samo hteo reci da ne treba narodu suvise filozofirati i komplikovati …vera je prosta stvar…ili je imas ili nemas…sve ostalo bi moglo da ide u prazne price….
Tako sam i mislio.
Naime, duhovnost se često svodi samo na pouke otaca, neki slede određene, neki svakog popa i njegovo razmišljanje, sugestiju, gde se po kratkom argumentu duhovna baština Indije, Nepala, Kine, Tibeta, Japana, Tajlanda, Indonezije jednostavno izbaci kroz prozor dubljeg pojimanja, interesovanja, jer se generalizuje sve i svašta, svrstava se sve pod new age bez konkretnog poznavanja. To je najlakše verovatno, no da li čovek otvorenog srca i duše može tako razmišljati i odbacivati ljudsku prirodu koja je ipak deo božanske, sveopšte, i svesti je na jedan geografski modus koji je svakako s pravom oplemenjen bio Isusom Hristom, a tako olako zbaciti npr približno takav momenat, svakako važan, malo dalje u vremenskom i geografskom smislu, u vreme kada su velikani duha delovali i oplemenjivali jedan sasvim drugačiji pristup istoj toj ljudskoj prirodi kroz neizmerno duboki karakter njihovih učenja i učenja „njihovih svetih otaca“ preko Zoroastra, Bude, Krišne, Rame, Lao Cea, Muhameda. Posle se treba zapitati ko tu uskraćuje sebi mogućnost tolerancije i razumevanja, bez obzira što nam se to činilo strano, daleko, da li nužno mora biti nepravilno, nepotrebno, u suprotnosti sa „našim“, naravno da nipošto. Najviše ljude ovde pokreće teza „raja i pakla“ jer je nekako puno toga podređeno tome, zašto biti pravičan i približaviti se Bogu (da ne završiš u večnom paklu), zabluda! viševekovna zabluda zaključio bih, to nije duhovnost niti je to svodi na neki neduhovni, zbludeli pravaca ako to nije u korenu hrišćanstva, odna mnogi gube smisao, pojam greh kakav je opšte poznat kroz kaznu Božju gubi smisao, jer Bog ne kažnjava, Bog je Ljubav. Duhovnost je izvan ljudskih tumačenja, izvan dogmi, svako naravno razvija svoju duhovnost, ma kako ona izgledala ako je delotvorna, sve ostalo je mitsko razmišljanje i separatizam.
Sveti Duh je sama suština života koja vibrira iz samog srca Boga prostirući se u svim pravcima poput radio talasa. Prožima sve svetove i univerzume, kreira i održava život. U mnogim podnebljima i vremenima bio je poznat pod mnogim imenima kao što su: Melodija Sfera, Šadba, Bani, Zvučni Tok, Šadba Dun, Akaš Bani, Sultan-ul-Azkar, Reč, Nada, Logos, Kralj Puteva, Ism-i-Azam, Kalma, Kalam-i-Ilahi, Surat Šadba, Ananda Yoga, Ananda Šadba, Vadan Dun, Nebeska Muzika, Živa Voda, Sveta Voda… ECK (Ek)…
Ne može se detektovati instrumentima niti čulima ali ga jedino mi kao Duša možemo iskusiti kao intuitivni podsticaj, Svetlost u Duhovnom Oku i, ili Zvuk u duhovnom sluhu. Može biti propraćen jakim osećajem ljubavi.
Onaj ko se svojom čistoćom srca otvori prema Njemu biva još pročišćavan i uzdignut…
Nije rezervisan ni za jednu religiju, naciju, rasu ili klasu. Prisvajaju ga i isključivo pravo na Njega „polažu“ samo oni koji još malo toga znaju i razumeju.
Ko se prema njemu otvori biva vodjen da govori i čini prave stvari koje će biti u skladu sa Zakonom Ljubavi. U kojoj meri će osoba moći da živi u skladu sa Zakonima Svetoga Duha zavisi od dosegnutog stanja svesti i kapaciteta ljubavi. Put i proces je dug i naporan.
Bog nikoga ne isključuje i nikoga ne favorizuje. Ako neko favorizuje sebe i svoju religiju negirajući druge i druge metode obraćanja Bogu taj ima još mnogo da hoda ovim putevima a u glavama takvih ljudi klopara prepunjeni um ali ispražnjeno srce… Blago onima koji smire svoj um i strasti svoje pa prepoznaju lepotu u ljudima nezavisno od njihovog verovanja ili religije ili čak ateističnosti. Bliski Bogu nisu veliki „Bogomoljci“ i poznavaoci knjiga već oni koji su puni ljubavi a takvi se ne mere ni po boji kože ni po polu niti po religijskoj pripadnosti.
Ko tvrdi da je baš njegova religija jedino ispravna ima veliki problem sa lavirintima svoga uma. Taj je samog sebe zarobio…
Voleo bih da mi neko ovde kaže kako to Sveti Duh nekoga probudi? Kako Sveti Duh vodi i podučava? Ako ima takvog voljan sam da slušam ali pod uslovom da ne prepričava nikakve „svete knjige“ niti citira nekakve svete starce već da govori iz svog iskustva… Jer, ako ima takvog onda će mu Sveti Duh dati nadahnuće da govori bez napora svoga ima. misli će same teći i slagati se na najbolji način.
@ Burgovac
Obožavam taoističku i konfučijansku praktičnu mudrost, mislim da niko nije tako dao mudre savete za praktičan život. Isto tako i indijske koncepte i opise prirodnih zakona, te njihovu zanatsku veštinu. Svidjaju mi se budistički maniri i kultura života, a posebno mi je dopadljiva islamska poezija i gastronomija :-)
Ali sve je to sfera ovozemaljska, podnebeski svet, posebno kada prave genealogije bogova i boginja – demonska bića kojima se klanjaju, počev od imanacije sunca, meseca, planeta, reinkarnacija duša, itd. Sve je to ovozemaljsko. Pravoslavlje odlično objašnjava šta je to, i od koga potiče, samo treba pročitati, uložiti napor u znanje :-)
@ Louis
Čitajte svete starce pravoslavlja, pojasniće vam se šta je Sveti Duh, a za početak i Sveto pismo, jer je ono prožeto njime.
Rekoh sebi da neću da se upetljavam u objašnjavanja, jer u vašim tvrdnjama ima ozbiljnih faulova, kada neke stvari poistovećujete sa Svetim Duhom, pa samo preporuka da se okrenete izvorima.
Jer svi ti Sveti starci i Svetitelji su govorili i pisali vodjeni Svetim Duhom i kada vam oni kažu da su Muzika Sfera ili Ananda Šadba samo manifestacije dejstva podnebeskog sveta, prirodnog poretka, jer oni to vide mnogo jasnije nego što vi to samo umno povezujete u jedan sinkretizam. Sinkretizam je klizav teren i mahom prevara.
@Zlatko, budući da ste kršćanin, moram Vas dobronamjerno ispraviti, kao što su i mene ispravljali svećenici, nemojte reći „obožavam“ -“ Obožavam taoističku i konfučijansku praktičnu mudrost“, jer samo Boga smijemo obožavati, rastavite riječ i uočit ćete, nekako bi sama tu riječ prevela kao ludu ljubav,iskrenu i čistu prema Bogu (sama riječ sadrži riječ bog koja prelazi u jezičnu promjenu, a nemam pojma kako se zove, davno sam to učila). Dakle, obožavati Boga, to je jedino ispravno, da ga duša obožava.
Nadam se da se ne ljutite. :)
@ Zlatko
„…Jer svi ti Sveti starci i Svetitelji su govorili i pisali vodjeni Svetim Duhom…„
Kako VI mozete tvrditi da su bas SVI bili vodjeni svetim duhom ?
Molim vas da ne odustajete od objasnjavanja ( vi jedini ovde od pravovernih niste iskljucivo copy/paste ) jer je i Isus prokleo one koji imaju znanje a ne dele ga drugima , i zrtvovao se za sve a ne samo za one koji su ga slepo slusali .
Znam i da cete reci da niste merodavni i da se latimo svetih otaca…Eto ja bih rado da mi neki od njih objasni zasto je dobri Bog prognao Adama i Evu i sta je bilo plod onog drveta. Ako znate koji je od Otaca to objasnio recite…. pa cu i ja da udarim copy/paste :)
@Vojsije, dobri Bog je prognao Adama i Evu iz jednostavnog razloga, sve su imali, sve im je dao, živjeli su u harmoniji međusobnoj i sa svojim Tvorcem, svojim Bogom. Ništa im nije nedostajalo, postojao je red i ljubav. Bog im je jasno rekao upozorenje sa kojeg stabla da ne jedu plodove. Zaveo ih je đavao, nagovarajući ih da slobodno uzmu, da će im se otvoriti oči i da će biti „kao Bog“.
Tu je ljudska nezahvlanost učinila svoje, ljudska oholost- biti kao Bog. Žena je prihvatila a ni Adam se nije bunio, dakle, nije bitno tko je prvi kriv, jednako su krivi. Svojim neposluhom i ohološću povrijedili su odnos sa Bogom, i još k tome su ga lagali, skrivali se, opet su pali test. Budući da su shvatili svoj grijeh, prvo što su uočili jest golotinja svoga tijela, posramili su se slike Božje u sebi (prije ih nije bilo sram biti golima jer su bili u ljubavi sa sobom,drugim i Bogom), dakle, zamazali su i onečistili sliku Božju u sebi, narušili su skad savršenog u sebi, uprljali dušu -zgriješili protiv Boga i nanijeli mu uvredu, jer grijeh je uvreda Bogu, uvreda na Božju ljubav. Kada je Bog vidio kako grijeh vodi u grijeh, kako je čovjek postao ohol, pustio je čovjeka u slobodnoj volji da ostane u oholosti ali ga je izgnao iz raja jer je prijateljstvo narušeno i izdano, okaljano lažima i međusobnim optužbama i skrivanjima. Zamisli skrivaš se od svoga Stvoritelja koji je Gospodar stvorenja i ima svu moć , više vjeruješ đavlu koji je neprijatelj čovjeka i Boga. Trebalo je ostati u poslušnosti, koja je poniznost, koja je ljubav prema Tvorcu.
Zbog grijeha praroditelja postoji sakramenat krštenja, čistimo duše, vraćamo se izvornoj slici djeteta Božjega u sebi, to su praroditelji imali, bili su djeca Božja dok se nisu usprotivili i zgriješili.
Nije kopirano , nego iz glave. Iz srca.
I od grijeha praroditelja namnožiše se grijesi,vidi primjer kule babilonske,druga slika ista ideja, biti kao Bog. Grijeh oholosti. Oholost je izvor svih grijeha. Bilo je potrebno da Otac pošalje svoga Sina da nas u Krvi otkupi i opere od grijeha, da vrati milost spasenja, a sakramenat krštenja ima simboliku pranja u vodi, voda kao izvor života,voda koja je isticala iz Kristova boka, krv i voda, možemo reći da je u Kristovom boku već postojalo krštenje koje je kasnije postalo sakramentom kojeg je ustanovio sam Isus. Još za Isusova vremena Ivan Krstitelj je krstio vodom, kao preteča Onog koji će osim vode krstiti i duhom.
@Louis :“Voleo bih da mi neko ovde kaže kako to Sveti Duh nekoga probudi? Kako Sveti Duh vodi i podučava? Ako ima takvog voljan sam da slušam ali pod uslovom da ne prepričava nikakve „svete knjige“ niti citira nekakve svete starce već da govori iz svog iskustva… „
Nije sve što u duši progovara i nadahnjuje Duh Sveti. Duh Sveti nije lišen Objave, važna je Objava u Svetom Pismu, tu je temelj pravoga duha. I đavao može imitirati, može prevariti, može glumiti i zavoditi. Kršćanstvo jedino ima Objavu, Sveto Pismo nadahnuto Duhom Isusovim, Duhom Svetim, jer kada se kaže Duh Sveti onda je to isti Duh Sveti koji ima temelj u Kristu,u Ocu.
Kako podučava? To je proces uzlazni ako se hoće rasti, to je dijalog i suradnja i sve kroz molitvu, pa molitvu srca,to je prijateljski odnos Boga i djeteta, kao roditelja i djeteta, prijateljstvo, to je prijateljavanje. Kako odnos biva ispunjeniji ljubavlju tako se i duša puni a hrani se sakramentima svete Crkve u kojoj Duh Sveti stanuje. Duh Sveti ostaje tamo gdje je duša čista, zato Duh Sveti ne može biti negdje gdje nema čišćenja sakramentima.Ne može hram biti prljav a da Bog tamo boravi, naša tijela su Hram Duha Svetoga. Duh Sveti podučava kroz savjest,kroz nutarnji govor duše , kroz druženje sa Živom Riječu iz Svetoga Pisma, jer živa Riječ jest Duh Sveti. Iz svog iskustva mogu reći da Duh Sveti podučava nježno i polako, nenasilno, i to podučavanje je uvijek dijalog, moje traženje i Njegov odgovor.
Kako probudi? Kroz srce. Kao milost koja se obasipa na čitavo biće, čitavo „ja“, duh,dušu i tijelo.Najprije dohvati srce pa je i razumu (umu) sve jasno. Nastane sklad u srcu i umu. I mir. Nastane za-ljubljenost u životvorca. Moje iskustvo.
Za mene, sve što je izvan ovoga, upitno je. Jer nigdje, u niti jednoj religiji svijeta, Bog nije pokazao takvu ljubav kao u kršćanstvu, nije dopustio poniženost, izrugivanje, nije podnio muku i smrt poradi čovjeka. U kojoj se to religiji Bog žrtvovao z a čovjeka i umro za njega? Da ga spasi, vrati mu milost spasenja. Samo Isus Krist, ni jedan drugi. Koji je Bog prolio svoju krv? Koji je Bog tako ljubio čovjeka da je sve to dopustio? Zato kršćanstvo nije religija,ne. Naša se vjera temelji na Objavi, to je vjerovanje a religije imaju obožavanje nekoga, kult obožavanja.
@ Vojsije
Opet se vraćamo na temelje vere.
Da bi neko u pravoslavlju ili hrišćanstvu dobio oreol svetitelja i bio nazvan Svetim, svojim životom i delima za vreme ovozemaljskog bivstvovanja a i posle, on mora dokazati svoju oboženost opisanim znacima i svojstvima koji su vrlo karakteristični. Vrlo su stroga i nedvosmilena pravila na osnovu kojeg se neko priznaje za svetitelja.
Na primer, jedan od dokaza dejstva Svetog Duha su svete mošti, neraspadljivi zemni ostaci Svetitelja koji su to postali dejstvom Svetog Duha. Na primer Sveti Nikolaj Velimirović i njegove mošti, Sveti Vasilije Ostroški, Sveta Petka, Sveti Luka, Sveti Jovan. Ako ste nekada celivali svete mošti, primetili ste da sve imaju isti i karakterističan miris, da ne trule i na običnom vazduhu, što nije svojstveno mumijama koje se raspadaju u običnim uslovima, i uz to kod nekih moštiju doživljavate nedvosmisleno dejstvo Svetog Duha na vas. Ne uvek, ali se desi.
Ne odgovaram vam direktno, već vas upućujem na nešto što razumne i logične ljude samo zbunjuje i za šta nemaju ama baš nikakvo objašnjenje zašto i kako postoje svete mošti. Hoću reći postoji logika i svet koji je dublji od očiglednog i pojavnog, i koji je stalno tu sa svojim dokazima, ali mi to olako primamo i zanemarujemo. Zato su meni vaša pitanja nekako … nemam izraz, posto su suvišna kada imate iskustvo vere i vidite šta je šta.
Kao kada je jedna moja draga prijateljica u susretu sa moštima Svetog Luke, radilo se o stopalu, počela da pronalazi mnoštvo naučnih objašenjenja, tipa: to je mumificirano stopalo, parfimisali su ga, voskirali, imaju sveštenici specijalna ulja i metode i slične besmislice, zaboravljajući na vekove i situacije koje su sve te svete mošti morale da prodju i prežive, a da nisu čuvani u hermetičkim prostorijama, već u crkvama, često mračnim i vlažnim, zimi, na hladnoći, ili leti na suši, itd.
Nikada nećete naći valjan odgovor ni na jedno vaše pitanje dok ne počnete sa praksom. Pročitajte recimo „Lestvice“ Svetog Jovana Lestvičnika, priznajem teška literatura za početnika mada laka za čitanje, ali shvatićete iz života ranih monaha šta znači duhovna borba i koliko smo svi mi lenji i povodljivi i u mislima i u telu :-)