Sveti Ignjatije Brjančaninov
DUHOVNOST
Šta je to istinska duhovnost. Šta znači duhovan čovek. Savremene zablude duhovnosti.
Šta je duhovnost u pravoslavnom smislu?
Mi se ne slažemo u pogledu razumevanja nekih izraza koje upotrebljavamo. Pod istom rečju ti podrazumevaš jedno, a ja drugo.
Na primer, pod rečju «duhovni, duhovnost» ti podrazumevaš ono što i svi drugi danas, i takvim shvatanjem udaljavaš se od smisla koji toj reči pripisuju Sveto Pismo i dela Svetih Otaca. Danas, čim je knjiga o religioznom predmetu, odmah nosi naziv «duhovna». Danas, ko obuče rasu (svešteničku odeću), taj je nesporno «duhovan»; ko se ponaša uzdržano i pobožno ‐ taj je u najvećoj mogućoj meri ʺduhovanʺ.
Sveto Pismo nas ne uči tako, Sveti Oci nas ne uče tako. Oni kažu kako čovek može da živi u tri stanja: prirodnom, neprirodnom (potprirodnom) i natprirodnom. Ta stanja se drugačije nazivaju: duševno, telesno i duhovno. Još drugačije: pristrasno, strasno, bestrasno.
Neprirodan, telesan i strastan je onaj ko u potpunosti služi prolaznom svetu, makar se i ne predavao grubim porocima Prirodan, duševan i pristrasan je onaj ko živi radi večnosti, tvori dobrodetelji i bori se protiv strasti, ali još nije dobio slobodu i ne vidi jasno ni sebe, ni bližnje, nego samo nagađa i napipava kao slep. Natprirodan, duhovan i bestrasan je onaj koga je osenio Duh Sveti, ko, budući ispunjen Njime, deluje i govori pod Njegovim uticajem, uzdiže se iznad strasti, iznad svoje prirode. Takvi su zaista ‐ svetlost svetu i so zemlji. Oni vide sebe, vide i bližnje, a njih može da vidi samo onaj ko je duhovan kao i oni. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje (1. Kor. 2,15) – kaže Sveto Pismo.
Danas se duhovni ljudi sreću veoma retko. U svome životu ja sam imao sreću da naiđem na jednog takvog ‐ koji sve do danas stranstvuje zemljom starca od oko 70 godina, seljaka, polupismenog; živeo je na mnogim mestima po Rusiji i na Svetoj Gori; govorio mi je da je i on sreo samo jednoga.
Kako u ovom slučaju tako i u drugim, drži se terminologije [= odrednica] Svetih Otaca, koja će odgovarati tvome praktičnom životu i koja često nije u skladu sa terminologijom novijih teoretičara. Oprosti što ću te teoretičare nazvati ‐ mrtvacima! Neka ti mrtvaci sahranjuju svoje mrtve, to jest one koji hoće da slušaju Reč Božiju kako bi se naslađivali krasnorečivošću, uzburkavanjem krvi, igrom uma, a ne da bi «tvorili Reč». Poslednjima je potrebno da kažu: ʺBilo nam je zadovoljstvo da vas slušamo i provedemo vreme sa vamaʺ, a prvima je potrebno da svet o njima priča: ʺAh! Kako umno i divno govore!ʺ.
Neka te ne zavedu ni prirodni um, ni krasnorečivost! Sve je to prašina. Toj krasnorečivosti i tome umu rečeno je: Zemlja si! Uostalom, ja znam da ti, pošto si okusio život, ne možeš da se zadovoljiš mrtvim! Lepo je rekao sveti Simeon Novi Bogoslov: ʺOne koji se pretvaraju da su puni vrlina, i u koži ovčijoj spolja predstavljaju jedno, a drugo su po unutrašnjem čoveku, ispunjeni svakom nepravdom, ispunjeni zavišću, gordeljivošću i zlosmradijem strasti ‐ njih veoma mnogi kao bestrasne i svete poštuju, pošto imaju neočišćeno duhovno oko i ne mogu da ih poznaju po plodovima njihovim; one pak koji žive u pobožnosti, dobrodetelji, prostoti srca i zaista su sveti, kao sasvim obične ljude ne primećuju, preziru i smatraju ni za šta. Takvi pričljivog i sujetnog uzimaju kao mudrog i čak duhovnog, dok onoga ko objavljuje Duhom Svetim, ti ljudi, bolesni od đavolje gordosti, odbacuju kao nadobudnog i gordog, a njegove reči ih više užasavaju nego što im prijajuʺ.
Isto tako, «duhovnim» u pravom smislu te reči mogu da budu nazvane samo one knjige koje su napisane pod uticajem Duha Svetoga.
Ne povodi se za opštim tokom, nego idi uskom stazom za Svetim Ocima.
. . .
(Odlomak iz knjige: Sveti Ignjatije Brjančaninov, „ENCIKLOPEDIJA pravoslavnog duhovnog života“, prvo izdanje Beograd 2005, preveo i priredio Mladen Stanković.
Više o knjizi pogledajte na: http://predanje-ms.blogspot.com
Hvala Marta . Nisam mislio na vas kad sam pominjao `pravoverne copy/paste` . Vama ocigledno ne treba copy/paste , jer cini mi se da vi ponajvise imate Hrista u srcu .
I hvala Zlatko . Mene , naravno , interesuje i ko je odredio ta stroga pravila i ko odlucuje danas o tome. Ne da bih to opovrgavao , vec da bi mogao imati svoje misljenje o tome . Naravno , moje misljenje o tome ne mora biti tacno .
Kad smo vec kod teme odlucivanja o tome ko je sveti , preporucujem odlican film `Trece cudo` reziserke A. Holand . I jedno moje iskustvo s tim filmom, pa odoh…U filmu jedan crnac dobijenu novcanicu poljubi i zahvali `nebu` za to . Nekoliko meseci posle tog filma u manastiru Cokesina jedna starica ( koja sigurno nije gledala film :) ) koja je dobila milostinju je potpuno isti potez napravila .
@ Vojsije
Ne mogu se oteti utisku, koliko vas poznajem kroz komentare, da spadate u grupu ljudi koji traže dokaz od drugih, neka zadovoljavajuća logična objašnjenja a ne od sebe i svog iskustva :-)
Posvetite se i napregnite malo u pravoslavnom duhu, idite na liturgije, postite, ispovedajte se i pričešćujte se (obavezno, bez toga je sve ništa), čitajte starootačku literaturu, i svi će vam se odgovori pojaviti. Nije mnogo smišljeno da vam se objašnjava istorija pravoslavne crkve, Nikejski sabor, šta znači Sinod, apokrifni spisi, ako nemate poznanje vere, saglasnost sa osnovnim postulatima.
Ako ne verujete na primer u postojanje tamne sile, u greh i pokajanje, raj i pakao, kako vam se može objasniti šta je jeres, i zašto su neke vere i religije jeres, pošto se u samoj njihovoj simbolici i ideologiji to očigledno vidi, barem je verniku to očigledno, dok za nevernika to može biti simbol ljudskih prava, ljudskosti i jedinstva sveta.
Kad budete poverovali (a kako će se i da li će se to desiti sam Bog zna), sve će vam se razbistriti i živećete jasnije, nestaće cinizma i skepse, ali će to biti zamenjeno sa … videćete i sami ;-)
P.S. Moj dragi kum je bio verski fundamentalista i stalno smo se sukobljavali oko nekih njegovih netrpeljivih stavova prema svetu, društvu ljudima. Na kraju sam i sam došao do istog stanja a on je smekšao u komunikaciji. Kada sam ga pitao kako to da nije više onakav fundamentalista, odgovorio je da je sada još veći i tvrdji ali iznutra, ali je mekši spolja, jer je shvatio da reči ne deluju na ljude, jer za prazne ljude su i reči naše prazne ako ne nosimo Sveti Duh sa sobom, već da samo na njih deluju naša dela – molitva. :-)
Vojsije,znam da niste mislili na mene, nisam Vam ja više ista ko prije,u početku mi je trebalo vremena da upoznam ovaj portal, ljude komentatore pa i pravoslavlje,sad sam malo drugačija :) Nemojte koliko ko ima Hrista u srcu, znate, nisam ni ja savršena, želim ga slijediti, al ne ide mi uvijek, al pohvala godi pa ipak, neka ta pohvala daje slavu Isusu, ne bi da mi se srce uzoholi a i da se stvori neka ljubomora,pa da odemo u grijeh. I to copy/paste evo meni je pomoglo od Kandila vere u nekim mojim promišljanima. Premda evo, mogu reći, imate simpatije od mene kao čovjeka, i poradi Vas razbila sam neke predrasude o kojima sad ne bih. Ja razumijem na što ste mislili, nekad se više može postići razgovorom, razgovor nas čini ljudima.
Samo bi htjela dodati na svoje komentare, ono Luisu upućeno, bilo je baš za Duha Svetog, to ne znači da osoba koja ne vjeruje u Isusa Krista ne može biti dobra osoba i da joj Bog ne progovara kroz savjest. Puno sam se puta osvjedočila da me
onaj koji se manje moli ili ne moli ukori (primjerice moj muž) Božjim glasom, dakle, Bog nam katkad govori i preko grešnika ( i sama sam grešnica), jer svi smo mi na sliku Božju stvoreni od istoga Stvoritelja, nema čovjeka bez grijeha i nema boljeg ili goreg vjernika, prepuštam Bogu sudove, a zasigurno će nas sve suditi po ljubavi, koliko smo ljubavi imali jedni za druge. Onima kojima je više dano, da spoznaju istinu i pravoga Boga, od njih će se više i tražiti, jer su imali a nisu poštivali i jer su bili nemarni na svoj odnos sa Bogom. Od njih će se više tražiti na sudu Božjem. Primjerice, svećenici, po njima se uvijek najviše „pljuje“ , ma pusti, njima je više dano -ima onaj gore koji će tražiti račun jer su vršili službu u Njegovo Ime …na nama je da molimo za njih a da ne osuđujemo nikog. Sad i ja moram ići…Ugodan dan.
#Zlatko,
Nisam ni očekivao da ćeš bilo šta i bilo kako drugačije odgovoriti.
#Marta,
Marta, Marta… šta bih da ti kažem?
#Vojsije,
Proterivanje Adama i Eve iz raja je samo simbolika. Drvo znanja takodje. Jednostavno mi kao Duše smo morali doći u oivaj svet da kroz nimalo laka iskustva učimo život. Učimo sagledati veličinu i lepotu života i njegovu svetost te da naučimo uvek prvo davati od sebe a ne prvo grabiti za sebe. Da naučimo prepoznati u drugima istu veličinu i značaj kao u nama samim. Ono pšto je najteže naučiti to jer sama ljubav pa je to razlog da mi kao Duše ovde dolazimo na stotine hiljada puta (pardon ovo je hrišćanski blog i ovde nema inkarnacije – odnosno nije dotvoljeno njeno prihvatanje).
Verujem da si se pitao kako čovek može znati ko je dosegao svetost ako i sam nikada nije dosegao taj nivo duhovne razvijenosti pa zato ovde i postavljaš pitanje o tome. Svetost je dosegao onaj ko još za života zna Boga a onaj koji zna Boga nikada ni pod kojim uslovima neće činiti čuda da bi prikupljao mase oko sebe. Ono sa podizanjem mrtvih vezano za Isusa je kasnije ubačeno u Bibliju. Jer, oni koji znaju Boga svesni su da ni pod kojim uslovima ne krše već postavljene zakone u ovim svetovima. Zakoni su rigorozni i striktni.
Zlatko bi samo trebao da se pita ko je taj što namerno održava ostatke pojedinih „svetih“ ljudi i time drži pažnju ljudi na pogrešne detalje. Čak i da jesu bili sveti to ne menja stvarti. Najbitnije je da se svako pita „Gde sam ja u odnosu na Boga?“ Jer, svako sam mora hodati svoj put ka Njemu.
Jedino pravo i validno čudo u svim svetovima i univerzumima jeste promenjena (ekspandirana) svest. Zato ovde i postojimo jer mi samo preko ekspandirane svesti i kapaciteta ljubavi možemo znati Boga. Sva druga čuda su na margini i ne treba na njima gubiti vremena.
Svest i ljubav su jedino pravo i validno čudo.
Čoveka ne možeš naterati da progleda jer to može, treba i mora učiniti on sam. Čak ni Bog nikome neće uskratiti slobodu i nasilno ga privuče sebi….
@Zlatko
„Ali sve je to sfera ovozemaljska, podnebeski svet, posebno kada prave genealogije bogova i boginja – demonska bića kojima se klanjaju, počev od imanacije sunca, meseca, planeta, reinkarnacija duša, itd. Sve je to ovozemaljsko. Pravoslavlje odlično objašnjava šta je to, i od koga potiče, samo treba pročitati, uložiti napor u znanje.“
– To je, takođe, samo Vaša percepcija stvari da je to ovozemaljsko, i uveren sam najdublje da tu puno grešite, ali samo iz neznanja, jer duhovnost tamo trenutno svakako tinja, naročito na Tibetu, takođe neuporedivo manje tinja na Balkanu, Srbiji, ali isto kao što živi kroz određene pojave kod nas, pa i objave svetih otaca, takođe živi i na drugim mestima kroz svete spise, to je izvorna duhovnost kao i Hristova, i jako greši onaj koji se toga želi stresti poput profane stvari. Jasno je zašto je to tako, no, nije ni važno ako se ne poznaje, ali nije pravoslavlje jedino Bogom dano, Duhom Svetim obasjano, takav stav samo srozava širinu duhovnosti.
A ništa Louis. Ja vjerujem u milosrđe Božje za svakog čovjeka, pa i za onog koji ne misli kao ja. Sviđa mi se pitanje: „Gdje sam ja u odnosu na Boga?“ Sasvim se slažem da Bog u svojoj ljubavi poštiva našu slobodnu volju.
I katolički teolozi kažu da je protjerivanje Adama i Eve samo simbolika, ne svi ali većina i to oni koji ne vjeruju u đavla. Ja tako ne mislim. Po tome je simbolika i da je Isus išao na križ, simbolika Božje dobrote. Puno toga danas se u katoličkom izvrće, dolaze neke nove teologije iz Belgije i neki svećenici grle tu teologiju, teologija koja govori da ni đavla nema, da je sve princip dobra i zla. Svjesni smo da će još svega biti, lažnih proroka i učitelja, treba prepoznavati…Iako sam i ja za pravolsavlje kao katolkinja kao se ono kaže „jeres“, tražila sam tu riječ i nisam načisto šta znači, ako znači heretik onda je to :) – heretik. Al briga me, prije nisam ništa znala, a sad na jedno nek uđe, drugo izađe, nek ne ostane u srcu i ide gore, braća smo kršćani, meni je to važno.
Ništa Louis, ništa ne kaži, nego vidimo se svi kod istog Stvoritelja, jednom :)
Svako dobro.
@ Zlatko Drago mi je da čitate i moje komentare :) , mada ih ne možete izbeći :( Uglavnom ja i komentarišem teme slične ovoj . Vera je možda i najintimnija tema čovekova pa je kopati po tuđim verovanjima poprilično nepristojan posao . No , šta ćete pomoću ove ( đavolje – veli vaš kum ? ) kutije može se i to . Trudim se da nikog ne povredim komentarima . Što se tiče mene i pravoslavne ‘prakse’ poprilično ste loše procenili moja iskustva ali ne i da sad nisam baš ‘u duhu’ . Možda komentarima i pokušavam naći nekog ko će biti dovoljno ubedljiv da me ‘vrati’ ? Čudni su putevi gospodnji …. P.S. Ne verujem vašem kumu da postoje ‘prazni’ ljudi .
Evo, ovo govorim kako će nas Bog suditi,o Zakonu ljubavi – to je najvažnije- Zakon Ljubavi na Križu za svakog čovjeka-vjerovao ne vjerovao,prema svima jednako.Braća, to smo svi mi, jedan drugome bližnji,brat, od istog smo Oca, vjerovao, ne vjerovao.
Na dobra djela svakoga potiče vlastita savjest i dobar primjer drugih ljudi, a u tom ga osobito potpomaže Božja milost i pomoć. Tko se protiv svoje savjesti i protiv spoznatih Božjih zapovijedi svjesno i odgovorno opredjeljuje protiv istine, pravde, dobrote, ljubavi i čovještva – taj čini zlo, grijeh. I ako u tom do smrti ustraje te umre nepokajan, krivac je svoje vječne propasti.
Isusove stroge riječi o sudu žele čovjeku posvjestiti odgovornost za svoja djela. I kad prijeti, on je Spasitelj, jer želi spasiti čovjeka. To lijepo izražava sv. Ivan koji povezuje u jedno spasiteljsku ljubav Božju i riječ o sudu: “Bog je tako ljubio svijet te je dao svoga Sina Jedinorođenca da nijedan koji u njega vjeruje ne propadne, nego da ima život vječni. Ta Bog nije poslao Sina na svijet da on osudi svijet, nego da se svijet spasi po njemu” (Iv 3,16–18). Tvrdokoran grešnik zapravo sam sebe osuđuje.
Najljepšu, a ujedno i najpotresniju sliku Posljednjega suda iz Isusovih ustiju donosi nam Matejevo evanđelje u glavi 25. Pojavljuje se Sudac – Isus Krist. Nastaje veliko razdjeljenje svijeta. Zdesna Kristu stoje “blagoslovljeni”, njemu slijeva “prokleti”. Temeljni zakon po kojemu će svijet biti suđen jest ljubav prema ljudima koje Isus naziva svojom braćom. Blagoslovljenima veli: “Što god ste učinili jednome od najmanje moje braće, meni ste učinili.” Prokletima pak spočitava: “Što god niste učinili jednome od ovih najmanjih, meni niste učinili.” Taj Isusov navještaj Posljednjega suda ili Sudnjega dana završava riječima ozbiljnosti: “I otići će ovi u muku vječnu, a pravednici u život vječni.”
Ljudi će, dakle, biti suđeni po tome kako su se – poslušni svojoj savjesti i Isusovu Evanđelju – odnosili prema svojoj braći ljudima, osobito ugroženima, potrebnima i potlačenima.
Toliko, spremam ispit, odlazim.
@ Zlatko
Zaboravih kazat`… Sa zadovoljstvm citam vase tekstove i sad mi nesto glede ovih komentara pade na pamet…Da vi napisete tekst o iskustvima ljubitelja gastronomije u postu ? Verujem da bi tu bilo zanimljivih stvari otome kako zaobici iskusenja a i nekih dobrih recep(a)ta … A onaj put u Brazil zaboravite ako kanite cekati da vas Sveti Duh pogleda…:)