Sveti Ignjatije Brjančaninov

DUHOVNOST

Šta je to istinska duhovnost. Šta znači duhovan čovek. Savremene zablude duhovnosti.

 

Silazak Svetog Duha i pravoslavna duhovnostŠta je duhovnost u pravoslavnom smislu?

Mi se ne slažemo u pogledu razumevanja nekih izraza koje upotrebljavamo. Pod istom rečju ti podrazumevaš jedno, a ja drugo.

Na primer, pod rečju «duhovni, duhovnost» ti podrazumevaš ono što i svi drugi danas, i takvim shvatanjem udaljavaš se od smisla koji toj reči pripisuju Sveto Pismo i dela Svetih Otaca. Danas, čim je knjiga o religioznom predmetu, odmah nosi naziv «duhovna». Danas, ko obuče rasu (svešteničku odeću), taj je nesporno «duhovan»; ko se ponaša uzdržano i pobožno ‐ taj je u najvećoj mogućoj meri ʺduhovanʺ.

Sveto Pismo nas ne uči tako, Sveti Oci nas ne uče tako. Oni kažu kako čovek može da živi u tri stanja: prirodnom, neprirodnom (potprirodnom) i natprirodnom. Ta stanja se drugačije nazivaju: duševno, telesno i duhovno. Još drugačije: pristrasno, strasno, bestrasno.

Neprirodan, telesan i strastan je onaj ko u potpunosti služi prolaznom svetu, makar se i ne predavao grubim porocima Prirodan, duševan i pristrasan je onaj ko živi radi večnosti, tvori dobrodetelji i bori se protiv strasti, ali još nije dobio slobodu i ne vidi jasno ni sebe, ni bližnje, nego samo nagađa i napipava kao slep. Natprirodan, duhovan i bestrasan je onaj koga je osenio Duh Sveti, ko, budući ispunjen Njime, deluje i govori pod Njegovim uticajem, uzdiže se iznad strasti, iznad svoje prirode. Takvi su zaista ‐ svetlost svetu i so zemlji. Oni vide sebe, vide i bližnje, a njih može da vidi samo onaj ko je duhovan kao i oni. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje (1. Kor. 2,15) – kaže Sveto Pismo.

Danas se duhovni ljudi sreću veoma retko. U svome životu ja sam imao sreću da naiđem na jednog takvog ‐ koji sve do danas stranstvuje zemljom starca od oko 70 godina, seljaka, polupismenog; živeo je na mnogim mestima po Rusiji i na Svetoj Gori; govorio mi je da je i on sreo samo jednoga.

Kako u ovom slučaju tako i u drugim, drži se terminologije [= odrednica] Svetih Otaca, koja će odgovarati tvome praktičnom životu i koja često nije u skladu sa terminologijom novijih teoretičara. Oprosti što ću te teoretičare nazvati ‐ mrtvacima! Neka ti mrtvaci sahranjuju svoje mrtve, to jest one koji hoće da slušaju Reč Božiju kako bi se naslađivali krasnorečivošću, uzburkavanjem krvi, igrom uma, a ne da bi «tvorili Reč». Poslednjima je potrebno da kažu: ʺBilo nam je zadovoljstvo da vas slušamo i provedemo vreme sa vamaʺ, a prvima je potrebno da svet o njima priča: ʺAh! Kako umno i divno govore!ʺ.

Neka te ne zavedu ni prirodni um, ni krasnorečivost! Sve je to prašina. Toj krasnorečivosti i tome umu rečeno je: Zemlja si! Uostalom, ja znam da ti, pošto si okusio život, ne možeš da se zadovoljiš mrtvim! Lepo je rekao sveti Simeon Novi Bogoslov: ʺOne koji se pretvaraju da su puni vrlina, i u koži ovčijoj spolja predstavljaju jedno, a drugo su po unutrašnjem čoveku, ispunjeni svakom nepravdom, ispunjeni zavišću, gordeljivošću i zlosmradijem strasti ‐ njih veoma mnogi kao bestrasne i svete poštuju, pošto imaju neočišćeno duhovno oko i ne mogu da ih poznaju po plodovima njihovim; one pak koji žive u pobožnosti, dobrodetelji, prostoti srca i zaista su sveti, kao sasvim obične ljude ne primećuju, preziru i smatraju ni za šta. Takvi pričljivog i sujetnog uzimaju kao mudrog i čak duhovnog, dok onoga ko objavljuje Duhom Svetim, ti ljudi, bolesni od đavolje gordosti, odbacuju kao nadobudnog i gordog, a njegove reči ih više užasavaju nego što im prijajuʺ.

Isto tako, «duhovnim» u pravom smislu te reči mogu da budu nazvane samo one knjige koje su napisane pod uticajem Duha Svetoga.

Ne povodi se za opštim tokom, nego idi uskom stazom za Svetim Ocima.

. . .

(Odlomak iz knjige: Sveti Ignjatije Brjančaninov, „ENCIKLOPEDIJA pravoslavnog duhovnog života“, prvo izdanje Beograd 2005, preveo i priredio Mladen Stanković.

Više o knjizi pogledajte na: http://predanje-ms.blogspot.com