Sveti Ignjatije Brjančaninov
DUHOVNOST
Šta je to istinska duhovnost. Šta znači duhovan čovek. Savremene zablude duhovnosti.
Šta je duhovnost u pravoslavnom smislu?
Mi se ne slažemo u pogledu razumevanja nekih izraza koje upotrebljavamo. Pod istom rečju ti podrazumevaš jedno, a ja drugo.
Na primer, pod rečju «duhovni, duhovnost» ti podrazumevaš ono što i svi drugi danas, i takvim shvatanjem udaljavaš se od smisla koji toj reči pripisuju Sveto Pismo i dela Svetih Otaca. Danas, čim je knjiga o religioznom predmetu, odmah nosi naziv «duhovna». Danas, ko obuče rasu (svešteničku odeću), taj je nesporno «duhovan»; ko se ponaša uzdržano i pobožno ‐ taj je u najvećoj mogućoj meri ʺduhovanʺ.
Sveto Pismo nas ne uči tako, Sveti Oci nas ne uče tako. Oni kažu kako čovek može da živi u tri stanja: prirodnom, neprirodnom (potprirodnom) i natprirodnom. Ta stanja se drugačije nazivaju: duševno, telesno i duhovno. Još drugačije: pristrasno, strasno, bestrasno.
Neprirodan, telesan i strastan je onaj ko u potpunosti služi prolaznom svetu, makar se i ne predavao grubim porocima Prirodan, duševan i pristrasan je onaj ko živi radi večnosti, tvori dobrodetelji i bori se protiv strasti, ali još nije dobio slobodu i ne vidi jasno ni sebe, ni bližnje, nego samo nagađa i napipava kao slep. Natprirodan, duhovan i bestrasan je onaj koga je osenio Duh Sveti, ko, budući ispunjen Njime, deluje i govori pod Njegovim uticajem, uzdiže se iznad strasti, iznad svoje prirode. Takvi su zaista ‐ svetlost svetu i so zemlji. Oni vide sebe, vide i bližnje, a njih može da vidi samo onaj ko je duhovan kao i oni. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje (1. Kor. 2,15) – kaže Sveto Pismo.
Danas se duhovni ljudi sreću veoma retko. U svome životu ja sam imao sreću da naiđem na jednog takvog ‐ koji sve do danas stranstvuje zemljom starca od oko 70 godina, seljaka, polupismenog; živeo je na mnogim mestima po Rusiji i na Svetoj Gori; govorio mi je da je i on sreo samo jednoga.
Kako u ovom slučaju tako i u drugim, drži se terminologije [= odrednica] Svetih Otaca, koja će odgovarati tvome praktičnom životu i koja često nije u skladu sa terminologijom novijih teoretičara. Oprosti što ću te teoretičare nazvati ‐ mrtvacima! Neka ti mrtvaci sahranjuju svoje mrtve, to jest one koji hoće da slušaju Reč Božiju kako bi se naslađivali krasnorečivošću, uzburkavanjem krvi, igrom uma, a ne da bi «tvorili Reč». Poslednjima je potrebno da kažu: ʺBilo nam je zadovoljstvo da vas slušamo i provedemo vreme sa vamaʺ, a prvima je potrebno da svet o njima priča: ʺAh! Kako umno i divno govore!ʺ.
Neka te ne zavedu ni prirodni um, ni krasnorečivost! Sve je to prašina. Toj krasnorečivosti i tome umu rečeno je: Zemlja si! Uostalom, ja znam da ti, pošto si okusio život, ne možeš da se zadovoljiš mrtvim! Lepo je rekao sveti Simeon Novi Bogoslov: ʺOne koji se pretvaraju da su puni vrlina, i u koži ovčijoj spolja predstavljaju jedno, a drugo su po unutrašnjem čoveku, ispunjeni svakom nepravdom, ispunjeni zavišću, gordeljivošću i zlosmradijem strasti ‐ njih veoma mnogi kao bestrasne i svete poštuju, pošto imaju neočišćeno duhovno oko i ne mogu da ih poznaju po plodovima njihovim; one pak koji žive u pobožnosti, dobrodetelji, prostoti srca i zaista su sveti, kao sasvim obične ljude ne primećuju, preziru i smatraju ni za šta. Takvi pričljivog i sujetnog uzimaju kao mudrog i čak duhovnog, dok onoga ko objavljuje Duhom Svetim, ti ljudi, bolesni od đavolje gordosti, odbacuju kao nadobudnog i gordog, a njegove reči ih više užasavaju nego što im prijajuʺ.
Isto tako, «duhovnim» u pravom smislu te reči mogu da budu nazvane samo one knjige koje su napisane pod uticajem Duha Svetoga.
Ne povodi se za opštim tokom, nego idi uskom stazom za Svetim Ocima.
. . .
(Odlomak iz knjige: Sveti Ignjatije Brjančaninov, „ENCIKLOPEDIJA pravoslavnog duhovnog života“, prvo izdanje Beograd 2005, preveo i priredio Mladen Stanković.
Više o knjizi pogledajte na: http://predanje-ms.blogspot.com
Po meni riječi djeluju na ljude,još kako, tko je u molitvi duh Gospodnji i preko riječi dotiče drugoga, proživljeno. I suprotno, koliko puta ružne riječi razore,donesu negativno, jer dolaze od negativnog duha. Zato mislim, na nama je da prihvaćamo i ljubimo svakoga, govorimo nježno i prema onima koji nemaju spoznaju. Katkad više čini prihvaćanje u ljubavi nego dokazivanje,obrana ili molitva za obraćenje, ne mislim sada da po molitvi Bog ne čini, nego ako se samo molimo a srcem ne prihvaćamo drugoga, badava. Ljubiti bližnjega kao sebe sama. Činiti drugome što želiš da on tebi čini. Pa čak i kada ti čini zlo, ostati u ljubavi. Evo, moj muž, prepoznao je Isusa tek kroz moju ljubav prema njemu, prihvaćanje i što ne vjeruje kako treba (kako sam ja to mislila), moliti i biti u ljubavi koja poslužuje,čini čudesa. Zamislite obred pranja nogu, pa nema veze ako sam ja perem te muževe noge (karikiram), jednom će se dogoditi da i on meni opere, i dogodilo se. A što mi vrijedi kad sam prije molila za njega a u svome srcu nisam našla prihvaćanje,nego gorčinu,muku. Sasvim sam sigurna da na posljednjem sudu neće dragi Bog gledati tko je katolik,protestant ili pravoslavac,ili Jevrej. nego da će nas pitati dali smo i u najmanjem bili Njegovi, dali smo mu služili u ljubavi prema braći.I Sveto Pismo nas uvijek poziva na ljubav prema Svima. I ja se isto osjećam prosuđeno kada se govori da je samo pravoslavlje ispravno, još više time jer smo BRAĆA po Kristu, kršćani, ja tako ne gledam niti moja vjera, prihvaćamo sve kršćane i nekršćane i moja vjera (katolička) nije mišljenja da ćemo se samo mi katolici spasiti, jer mnogi će i od katolika vikati Gospodine,Gospodine ali neće svi biti postojani kao ni u pravoslavlju, neće svi biti postojani, pa onda nije pravoslavlje uvjet ulaska u Kraljevstvo nebesko nego ljubav,ustrajnost i postojanost u vjeri koju imaš. Al ne sviđa mi se pravo vjere da prosuđuje spas samo odabranima. Iskreno. Eto, Jevreji, bili su izabrani narod ali još uvijek čekaju Spasitelja, ali obratit će se i oni, ta pisano je u Svetom Pismu. Prihvatiti će Isusa za Boga i Spasitelja. I mnogi koji ga nisu prihvatili, prihvatit će ga a oni koji su ga imali, izgubit će ga, malobrojni će ostati vjerni.
@ Louis
I meni je slican osecaj, ali mahom odgovaram drugima kroz razgovor sa vama, jer ste vi tipican predstavnik new age sinkretizma. Shamansko ucenje koje potvrdu trazi u slicnostima sa svim religijama sveta, kako bi se dokazala ista nit Tradicije. To je pokusavao i Rene Genon, da bi na kraju zavrsio kao musliman. Zelim vama da zavrsite kao pravoslavac :-)
@ Burgovac
Mozemo dosta pricati o Tibetu i njihovoj pre svega magijskoj praksi i panteonu bogova izmesanih izmedju njihove izvorne religije i uvoznih indo budistickih bogova. Ono sto vi dozivljavate kao duhovnost je kombinacija manira budistickog ponasanja i okultizma baziranog na joga tehnikama preuzetih iz Indije i Kine. Tibet je smesa tudjih religija, mahom paganskih, svedena na ovladavanje telesno psihickim mocima.
@ vojsije
Ne znam vas i ne zelim da sudim ali vam nedostaje neko dublje razumevanje pravoslavlja, jer cesto postavljate pitanja koja su vama naizgled saljiva a vernicima su bogohuljenje. Istinski pravoslavac nikada ne bi pomislio da postavi takva pitanja, jer zna ko ih u pozadini kreira. Iz toga se lako da zakljuciti da niste svesni svojih misli ili da ne znate o cemu se tu radi. Ovo pisem u najboljoj nameri, ne pametujem i ne pokusavam da istaknem svoj ego, jednostavno ste neoprezni, nemate straha Bozijeg u sebi.
Ne osudjujem vas, i ja sam morao da to shvatim na sopstvenom primeru i kako greh deluje. Bilo je ranije price o prenosu greha. Da, prenosi se na nasu decu, zato valja biti na na oprezu sa recima i delima.
@ Zlatko
Saljivost je forma u kojoj se postavlja ozbiljno pitanje .Samo ego moze prezirati saljivost. Ako ja nisam sposoban da vidim tog kreatora u meni ne mogu biti kriv , a ako vi vidite da kroz mene govori taj ( da ga ne imenujemo ) kreator onda vi imate problem sto tako gledate na bliznjeg svoga. Da li ste sigurni da ta neopreznost,naivnost i nezlonamernost moze dolaziti od njega ?
Salu na stranu , hriscanin u meni mi neprestani govori isto sto ste i vi gore rekli o meni.
@ Vojsije
Teško da ću to uspeti da napišem, mada jesam mislio na par stvari da pomenem, kao što su Brusketi naturale e primitivo :-)
@ Marta
Imam utisak da se malo pa malo uvredite po pitanju vere. To su sve strasti – znate izvor, vama ne treba objašnjavati :-)
Čitajte ranohrišćanske izvore koji su zajednički i pravoslavnima i katolicima, i negujte smirenost uma – smirenoumlje.
I bestrasnost :-)
Kada neko dodje monahu da ga ubedjuje kako je duhovnost na Tibetu ili u jogi, ili nekoj gnostičkoj jeresi, kako on treba da se oslobodi zatucanosti pravoslavlja i hrišćanstva koje je vreme pregazilo, ili da prihvati ekumenizam i jedinstvo svih crkvi, pravoslavni monah se mahom samo nasmeši, prekrsti, pomoli kratko za govornika i kaže „Bože pomiluj ga grešnog, ne zna šta radi“.
To i vama toplo preporučujem kao metod. Oslobadja vas tudjeg greha. Jer ako se svadjate i pokušavate da borite, borite se vi, kao biće Marta sa drugim bićima i njihovim demonima, a ovako sve prepustite Gospodu da reši i da vas zaštiti od uvlačenja u tudje duhovne svetove. Zato se o duhovnosti ne razgovara, ona se živi :-)
@Zlatko
Ja više govorim o Tibetanskom budizmu, i on svakako ne predstavlja ništa ovozemaljsko iako toliko naizgled različit od običnog ljudskog verovanja, ali daje efekte, daje rezultate kroz ljudski duh, doduše i na žalost daleko širih razmera nego hrišćanstvo u zapadnom svetu danas, pri tome mislim da budizam uopšte.
Duhovnost ima jednu svrsishodnost, da razvija ljudski duh, da doprinosi razvoju ljudi, duhovnom pre svega, čak i bez obzira iznad kakvog mitološkog stuba stajala (politeizma helena, starih rimljana, starih egipćana o kojima najmanje znamo jer se radi i o generalno drugačijem poredku koji je danas jako udaljen po načinu mišljenja ali ni po čemu destruktivniji).
Možda zaboravljamo da duhovnost nije nužno igra reči i uveravanja, pa kada neko i oseti nešto specifično i veže se za njega, to svoje predstavlja kao neprikosnoveno, i to je odlika svih sekti, kako hrišćanskih tako verujem i drugih pravaca, i to smatram normalnim, jer osoba ne povezuje duhovnost sa prirodnim, sa normalnom okolnošću i stanju duha kako bi trebalo i to se ne raziluje od bilo kakvih šamanskih iskustava samo je put dostizanja određenih uzvišenih stanja drugačiji, jer je čovek otuđen od sebe, i ne treba svoju prirodnu okolnost toliko da poistovećuje sa nečim toliko sakralnim sve vreme života, već da se s njom saživi da to postane jer on to uistinu jeste, ta njegova nazovimo je sakralna priroda se ne razlikuje ni kod jednog drugog čoveka, samo je ona nužno sputana, latentna, potencijalna dok se ispoljava ona devijantna, jer smo svi mi grešni kako se to kaže, ali priroda ne poznaje dogme, podele na ove i one, na svete i profane mitove, kad bi poznavali neolitske kulture shvatili bi koliko je njihova priroda jednaka našoj današnjoj, to su naši preci bez obzira na norme, na filozofske postulate koje su danas opšta mesta, još manje se zna koliko je samo hrišćanstvo sastavljeno od postulata budizma, helenskih dostignuća duha, svakako jevrjeske ali i nekih drugih religija toga vremena, ono nije originalno niti može biti jer u svim religijama postoji neizmerno puno mudrosti koje svakako čine uniju jer se iskustvo generalno ne razlikuje toliko među svim ljudima bez obzira na razlike diskursu a književnost oblikuje stara učenja, često na papskim koncilima kad je trebalo menjati Pismo zarad interesa vladanja, hrišćanstvo je eklektičko učenje podređeno najrazličitijim tumačenjima, a možda u najznačajnijem delu proizilazi iz poznavanja korpusa znanja budizma.
Ja nekako kontam ako covek u sebi ima duhovnosti da ona mora da zraci iz njega,njegovih dela i reci . Ovde ( u blazoj verziji nego drugde ) ljudi koji veruju da su na ispravnoj stazi su vrlo `kratkog fitilja` u komunikaciji s neistomisljenicima .
Nepojmljivo mi je to da neko obasjan miloscu onog u kog veruje prema duhovno slabijim izrazava prezir ili bilo kakvo negativno osecanje .
Rado bih postavio neka pitanja gos-n Burgovcu i Krsticu ali cu ispostovati nepisano pravilo bloga da je zvanicna religija bloga hriscanstvo .
Moja je poenta da duhovnost nije obmeđena nekom posebnom religijom ili dogmom, sektom, prostorom, događajem, već da se manifestuje kroz sve vidove a zavisi samo od pojedinaca, od naučnika, filozofa, umetnika, religioznih mislioca do duhovnih vođa, bilo kojeg vremena i bilo kojeg religioznog okvira.
Gledati uzanom vizurom i smatrati oboženje ili prosvetljenje ili ako god nazivali samo pojavom u svojom dvorištu, više je nego suženo kategorizovanje i favorizovanje, jer svako razvija svoju duhovnost i put tog razvoja vodi kroz univerzalne principe, a one svakako mogu naći danas u mnogim -izmima, zavise jedino od osobe pojedinca i njegovog duhovnog razvoja.
Dragi Zlatko, imate krivi utisak. Dobro, priznajem, kad sam ovdje došla nisam imala pojma o pravoslavlju, čitala sam što mi je ostavljano da čitam i sam a tražila itd., gledajte sad sam jača, što god da mi kažete,sad ja mogu reći, da poznajem braću pravoslavce, oštri su, takvi su, vjerujem da ima i oštijih, Vi ste profinjeniji i smireniji u odnosu na neke druge,ali to nije bitno. Prije, kad sam tek došla ovdje zapravo me vrijeđalo što ne poznajem vašu vjeru i otud moje reakcije od ranije. Neće me ništa uvrijediti, vjerujte, zato jer što god Vi meni rekli pa makar se kosilo i sa mojim vjerovanjima u okviru moje vjere, vi ste za mene braća po Kristu, pa kakvi god da ste biti ćete mi bliži uvijek i od budista i islamista,i od hindusa itd. Uvijek ću se prikloniti vašim razmišljanjima,možda ne sa svima,ali ću se prikloniti. Jedino nam svima treba biti važno da to bude način u ljubavi; Vama nemam što zamjeriti ali bilo je tu mudraca kojima je jezik mač, ljudi, ma ništa od toga, jer stvara se kontra-efekt, rana i srdžba i način da uzvratiš u svojoj istini, samo tada peru osjećaji koji nisu od Boga, ja to mogu i za sebe reći, uh, pa svega je bilo u meni. Sada samo mogu reći, da mi je drago što sam naišla na duhovnost pravoslavlja, ima puno lijepih sadržaja, dapače, u nekim se stvarima imate više ponositi, al ja bih evo ostala na ovome da se ponosimo Kristom. Razumijem da pravoslavna vjera već u nazivu ima predznak pravoga, a mi drugi eto, nismo najpraviji, to je tako u korijenima. Gledajte, mene to ne vrijeđa, ja sam samo dala osvrt,ja znam da je za mene moja vjera prava, jer nije me đavao ozdravio i podigao, u molitvi sam,na bogoslužjima, vodim duhovan život, molim se Mariji.
Ja sam mirna, možda mi je temperament previše prožet duhovnim,kao što je netko rekao u katolika,mi smo više prema van, a pravoslavni prema unutra, meni je normalno posvjedočiti i prenijeti drugima ne kao učitelj nego kao svjedok ono što meni Bog čini i što mi je učinio. Isus je rekao, „bit ćete mi svjedoci“. Svejdočenje pobjeđuje đavla. Mislim da je sebično ostati u sebi a ne reći što ti je bog učinio, pa voljela bi da neki pravoslavac posvjedoči kako je Bog velik u njegovu životu, ili Marija…razumijete, pa ta svjedočanstva nas osnažuju, produbljuju vjeru. Mi smo takvi katolici. Možda zato izgledamo kao najveći pametovatelji i oholice koji se hvastaju Isusom. Ako hoćete protestanti, oni su još gori od nas,izrazito napadni prema nama ali i oni su naša braća u Kristu, pa opet ako me pitate kome bih se prije priklonila između braće kršćana, opet bi to bili pravoslavci. Nije li tužno da su kršćani u ovakvim ratovima (retoričko pitanje). I čini mi se da je nesporazum oko shvaćanja ekumenizma. Ekumenizam je samo zajednička molitva, to je to za mene, nikakva pokrštavanja i preobraćanja. Zlatko, temperamentna sam, ne svađam se, ali to je zato jer sam prije bila veliki bezbožnik, znate kad upoznate Boga onda bi da tu radost svima date . Ustvari ispadam jako ohola.
Tu nam se razlikuju vjere. Iako, prihvaćam sve što ste mi napisali, daleko od toga da nemam strasti i svojih demona, svaki čovjek ima svoje demone . Dakle, poštivam braću pravoslavce, nije mi namjera ikog povrijediti, ako je do toga došlo, žao mi je. Možda sam ipak kriva ja, došla sam na blog pravoslavaca, pa eto, nije u redu govoriti o svome, ali vodila me misao da smo kršćani, zaboravih da sam netko drugi, da nisam pravoslavka. O duhovnosti se ne razgovara, kažete, ona se živi. Prvo, onda treba isključiti komentare, iimamo tekst i svak svoje srce, drugo, meni je jako pomoglo kada su mi drugi pričali o duhovnosti plus njihovo iskustvo i Sveto Pismo, – svjedočenje vjere, pa mi katolici kažemo, o duhovnosti se svjedoči životom ali i riječju, po prilici.
Ima jedna stvar za koju mi je žao. Nikako ovdje nikada nisam čula da je netko rekao braća katolici, kao što ja kažem braća pravoslavci. I voljela bih da mi pomognete pa da ostavite jedan link gdje mogu naći ranokršćanske tekstove koji su zajednički i pravoslavnima i katolicima, bilo bi zanimljivo vidjeti dali i jedan pravoslavac čita išta što ga povezuje sa katolikom. Ovo nije provokacija.
Hvaljen Isus i Marija.
p.s. Po ovome što Vojsije konta bliži je katolicima nego pravoslavnima, bez uvrede, neka vas moja iskrenost ne vrijeđa.
Marta ne znam kome se izvinjavate pod P.S. . Ja to sto ste rekli smatram komplimentom (iako naravno ostajem s ove strane ), a ovi moji me kao sto vidite i ne smatraju bas pravovernim da bi se njima izvinjavali. Nemojte se cuditi sto pravoslavni cesto reaguju odbojno, ponekad i grubo. Dok je katolicanstvo stoljecima ucestvovalo, a cesto i vodilo glavnu rec u oblikovanju zapadne civilizacije , pravoslavni na Balkanu su se trudili samo da opstanu kao takvi , sto od unijacenja sto od islamizacije. Zato su najcesce srca `iza sedam brava` ali ako se neko potrudi da nas upozna i bude iskren kao sto ste vi nece zazaliti . Ima medju nama jos i onih drugih kojima `sto je bila partija to je opet crkva` pa se ponasaju po onoj `ko drukcije kaze , klevece i laze` . Jos jednom zahvaljujem na komplimentu i predlazem da kad polozite taj ispit pogledate film `Trece cudo` jer je glavni lik katolicki svestenik . Voleo bih znati vas komentar na film.
Možda za kraj samo jedno opšte obraćanje.
Pravoslavno učenje je dosta dublje i sadržajnije od budizma i većine ostalih religija, sa mnogo jasnijim opisom šta je šta, jedino što zahteva versku praksu da bi napisano doživeli u potpunosti. Jer što smo revnosniji to nam je um britkiji i stvari postaju jasnije. Na žalost, malo ko potraži Dobrotoljublje da čita, i uopšte malo ko se bavi duhovnom literaturom. Tu mislim i na sebe, jer mi je trebalo 3 decenije lutanja po istočnim učenjima dok nisam našao sva tražena objašnjenja kod kuće.
Mislim da ljudi često mešaju versku toleranciju sa ljudskom tolerancijom, što je jedna od uobičajenih prevara tamne sile. „Voleću te kao čoveka, poštovaću te kao ličnost, ali neću da imam dodira sa tvojom verom jer je smatram pogrešnom – stav je koji je credo pravoslavne Crkve.“
I tu se svi počinju nervirati i biti uvredjeni. A zašto ne, a što ste vi isključivi, što ste tako ekskluzivni, šta umišljate, ili što ste tako primitivni i nemoderni :-)
Većina svetskih religija je dogmatski tolerantna, što nije slučaj sa pravoslavljem, i to sa razlogom. Jer ko poznaje temelje vere razume i zbog čega je to. U pravoslavlju ne postoji ekspandiranje svesti, spiralni razvoj, stupnjevi uma, sazrevanje svesti i ostali prirodno psihološki termini i večito napredovanje bez kraja i početka kroz 100.000 inkarnacija, što je inače veoma nelogičan koncept. Jer, imamo samo jedan život, drugih se ne sećamo, i ideja inkarnacije nas ulenjuje i obmanjuje da ako ne uradimo u ovom životu, možda se spasimo u sledećem. Pravoslavlje zna da je to obmana nečastivog i njegovo pecanje duša da ne rade na svom spasu sada i odmah, nego da se ponašaju lenjo i indolentno.
Dok jednima gori pod nogama da se pokaju i očiste od greha, drugi sve relativizuju i kažu lako ćemo, ima i drugi put, lakši, imaćemo novi pokušaj, mada ne znamo kakav ni kad ni kako. Nema drugi put. Nema reinkarnacije. I kako onda tolerisati takva verovanja. Ona te samo zaludjuju i odvraćaju od puta koji ti je dat.
Slično je i sa rimokatoličkom verom i ostalim hrišćanskim crkvama. Papa i Kurija su narušili put i metod spasenja za vernike, religioznu praksu, i zbog toga je Pravoslavna Crkva osudila papizam. Nije osudila vernike, nego instituciju Crkve koja je sistematski sužavala katoličkim vernicima put za spasenje. Zato pravoslavni poglavari stalno pozivaju papu (a ne katolike) da se pokaje i vrati izvornom hrišćanstvu. Za običnog pravoslavca se vremenom i istorijom punom sukoba sve to izjednačilo, pa rimokatolike doživljava sve zajedno kao pretnju, mada istinski vernici sve ljude doživljavaju istim. I za bilo kog dobrog čoveka u svetu Gospod Bog će naći put i stazu, bio on pravoslavac ili ne, to nije sporno i to niko ne negira. Negira se izbor generalno lošeg puta.