Sveti Ignjatije Brjančaninov
DUHOVNOST
Šta je to istinska duhovnost. Šta znači duhovan čovek. Savremene zablude duhovnosti.
Šta je duhovnost u pravoslavnom smislu?
Mi se ne slažemo u pogledu razumevanja nekih izraza koje upotrebljavamo. Pod istom rečju ti podrazumevaš jedno, a ja drugo.
Na primer, pod rečju «duhovni, duhovnost» ti podrazumevaš ono što i svi drugi danas, i takvim shvatanjem udaljavaš se od smisla koji toj reči pripisuju Sveto Pismo i dela Svetih Otaca. Danas, čim je knjiga o religioznom predmetu, odmah nosi naziv «duhovna». Danas, ko obuče rasu (svešteničku odeću), taj je nesporno «duhovan»; ko se ponaša uzdržano i pobožno ‐ taj je u najvećoj mogućoj meri ʺduhovanʺ.
Sveto Pismo nas ne uči tako, Sveti Oci nas ne uče tako. Oni kažu kako čovek može da živi u tri stanja: prirodnom, neprirodnom (potprirodnom) i natprirodnom. Ta stanja se drugačije nazivaju: duševno, telesno i duhovno. Još drugačije: pristrasno, strasno, bestrasno.
Neprirodan, telesan i strastan je onaj ko u potpunosti služi prolaznom svetu, makar se i ne predavao grubim porocima Prirodan, duševan i pristrasan je onaj ko živi radi večnosti, tvori dobrodetelji i bori se protiv strasti, ali još nije dobio slobodu i ne vidi jasno ni sebe, ni bližnje, nego samo nagađa i napipava kao slep. Natprirodan, duhovan i bestrasan je onaj koga je osenio Duh Sveti, ko, budući ispunjen Njime, deluje i govori pod Njegovim uticajem, uzdiže se iznad strasti, iznad svoje prirode. Takvi su zaista ‐ svetlost svetu i so zemlji. Oni vide sebe, vide i bližnje, a njih može da vidi samo onaj ko je duhovan kao i oni. Duhovan pak sve ispituje, a njega samog niko ne ispituje (1. Kor. 2,15) – kaže Sveto Pismo.
Danas se duhovni ljudi sreću veoma retko. U svome životu ja sam imao sreću da naiđem na jednog takvog ‐ koji sve do danas stranstvuje zemljom starca od oko 70 godina, seljaka, polupismenog; živeo je na mnogim mestima po Rusiji i na Svetoj Gori; govorio mi je da je i on sreo samo jednoga.
Kako u ovom slučaju tako i u drugim, drži se terminologije [= odrednica] Svetih Otaca, koja će odgovarati tvome praktičnom životu i koja često nije u skladu sa terminologijom novijih teoretičara. Oprosti što ću te teoretičare nazvati ‐ mrtvacima! Neka ti mrtvaci sahranjuju svoje mrtve, to jest one koji hoće da slušaju Reč Božiju kako bi se naslađivali krasnorečivošću, uzburkavanjem krvi, igrom uma, a ne da bi «tvorili Reč». Poslednjima je potrebno da kažu: ʺBilo nam je zadovoljstvo da vas slušamo i provedemo vreme sa vamaʺ, a prvima je potrebno da svet o njima priča: ʺAh! Kako umno i divno govore!ʺ.
Neka te ne zavedu ni prirodni um, ni krasnorečivost! Sve je to prašina. Toj krasnorečivosti i tome umu rečeno je: Zemlja si! Uostalom, ja znam da ti, pošto si okusio život, ne možeš da se zadovoljiš mrtvim! Lepo je rekao sveti Simeon Novi Bogoslov: ʺOne koji se pretvaraju da su puni vrlina, i u koži ovčijoj spolja predstavljaju jedno, a drugo su po unutrašnjem čoveku, ispunjeni svakom nepravdom, ispunjeni zavišću, gordeljivošću i zlosmradijem strasti ‐ njih veoma mnogi kao bestrasne i svete poštuju, pošto imaju neočišćeno duhovno oko i ne mogu da ih poznaju po plodovima njihovim; one pak koji žive u pobožnosti, dobrodetelji, prostoti srca i zaista su sveti, kao sasvim obične ljude ne primećuju, preziru i smatraju ni za šta. Takvi pričljivog i sujetnog uzimaju kao mudrog i čak duhovnog, dok onoga ko objavljuje Duhom Svetim, ti ljudi, bolesni od đavolje gordosti, odbacuju kao nadobudnog i gordog, a njegove reči ih više užasavaju nego što im prijajuʺ.
Isto tako, «duhovnim» u pravom smislu te reči mogu da budu nazvane samo one knjige koje su napisane pod uticajem Duha Svetoga.
Ne povodi se za opštim tokom, nego idi uskom stazom za Svetim Ocima.
. . .
(Odlomak iz knjige: Sveti Ignjatije Brjančaninov, „ENCIKLOPEDIJA pravoslavnog duhovnog života“, prvo izdanje Beograd 2005, preveo i priredio Mladen Stanković.
Više o knjizi pogledajte na: http://predanje-ms.blogspot.com
Duhovnost = „Ja sam Onaj Koji Jesam“
Mada mi se dopada i ona Teslina o Jezgru, Ljepoti i Samilosti.
Zlatko: „…U pravoslavlju ne postoji ekspandiranje svesti, spiralni razvoj, stupnjevi uma, sazrevanje svesti i ostali prirodno psihološki termini i večito napredovanje bez kraja i početka kroz 100.000 inkarnacija, što je inače veoma nelogičan koncept….“
Vladeta Jerotic je jednom, u emisiji Agape, spomenuo kako je pokojni patrijarh Pavle rekao licno njemu, parafraziram:“Svi napreduju poslije smrti, i oni dobri i oni losi.“
I jos jedno pitanje za Zlatka, koje nisam jos rascistio citajuci pravoslavne teme : Zasto su apokrifna Jevandjelja izbacena apokrifna?
@ Boris
Prepodobni patrijarh Pavle je verovatno pomenuo napredak uznesene duše na Nebu, misli se na pravednike, koji su zaslužili mesto u Nebeskoj hijerarhiji. Te duše se i dalje usavršavaju u dobroti i vrlini – o tome ima u tekstovima svetitelja.
Apokrifna jevandjelja su izbačena jer nisu mahom apostolska, ili nisu tačna, ili nisu u liniji sa izvornim učenjem, a neka imaju i elemente jeresi. Nakon vrlo temeljnog ispitivanja svakog dela, Crkveni sabor je doneo odluku koja dela su za Sveto pismo, a koja ne.
Pseudo istoričari stalno potenciraju zavere po kojima su iz političkih razloga uvršćena jedna dela a druga nisu, navodno se kroz neka dela skrivaju istine o glavnim ličnostima Biblije i tako redom. To su mahom besmislice.
Zamislite situaciju da se na istom mestu nadju Sveti Nikolaj Velimirović, Sveti Justin Popović, prepodobni patrijarh Pavle i prepodobni otac Tadej, koji su čitav život proveli u veri, molitvi i iščitavanju svetih dela, i koji ih duboko i nedvosmisleno razumeju. I oni donesu sud šta je valjano a šta ne, i o tome se slože.
A onda se javite vi, ili Vojsije, ili ja, i kažemo: „A ne, ne, mi mislimo da to nije u redu, vi ste nas obmanuli, sakrili ste istinu, nama se više svidjaju druge knjige, mi poznajemo bolje šta je ispravnije“.
Izgleda smešno, zar ne? Kao kada bi student pričao komisiji profesora šta treba da stoji u udžbeniki predmeta koji on još nije ni iščitao. Izbor jevandjelja je bio milenijumski zadatak vere i tu nije bilo politike.
Vojsije,ne izvinjavam se Vama nego pravoslavnima, naime ono što vi kažete u svom „kontanju“ o tome propovijedaju svećenici u našim crkvama; da Isus treba svjedoke, da treba radosna a ne tmurna lica, radostan duh koji će zračiti i zagrliti bližnjega vjerovao on ili ne. U puno slučajeva baš se događa da oni koji i ne vjeruju bivaju ozareni tim duhom, životom, a među duhovnima obično iskače zavist ili ljubomora (duhovni grijesi), dakle, ovo što ste napisali i djela i riječi i to je živjeti vjeru a da se jedno ne suprotstavlja drugome nego da je u isitini u povezanosti, ne može se Boga prevariti a i osjeti se tko je neiskren. Po nama (katolicima) Bog se protivi oholicama pa i duhovno oholim ljudima, sve ono što nije u ljubavi ostaje samo u zakonu u SZ, a Novi je savez u Isusu koji je sve učinio novim, za svakoga.I kaže Isus,“budite milosrdni kao što je Otac vaš na nebesima“, „milosrđe mi je milo a ne zakon…“ (ne znam jesam li ispravno citirala,po sjećanju). Jednom davno, nisamm više mogla izdržati sa suprugom,alkohol,i takav život, i jedna muška osoba,pravoslavac koji je prešao na katoličanstvo (zaista) mi je rekao „budi milosrdna“ i citirao citat. Po svim mjerilima to mi nikako nije odgovaralo, zapravo mi se činilo preteško,ta i ovako trpim.Onda sam te večeri zamolila Isusa da me pouči, da mi u moje srce stavi milosrdnu ljubav koju ja nemam,da mi u moje srce stavi svoju ljubav, čak sam molila Isuse voli ga ti kroz mene, jer ja više ne znam, ja više nemam ljubavi. Samo to sam molila. I vrlo brzo se dogodila milost da ljubim bezuvjetno svoga supruga, i tako mjesecima. Danas je moj muž drugi čovjek koji ne pije i zato zahvaljujem Bogu na Borisu (tom čovjeku koji mi je po Božjem progovorio).
Zato mislim da ovo što Zlatko kaže, treba mijenjati. „Voleću te kao čoveka, poštovaću te kao ličnost, ali neću da imam dodira sa tvojom verom jer je smatram pogrešnom – stav je koji je credo pravoslavne Crkve.“ Ako je Bog milosrdan, i mi bi trebali,mislim da se način u ljubavi uvijek može izvesti. Ne misle samo pravoslavni tako, protestanti nas mrze, meni je žao da to kažem, ali da. Imala sam gošću u svojoj kući, nisam imala pojma koje je vjeroispovijesti, imam raspelo na zidu,Isusa sa Torinskog platna (majka mi je naslikala predivno) i Gospu Međugorsku, u mom domu počeo je napad na papu iz vedra neba i na kipove i slike…Nije to važno, ali samo govorim koliko je ta netrpeljivost velika, a Isus to sigurno ne želi. Nekad ima osjaćaj da mi protestant iskopao oko zbog Marije, a ima ih po gradu, propovijedaju po trgovima.
Dalje, Zlatko kaže „ I tu se svi počinju nervirati i biti uvredjeni. A zašto ne, a što ste vi isključivi, što ste tako ekskluzivni, šta umišljate, ili što ste tako primitivni i nemoderni .“ Mi nismo isključivi, nego ste nas isključili,ja sam prav a ti si kriv. Možemo li ikada zaboraviti na kratko na ono što nas razdvaja a više pred sobom imati Isusa,Mariju, Stvoritelja? Niti u katoličkom ne postoji sve ovo što ste nabrojali …
Vojsije, nije mi vas namjera preobratiti, kad malo razmislim možda se vaši toga boje :) Propustila sam Vašu bilješku o filmu, kako da ga potražim i gdje i kako se zove.
A ispit, Bože smiluj mi se, iznenadili biste se kad bi znali koji, ima veze sa duhovnosti. Al ja to ništa ne razumijem. Kupila sam guaranu da se bolje skoncentriram, ne znam kako će djelovati. Bojim se to i piti nekako.
„Jer što smo revnosniji to nam je um britkiji i stvari postaju jasnije.„ „U pravoslavlju ne postoji ekspandiranje svesti, spiralni razvoj, stupnjevi uma..„.
Ove dve recenice se poprilicno iskljucuju. Ali necu da cjepidlacim , shvatam sta ste hteli reci .
Mislim da je od vas `knjiskih` pravoslavaca ova recenica prava za `primirje` na kraju :…I za bilo kog dobrog čoveka u svetu Gospod Bog će naći put i stazu, bio on pravoslavac ili ne, to nije sporno i to niko ne negira.
Vojsije,ja mislim da sam film Treće čudo davno gledala, malo sam pogledala po internetu, ali nisam naišla na film, imate li vi nekakav link gdje se može pogledati? Mislim da je film dobar, o svećeniku koji nije imao vjere…tako nešto.
Vojsije, ostavit ću vam link sa puno dobrih filmova, nisam sve gledala, tek neke o svecima, vidjela sam da ima i o ruskim ikonama čudotovornim, dokumentarac, pa ako vas što zanima pogledajte
http://www.sveci.net/index.php/video/filmovi
(ja sam gledala Svetu Ritu, padre Pia, Svetog Franju i Klaru, Svetog Antuna, zanimljivo je upoznati vrijeme u kojem se živjeli i da su bili sasvim obični ljudi)
Preporučujem ako želite.
Sveta Rita mi je najdraža, žena patnica udana za ubojicu, pogledajte kako ga je njena ljubav spasila da se pokaje i da nađe put na smrti ka Isusu. Obično ima prijevod a ako nema uključite ga sami kod oznake cc na videu.
Ne uspevam ni ja naci film s prevodom. Pojavice se on i sam , ne brinite . I opet se slazem s vasim svestenicima :) . Jevandjelje znaci u prevodu radosna vest i uz onih deset zapovesti , cisto srce i dobre namere ne bi trebalo nista vise . To je moja dogma :)
Da, Radosna Vijest lijepo ste to uočili, vidite i mene podsjetite, evo to je tako sad zazvučalo u mom srcu, odjeknulo, ma kažem ja Bog progovara sada po vama.
Ali ipak ako je moguće u raspoloženju vašeg srca, primajte sakramente i idite na nedjeljna bogoslužja u vašu crkvu zbog Boga a kakav je tko pustite. Biti ćete radosniji i lakši ispunjeniji, nije vaša duša prazna. Čitajte Sveto Pismo, evo krenite od Psalama i ne čitajte ih kao neku prošlost nego shvatite da te riječi i danas Vama izgovara Bog u kontekstu vašeg vremena i situacije. Psalmi su lijek nebeski za dušu. Onda možete Novi Zavjet pa Stari, kako biste ga bolje razumjeli. Ili krenite u Novi sukladno sa Psalmima.
Ako želite, mogu Vam poslati tabelu kako se čita Biblija za svaki dan u godini, po malo, ili da pronađem to pa da sami skinete?