Branko Mićić

 

Kako da ostvarimo radost i ličnu sreću?

 

Nedavno sam pročitao jednu knjigu o učenju tibetanskih mudraca u kojoj se govori o tajnim snagama prirode i zakonima vasione, i koja pruža nova zanimljiva saznanja o čovečjoj prirodi i postojanju koja se znatno razlikuju od onih koja su kod nas uobičajena.

Nažalost, način izražavanja u pomenutoj knjizi je za običnog čoveka teško razumljiv, pa sam, imajući u vidu praktičnu stranu pomenute materije, pokušao da izvučem i prikažem ono što bi moglo biti za čitaoca korisno, a to bi se (naravno znatno pojednostavljeno) moglo svesti na sledeće:

Čovek se rađa sa određenom količinom psihičke (duševne) energije koja je osnova našeg postojanja i koja podržava naš imuni sistem. Važno je da se ta energija u čoveku što duže sačuva i u toku života uzaludno ne rasipa, što možemo postići ako se držimo sledećih pravila:

            – Izbegavati svaki suvišan govor. Što manje pričati. Shvatiti poruku stare kimeske poslovice koja kaže: „Govoriti je srebro a ćutanje zlato.“ Uz to moramo znati da čovek kada mnogo govori opterećuje svoje srce naporom koji je jednak osrednjem fizičkom radu, pa je zato dobar savet svima koji imaju slabo srce ili visok pritisak da se uzdržavaju od suvišnog govora.

            – Ne raspravljati o nevažnim stvarima i ne težiti da uvek pošto poto  mi budemo u pravu. Ne trošiti uzalud reči sa ljudima koji su svojeglavi i mnoge stvari ne mogu sa shvate.

            – Izbegavati stresne situacije i sve što nas previše uzbuđuje.

Ako nas, na primer, neki film u kojem ima  mnogo pucnjave i ubistava, previše uzbuđuje, jednostavno ga ne trebamo gledati. Ako idemo na futbalsku utakmicu, ne trebamo navijati za neki klub i uzbuđivati se zbog toga ko će pobediti. Utakmicu pre svega treba gledati kao igru, način da se zabavimo i na ugodan način provedemo vreme, uživati u tome gledajući kako igrači pokazuju svoje veštine,  a nije važno ko će pobediti, jer će u svakom slučaju pobednik biti onaj koji je bolji ili ko je imao više sreće. Ako tako postupamo mi  u  toku gledanja neke utakmice   nećemo biti izloženi stresu i biti emotivno uzbuđeni, već ćemo  se osećati ugodno opušteni, veseli  i odmoreni.

Ovde nije na odmet da spomenemo nekog čoveka koji, kada su ga zvali da gleda konjske trke, nije hteo da ide i rekao: „Šta ja treba da idem tamo i gledam, kada znam da je uvek jedan konj najbrži?“

            -Družiti se sa veselim ljudima, a one koji stalno pričaju o nekim problemima i svemu što nas čini tužnim i zabrinutim, izbegavati.

            – U društvu razgovarati samo o lepim stvarima koje nas čine radosnim.

            – Noć koristiti za spavanje i odmor. Onaj ko ode na vreme u krevet, jutro će dočekati svež i odmoren i dobro raspoložen, i nikakav mu posao neće biti težak.

            – Pušenje ostaviti. Poznato je da je životni vek pušača, zavisno od drugih uslova, kraći za 5 do 15 godina, a da žene koje ne puše duže sačuvaju mladolikost lica.

            – Alkohol i kafu je najbolje ostaviti ili piti u umerenim količinama. Izbegavati sva veštačka stimulativna srestva. Ako osetimo umor ili pospanost, ne treba posegnuti za kafom ili nekim veštačkim stimulativnim pićem, nego jednostavno leći i naspavati se, jer je pospanost znak da je naš nervni sistem umoran i da treba da se odmori, a najbolji odmor je zdrav san. Dok čovek spava potreban mu je mir i tišina. Čovek se ne može dobro odmoriti ako je u toku sna izložen buci. Da se zaštite od buke u toku spavanja, ako nema druge mogućnostu, upotrebite antifone (čepiće za uši), i taj problem će biti rešen. Nije dobro bez preke potrebe buditi čoveka dok spava, i tako nešto treba izbegavati.

Oni koji pate od nesanice i kad legnu u krevet ne mogu da zaspu, ne smeju biti u brizi što ne mogu zaspati i zbog toga očajavati, već moraju sebi kazati: evo, ležim u krevetu i odmaram se. Nije važno ako ne zaspem, jer ležim i odmaram se. Baš mi je lepo. Uživam! –  ako tako razmišljate, bićete iznenađeni kako će san brzo nastupiti.

            – Izbegavati preteranu buku, čak i onda kad vam se čini da vam prija, jer svaka buka a naročito ona preterana polako ali sigurno razara naš živčani sistem. Buka udružena sa nesanicom i pijenjem kafe sigurno vodi u živčano rastrojstvo.

            – Ništa ne raditi na brzinu, što bi naš narod rekao „na vrat, na nos“. Svaki naš dan treba unapred isplanirati. Ako izjutra idemo rano na posao, uveče pre nego što legnemo sve pripremiti, da znamo gde se šta nalazi. Na vreme krenuti kuda smo naumili, da  možemo stići kuda želimo bez nervoze i bez žurbe.

            –  Najvažnije od svih pravila je odricanje od sebičnosti. Čovek treba sebi  da pribavi onoliko materijalnih dobara, koliko mu je potrebno za pristojan život, i to nije greh, ali težnja za sticanjem previše velikog bogatstva je pogrešan put koji je štetan i za onog koji takvo bogatsvo stiče kao i za one koji su zbog toga osuđeni da žive u sitomaštvu.

Pitanje odricanja od sebičnosti je posebna tema koja se može opširnije razmatrati drugom prilikom.

Ako se držimo navedenih pravila, mi našu psihičku energiju nećemo uzalud trošiti. Na taj način uvek ćemo se dobro osećati i manje biti izloženi raznim bolestima.

Postoje ljudi koji su živi. Kreću se, jedu, piju, rade razne poslove, ali su psihički mrtvi, jer u njihovom životu nema radosti, i oni kao neke utvare putuju kroz vreme, jer život nema smisla ako u nama nema radosti, a radost nam ne može niko darovati ako je mi svojim postupcima ne zaslužimo i ostvarimo, što znači da je i u najnepovoljnijim prilikama situacija ipak u našim rukama, i mi ako želimo uvek možemo savladati malodušnost i beznađe. U tom smislu najbolji primer su Romi koji često žive u teškim uslovima, ali oni sami  u međusobnoj solidarnosti, pesmi i igri prevazilaze postojeće životne probleme.

Jednom je neki mudrac rekao da čovek dva puta umire. Prvi put kad zaboravi da se smeje, a drugi put kada stvarno umre.

Ako vidite čoveka da se često smeje, znajte da je on sretan, i da je jači od svih neprilika koje ga opterećuju.(Teraj brigu na veselje! – kaže narodna poslovica) Takav čovek ponekad teško ali uvek hrabro i uspešno savlađuje sve životne prepreke i svuda gde god dođe, čini ljude radosnim, dok oni koji se nikada ne smeju, i uvek su namrgođeni, zabrinuti i preterano ozbiljni, gde god dođu oko sebe šire loše raspoloženje i ništa im ne ide od ruke i svi su im krivi za njihovu lošu sudbinu, a ne vide da su se duševno istrošili, i da su oni  sami sebi krivi za svoje nevolje.

. . .