Veselinka Stojković
Čitao se Akatist Svetoj Petki
Prošle godine, u vreme šljiva, bio je četvrtak, pred sam kraj dana, sedela sam sa Valentinom Zlatanović Marković u zaklonu uz samo levo krilo konaka manastira Sveti Nikola u Vranju.
Došle smo posle bogoslužbe u crkvi Sveta Petka, koja je nešto niže i na suprotnoj obali Vranjice, ispod samog Belog mosta. Nešto časaka provele smo, uz čaj koji se služio, u dvorištu ove istorijski zanimljive crkvice. Vanja je govorila o Isidori Sekulić i svom magistarskom radu o njoj, imala je i odštampanu verziju rada sa sobom. Sunce nas je grejalo, ali se i reska hladnoća širila, pa smo ubrzo pošle, a htele smo i da odemo do manastira dok je dan.
Sada nas je monah poslužio šljivama, pa se povukao poslom u konak. Mi smo slatko jele krupne šljive i ćutale i razgovarale. Vanja je opet uranjala u svetove svojih stvaralačkih i opštih životnih nemira i svoje velike i naročite ozarenosti svetom i ljudima.
Kada smo se spuštale u grad posle kafe u kafanici ispod Kazanđola, kojom nas je domaćin počastio – „Ne kuvamo kafu“ rekao je na naše zašto neće da nam naplati – noć i hladnoća i svetla i ulica i grad su nas tajanstvom svojim prihvatali na ruke.
Na kraju čitanja rukopisa Valentine Zlatanović Marković „Ljubav – to se Ti“, gotovo iznenada, iskrslo je to vreme, posebno manastirski čas, i Vranje, koje se otuda, iz manastira, uzima na dlan. Opet smo sedele pod vrežom manastirskom, Vanja je opet govorila, ovoga puta ćutanjem i predahom i zagledanošću u drugo, u nešto novo, a ja sam iznova slušala njen glas – „Ljubav – to si Ti“:
Krupan je zalogaj životni
i čovekove težnje su nepregledne
I zahtevi koji su pred njega postavljeni
preveliki su i gorki
A život je lep…
I borba je mučna…
„Čovek između neba i zemlje“
Četvrtak, 1. mart 2012. Sveti Teodor Tiron
Vranje
(Iz Zapisa o knjigama i rukopisima)
. . .