LukinaiLucina

 

Ep o Gilgamešu

Najstariji književni zapis i ep o kralju Gilgamešu i njegovim razmišljanjima o životu

.

Vavilonska književnost je pisana klinastim pismom gde je najznačajniji „Ep o Gilagamešu“, koji je nastao 1700. godine p.n.e.. Pisan je na glinenim pločicama koje su čuvane u Asurbanipalovoj biblioteci u Nivivi gde je bilo 300000 glinenih pločica.

Lepotu i vrednost epa čine humanizam i čovekoljublje, ljubav prema prijatelju za koga sve treba učiniti i bez koga je život prazan. Pokušaj da se život održi i smrt prevaziđe je u tome da stvori besmrtno delo. Govori o nemogućnosti da se čovek približi večnosti a to može samo stvaranjem dela trajne vrednosti koje će o njemu da govore i nakon njegovog fizičkog nestanka.

U epu se govori o legendarnom junaku Gilgamešu, kralju u gradu Uruku, bio je 2/3 Bog, a 1/3 čovek. Samim tim što je bio čovek bio je i smrtan. Njegov prijatelj bio je Enkidu, čovek, pa samim tim i smrtan (bogovi su besmrtnost zadržali za sebe) koga je boginja Aruru stvorila od blata i oživela sa namerom da savlada Gilgameša ali su se njih dvojica sprijateljili.

Humanizam u epu je veoma izražen u druženju Gilgameša i Enkidua i tek je samoća naterala Gilgameša da razmišlja o smrti. Samu reč smrt nigde ne nalazimo u epu, iako je ona presudna, nego se o njoj govori posredno. Bez obzira na starost epa, neke teme su savremene, večne i bliske svakom čoveku: čovekoljublje, želja da se prevaziđe smrt, i da se delima čovekov život pomeri u večnost.

U ovom epu pominje se Veliki potop koji je uništio ljude i stigao do Brega bogova gde oni na vrhu čuče prozebli i mokri.

Ep o Gilgamešu – ceo tekst free download pdf je ovde Ep o Gilgamešu – ceo tekst kao pdf file za download

.

PRVA PLOČA

Na početku ploče opisan je utvrđeni grad Uruk i njegov kralj Gilgameš. On vlada kao silnik, i narod traži od bogova da stvore junaka koji će ga savladati. Po zapovedi Anua, boga neba, boginja Aruru ga načini od blata ovlaživši ga pljuvačkom. To je novi junak Enkidu. Jeo je travu i pio vodu zajedno sa poljskim životinjama. Nekom je lovcu zasipao jame i uništavao postavljene zamke. Ovaj se prituži Gilgamešu, koji mu dade mladu ženu da svojim čarima zavede Enkidua i tako ga odvoji od stoke. Tako se sve i dogodi. Žena opisuje Enkiduu Gilgameša i njegovu snagu, a Enkidu odluči da se s njim bori. Zajedno sa ženom stiže u Uruk, gde ih narod svečano dočeka. Međutim, Gilgameš je sanjao čudan san. Po majčinom tumačenju sna, on će pobediti jednog junaka koji će mu posle te borbe postati prijatelj i brat.

Sve je video on, gospodar zemlje.
Upoznao je svakoga i svačije znanje i delo,
sve je razumeo.
Video je život i rad ljudi.
Izneo je na svetlo tajne i skrivene stvari,
Mudrost, kao ponor duboka, bila mu je jasna.
Doneo je vesti iz vremena pre velikog potopa.
Dugim putem išao je u daljinu.
Mučno je bilo dugo putovanje i tegobna vožnja.
Svu muku dao je patnik napisati klinovima.
U tvrdom kamenu uklesana su sva dela
i sve patnje.
Gilgameš, pobedonosni junak,
sagradio je zid oko Uruka. Visoko kao breg diže se sveti hram
u utvrđenom gradu.

.

DRUGA PLOČA

U prvom delu se opisuje sastanak Enkidua sa Gilgamešom i njihova borba u kojoj pobeđuje Gilgameš. Posredstvom njegove majke, oni postaju prijatelji i braća. U drugom delu Gilgameš poziva Enkidua da zajedno pođu u Kedrovu šumu i ubiju njenog čuvara strašnog Humbabu, koji je uvredio Šamaša, boga sunca, a neprestano uznemirava i stanovnike bregova.

Junaku iz Uruka preprečuje put u svetu kuću.
Sva se vojska skupila
i nastupa protiv njega,
ali je odbija njegov preteći pogled.
Pred čudesnom pojavom klanja se narod,
pada mu pred noge i boji se kao dete.
Kao bogu, Gilgamešu je prostrta postelja
od ćilima u hramu
da se kralj sjedini sa samom Ištarom,
boginjom plodnosti.
Gilgameš izlazi iz svog dvora
i približuje se.
Enkidu stoji na dverima hrama
i preči mu da uđe.
Kao dva rvača hvataju se u koštac
na ulazu svete kuće,
i dalje se bore na ulici.
Kao vojska leži Enkidu
nad pastirom zemlje.
Tada ga ovaj stište kao ženu
i prevrnu tako da je ležao iznad njega.
Podiže ga i baci majci pred noge.
Divi se narod Gilgamešovoj snazi.
U očajnoj srdžbi viče na njega Enkidu.
Zamršena je i uskovitlana kosa moćne glave.
On je došao sa stepe,
pa nije poznavao ni makaza ni brijača.
Enkidu se uspravi i pogleda protivnika.
Mračno postade njegovo lice
i tmuran njegov izgled.
Ruke mu padoše na umorna bedra,
oči mu se napuniše suzama.
Rišat, gospodarica i majka,
uhvati ga za ruke:
„Ti si moj sin, danas sam te rodila.
Tvoja sam majka, a ovaj ovde ti je brat.“
Enkidu otvori usta i reče Rišati gospodarici:
„Majko, ja sam u borbi našao brata.“
Gilgameš mu reče: „Ti si moj prijatelj,
bori se odsada uza me!“

.

ČETVRTA PLOČA

Šamaš, bog sunca, šalje Gilgameša i Enkidua da ubiju strašnoga Humbabu jer ga je uvredio. Gilgameš to objavljuje knezovima u gradu. Njegova majka moli ŠamaŠa da u borbi pomogne sinu. I Enkidua moli da ga zaštiti. Gilgameš i Enkidu dođu do Kedrove šume iza koje se diže Breg bogova. Uz pomoć Šamaša i ratnog boga Niniba, oni ubiju Humbabinog čuvara šume. Enkidu klone, a Gilgameš ga hrabri i nagovara da pođu dalje. Tako stigoše u šumu.

.

ŠESTA PLOČA

Po povratku Gilgameš opra svoje oružje i obuče novu odeću. Bio je lep, pa i sama boginja Istar baci pogled na njega. Zove ga da joj bude ljubavnik, ali on odbija i nabraja joj sva njena rđava dela. Istar se potuži ocu Anuu i traži od njega da pošalje čarobnog bika, koji bi ubio Gilgameša. Anu joj ispuni želju, ali Gilgameš i Enkidu savladaju i ubiju bika. Istar se pope na zid grada Uruka i prokle Gilgameša. Gilgameš i Enkidu slave sa narodom pobedu nad nebeskim bikom.

.

SEDMA PLOČA

Enkidu priča Gilgamešu svoj poslednji san: zgrabio ga orao i odneo visoko, a zatim ga ispustio te se na tlu razmrskao. On predoseća da taj san znači nesreću. I Gilgameš uviđa da mu bogovi nisu više naklonjeni. Enkidu se razboli i leži dvanaest dana u groznici. Na kraju proriče svoju smrt.

.

OSMA PLOČA

Enkidu umire, a Gilgameš se, žalostan, seća sretnih dana koje je proveo sa prijateljem. Šest ga je dana i šest noći oplakivao, a sedmoga dana sahranio. Pun boli luta stepom i susreće lovca. Jada mu se kako je izgubio prijatelja i kako se sada i sam boji smrti.

.

DEVETA PLOČA

Gilgameš je uznemiren, boji se smrti. Hoće da ode do Utnapištima, svoga praoca, od koga želi da sazna kako bi mogao postići večni život. Jurio je preko stepe i stigao do brega Mašu, na kome je kapija kroz koju prolazi sunce. Nju čuvaju škorpioni. Na njegovu molbu oni ga puste u mračni klanac. Dugo je putovao kroz tamu, a kad je izašao na svetlo, pokloni se Šamašu, bogu sunca. Ovaj ga uputi do Vrta bogova, iza koga se nalaze Svetsko more i Vode smrti, gde na jednom ostrvu živi Utnapištim. Gilgameš stigne do Vrta bogova, ciji kedrovi nose na sebi razne dragulje kao plodove.

.

DVANAESTA PLOČA

Gilgameš nema mira. Poziva čarobnjake i sveštenike i traži od njih da mu dozovu Enkiduov duh. Oni ga šalju u Podzemni svet, ali on ne uspeva da vidi Enkidua i da s njim govori. Po povratku iz podzemlja, na Gilgamešovu molbu Ea mu omogućuje da ugleda Enkiduovu senu i da s njom razgovara. Enkidu mu ne otkriva tajnu života i smrti jer »ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video, ti bi seo i zaplakao«. Na ponovnu Gilgamešovu molbu, Enkidu opisuje svoje stanje i nestaje pre nego sto je Gilgameš mogao da ga još nešto pita. Gilgameš se vraća u Uruk i umire u svojoj palati.

Dođe do duboke vode
i zamoli Eu, mudrog boga dubine:
„Pošalji mi ovamo Enkiduovu senu!
Podzemlje ga čvrsto drži.“
Otac dubine ču njegove reči
i reče silnome Nergalu, vladaru mrtvih:
„Otvori odmah rupu u zemlji!
Dovedi gore Enkiduov duh
da progovori svome bratu Gilgamešu.“
Kad to ču silni Nergal,
otvori odmah rupu u zemlji
i dovedi gore Enkiduovu senu.
Oni se prepoznaše,
a ipak ostadoše jedan drugom daleko.
Razgovarali su.
Gilgameš je vikao,
a sena je drhtavim glasom odgovarala.
Gilgameš otvori usta i reče:
„Govori, prijatelju moj,
govori, prijatelju moj!
Objavi mi sada zakon zemlje
koju si video!“
„Ja ti to ne mogu reći, prijatelju,
ja ti to ne mogu reći.
Ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video,
ti bi seo i zaplakao.“
„Pa hoću da sednem i da plačem doveka!“
„Pogledaj, prijatelja kojega si prihvatio,
kojemu se srce tvoje obradovalo,
njega žderu crvi kao staro odelo.
Enkidu, prijatelj,
koga je tvoja ruka dodirivala,
postao je blato zemlje,
pun je prašine,
potonuo je u prah,
prah je postao.“
Gilgameš htede još da pita,
ali nestade sene Enkiduove.
Gilgameš se vrati u Uruk,
u grad s visokim zidinama.
Visoko se diže hram Svetog brda.
Gilgameš leže da spava,
a smrt ga ugrabi
u sjajnoj dvorani njegove palate.

. . .