Dr. Kolin Kembel i Tomas Kembel II
HOLESTEROL I HRANA
Hrana koja smanjuje rizike od kardiovaskularnih bolesti – kontrola masti hranom i holesterol. Holesterol i kako hrana i pravilna ishrana reguliše nivo holesterola u krvi
Bolesti siromaštva i obilja
Nije potrebno biti naučnik da bi se utvrdilo da je verovatnoća da ćemo umreti prilično stabilno bila na 100% već izvesno vreme. Postoji samo jedna stvar koju moramo da uradimo u životu, a to je da umremo.
Često sam sretao ljude koji koriste ovu činjenicu kako bi opravdali svoju nezainteresovanost za informacije o zdravlju. Medjutim, moj pristup je drugačiji. Nikada nisam tragao za zdravljem nadajući se besmrtnosti. Dobro zdravlje je važno kako bi se u potpunosti uživalo u vremenu koje imamo. Radi se o tome da čovek bude što je moguće funkcionalniji tokom celokupnog života i o izbegavanju obogaljujućih, bolnih i dugačkih bitaka sa bolestima. Postoji puno boljih načina da se umre, i da se živi.
Pošto su u kineskom Atlasu raka navedene stope smrtnosti za više od četiri desetine različitih vrsta bolesti, imali smo retku priliku da proučavamo mnoge načine na koje ljudi umiru. Pitali smo se: da li odredjene bolesti teže da se grupišu u odredjenim oblastima zemlje? Na primer, da li se rak debelog creva javlja u istim regionima kao dijabetes? Ako bi se ovo pokazalo tačnim, mogli bismo da pretpostavimo da su dijabetes i rak debelog creva (ili druge bolesti koje su se pojavljivale zajedno) delili zajedničke uzroke. Ovi zaključci bi mogli da sadrže niz mogućnosti, krećući se od geografskih i sredinskih do bioloških. Medjutim, pošto sve bolesti predstavljaju biološke procese (koji su pošli po zlu) možemo da pretpostavimo da bez obzira na “uzroke” koji su opaženi, oni će na kraju delovati preko bioloških dogadjaja.
Kada se bolesti navedu na način koji omogućava da se svaka stopa bolesti uporedi sa svakom drugom stopom bolesti, pojavljuju se dve grupe bolesti: one koje se tipično javljaju u ekonomski razvijenijim oblastima (bolesti obilja) i one koje se tipično javljaju u ruralnim poljoprivrednim oblastima (bolesti siromaštva) (grafikon 4.4).
Grafikon 4.4 pokazuje da svaka bolest, u obe liste, teži da se poveže sa bolešću iz sopstvene grupe, ali ne i sa bolešću iz suprotne grupe. Region u ruralnoj Kini koji ima visoke stope upale pluća, na primer, neće imati visoke stope raka dojke, ali će imati visoke stope parazitskih oboljenja. Bolest koja ubija većinu zapadnjaka, bolest srčanih sudova, je češća u oblastima gde je češći i rak dojke. Usput, bolesti srčanih sudova su relativno retke u mnogim zemljama u razvoju.
Ovo nije zbog toga što ljudi umiru mladi, izbegavajući time bolesti zapada. Ova poredjenja predstavljaju stope standardizovane u odnosu na starost, što znači da se porede ljudi iste starosti.
Ove dve grupe bolesti su obično označene kao bolesti obilja i bolesti siromaštva. Kako populacija u razvoju nagomilava bogatstvo, ljudi menjaju svoje navike ishrane, načina života i sanitarne sisteme.
Kako se bogatstvo gomila, sve više ljudi umire od bolesti bogatih u odnosu na bolesti siromašnih. Pošto su ove bolesti obilja tako tesno povezane sa navikama ishrane, bolesti obilja bi se mogle bolje nazvati “bolesti ekstravagantne ishrane”. Najveći broj ljudi u Sjedinjenim Državama i drugim zapadnim zemljama umire od bolesti obilja. Zbog ovoga, ove bolesti se često označavaju kao “zapadnjačke” bolesti.
Neki ruralni okruzi su imali manji broj slučajeva bolesti obilja dok su drugi okruzi imali daleko više ovih bolesti. Ključno pitanje Kineskog istraživanja je bilo sledeće: da li je ovo bilo zbog razlika u navikama ishrane?
.
Holesterol u krvi i bolesti
Poredili smo pojavu zapadnjačkih bolesti u svakom okrugu sa ishranom i navikama života i, na naše iznenadjenje, ustanovili smo da je jedna od najjačih naznaka zapadnjačkih bolesti bio nivo holesterola u krvi.
Bioliver su najbolje biljne kapi za regeneraciju jetru, smanjenje holesterola i triglecirida
Holesterol u vašoj hrani – u vašoj krvi
Postoje dve osnovne kategorije holesterola. Holesterol iz ishrane je prisutan u hrani koju jedemo. On je sastojak hrane, kao i šećer, masti, proteini, vitamini i minerali. Ovaj holesterol se nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla i predstavlja onaj koji nalazimo na etiketama hrane. Količina holesterola iz ishrane koju unosite nije nešto što vaš doktor može da zna kada proverava vaš nivo holesterola.
Doktor ne može da izmeri holesterol iz ishrane ništa više nego što može da izmeri koliko ste viršli ili pilećih krilca pojeli. Umesto toga, doktor meri količinu holesterola prisutnog u vašoj krvi. Drugi tip holesterola, holesterol u krvi, se proizvodi u jetri. Holesterol iz krvi i holesterol iz hrane, iako hemijski identični, ne predstavljaju istu stvar.
Slična situacija se javlja i sa mastima. Masti iz hrane su stvari koje jedemo: mast sa vašeg pomfrita, na primer. Telesne masti, sa druge strane, su supstance koje proizvodi naše telo i veoma se razlikuju od masti koju ujutru mažete na vaš hleb (maslac ili margarin). Masti i holesterol iz hrane se ne moraju obavezno pretvoriti u telesnu mast i holesterol iz krvi. Način na koji telo proizvodi telesne masti i krvni holesterol je veoma složen, uključujući na stotine različitih hemijskih reakcija i desetine sastojaka. Zbog ove složenosti, efekti masti i holesterola iz ishrane na zdravlje mogu veoma da se razlikuju od zdravstvenih efekata povišenog holesterola u krvi (ono što vaš doktor meri) ili viška telesne masti.
Kako se nivo holesterola u ruralnoj Kini povećavao u odredjenim okruzima, pojava “zapadnjačkih” bolesti je takodje rasla. Ono što je bilo toliko iznenadjujuće je da su kineski nivoi bili daleko niži od onih koje smo očekivali. Prosečan nivo holesterola u krvi je iznosio samo 127 mg/dl, što je skoro 100 poena manje u odnosu na američki prosek (215 mg/dl)!12 Neki okruzi su imali prosečan nivo i od svega 94 mg/dl. Za dve grupe od oko 25 žena iz unutrašnjeg dela Kine, prosečan holesterol u krvi je bio na iznenadjujuće niskom nivou od 80 mg/dl.
Ako znate svoj nivo holesterola, shvatićete koliko su ove vrednosti zaista niske. U SAD, naš opseg iznosi oko 170-290 mg/dl. Naše niske vrednosti su blizu visokih vrednosti za ruralnu Kinu. Zaista, u SAD je vladao mit da može doći do zdravstvenih problema ako je nivo holesterola manji od 150 mg/dl. Ako bismo tako razmišljali, oko 85% Kineza iz ruralnih krajeva bi imalo problema. Medjutim, istina je sasvim drugačija. Niže stope holesterola su povezane sa nižim stopama srčanih oboljenja, raka i drugih zapadnjačkih bolesti, čak i pri daleko nižim nivoima od onih koji se na zapadu smatraju “bezbednim”.
Na početku Kineskog istraživanja, niko nije mogao, niti hteo, da predvidi da će se pojaviti odnos izmedju holesterola i stope bilo koje bolesti. Kakvo nas je iznenadjenje čekalo! Pri smanjenju nivoa holesterola u krvi sa 170 mg/dl na 90 mg/dl, rak jetre, rektuma, debelog creva, pluća muškaraca,I pluća žena, dojke, leukemija kod dece, leukemija kod odraslih, rak mozga kod dece, mozga kod odraslih,stomaka i jednjaka (grla) se smanjivao. Kao što možete da vidite, ovo je poveća lista. Većina Amerikanaca zna da ako imate povišen holesterol, treba da brinete o srcu, ali ne znaju da biste trebalo da brinete i o raku.
Postoji nekoliko vrsta holesterola u krvi, uključujući LDL i HDL holesterol. LDL je “loš“, a HDL “dobar” tip holesterola. U Kineskom istraživanju viši nivoi lošeg HDL holesterola su takodje bili povezani sa zapadnjačkim bolestima.
Imajte na umu da su ove bolesti, po zapadnjačkim standardima, bile relativno retke i da su nivoi holesterola u krvi bili prilično niski po standardima zapada. Naši nalazi su uverljivo pokazali da su mnogi Kinezi bili u povoljnijem položaju pri nižim nivoima holesterola, čak i ispod 170 mg/dl. Zamislite sada zemlju u kojoj su stanovnici imali daleko viši nivo holesterola u odnosu na kineski prosek. Mogli biste da očekujete da bi ove relativno retke bolesti, kao što su bolesti srca i neki tipovi raka, preovladavale, a možda bile i vodeće ubice!
Naravno, upravo je ovo slučaj na Zapadu. Kao primer, u vreme našeg istraživanja, stopa smrtnosti od bolesti srčanih sudova bila je sedamnaest puta veća medju američkim muškarcima u odnosu na kineske muškarce iz ruralnih sredina. Američka stopa smrtnosti od raka dojke je bila pet puta veća u odnosu na stopu ruralne Kine.
Još upečatljivije su bile izuzetno niske stope bolesti srčanih sudova (CHD) u jugoistočnim kineskim provincijama Sečuan i Kuejčou.
Tokom trogodišnjeg perioda posmatranja (1973-1975), ni jedna osoba mladja od 64 godine nije umrla od CHD-a, izmedju 246.000 muškaraca iz Kuejčou okruga i 181.000 žena iz Sečuana!
Nakon što su objavljeni ovi podaci o niskom holesterolu, saznao sam od tri veoma istaknuta istraživača i lekara u polju srčanih oboljenja, dr Bil Kastelija (Bill Castelli), dr Bil Robertsa (Bill Roberts) i dr Keldvel Eselstajna mladjeg (Caldwell Esselstyn, Jr), da tokom svojih dugih karijera nikada nisu videli smrtan slučaj od srčanih bolesti medju svojim pacijentima koji su imali nivo holesterola u krvi manji od 150 mg/dl. Dr Kasteli je dugo vremena bio direktor čuvenog Fremingemskog istraživanja srca pri NIH-u; dr Eselstajn je bio istaknuti hirurg na Klivlendskoj klinici koji je izvršio istaknuto istraživanje o preokretanju srčanih bolesti (5. poglavlje); dr Roberts je dugo vremena bio urednik prestižnog medicinskog časopisa Cardiology.
.
Holesterol u krvi i ishrana
Jasno je da nivo holesterola u krvi predstavlja značajan indikator rizika od bolesti. Veliko pitanje je: kako će hrana uticati na holesterol u krvi? Ukratko, životinjske namirnice su povezane sa povećanim nivoom holesterola u krvi (grafikon 4.5). Bez izuzetaka, hranljive materije iz biljnih namirnica su bile povezane sa smanjenjem nivoa holesterola u krvi.
Ove veze izmedju bolesti i nivoa holesterola u krvi su bile upečatljive, jer su po američkim standardima nivo holesterola u krvi i unos životinjskih namirnica bili tako niski. U ruralnoj Kini, unos životinj skih proteina (za istu osobu) je u proseku iznosio samo 7,1 g/dan, dok je američki prosek bio čitavih 70 g/dan. Da bi bilo jasnije, 7 grama životinjskih proteina se nalazi u oko tri pileća krilca iz Mekdonaldsa. Očekivalo bi se da kada je unos životinjskih proteina i nivo holesterola u krvi tako nizak kao u ruralnoj Kini, da ne bi bilo novih veza sa zapadnjačkim bolestima. Medjutim, pogrešili smo. Čak su i ove male količine životinjskih namirnica u ruralnoj Kini povećavale rizik od zapadnjačkih bolesti.
Proučavali smo efekte ishrane na različite tipove holesterola u krvi.
Primećeni su isti dramatični efekti. Unos životinjskih proteina kod muškaraca je bio povezan sa povećanim nivoom “lošeg” holesterola u krvi, dok je unos biljnih proteina bio povezan sa smanjenjem nivoa ovog istog holesterola.
Udjite u skoro bilo koju lekarsku ordinaciju i upitajte koji faktori ishrane utiču na nivo holesterola u krvi i oni će vam najverovatnije spomenuti zasićene masne kiseline i holesterol iz ishrane. Poslednjih decenija neko bi mogao da spomene i efekat soje ili mekinja sa puno vlakana na sniženje holesterola, ali će malo njih reći da životinjski proteini imaju bilo šta sa nivoom holesterola u krvi.
Oduvek je bilo tako. Dok sam bio na plaćenom odsustvu sa Oksforda, prisustvovao sam predavanjima za studente medicine o ishrani i uzrocima srčanih bolesti koja je držao istaknuti profesor medicine. On je dugo pričao o štetnim efektima zasićenih masnih kiselina i unosa holesterola na bolesti srčanih sudova kao da su to bili jedini faktori ishrane koji su bili značajni. Nije želeo da prizna da je unos životinjskih proteina imao bilo kakve veze sa nivoom holesterola u krvi, iako su dokazi u to vreme učinili sasvim jasnim da su životinjski proteini bili snažnije vezani sa nivoom holesterola u krvi od zasićenih masnih kiselina i holesterola iz hrane. Kao i mnogi drugi, njegova slepa vera u status kvo ga je učinila nespremnim da bude otvorenog uma. Kako su nalazi pristizali, počeo sam da otkrivam da otvorenost uma nije predstavljala luksuz, već potrebu.
. . .
Odlomak iz knjige „Kineska studija – Moć ishrane“ autori Dr. Kolin Kembel i Tomas Kembel II