Mladen Stanković
PRAVOSLAVNA CRKVA I HOMEOPATIJA
Pravoslavlje i homeopatija. Odnos Pravoslavne crkve prema homeopatskim lekovima. Da li pravoslavni vernici i hrišćani mogu i smeju da upotrebljavaju i koriste homeopatske lekove, metode i tretmane.
Povremeno se na crkvenim sajtovima povede rasprava o homeopatskoj medicini. Najčešće je u pitanju njeno ismevanje i nipodaštavanje. Retke pristalice homeopatije tu se obično pozivaju na lična pozitivna iskustva sa ovim vidom lečenja, dok protivnici u njemu vide nešto blisko okultizmu i magiji.
Evo kako otprilike izgledaju te diskusije:
„Moj sin ima 6 godina i do pre devet meseci stalno je bio bolestan – gotovo neprekidno je imao upale grla, disajnih puteva i uha. Veoma često pio je antibiotike. Čim bi prekinuo terapiju antibioticima i pošao u vrtić, bolest bi se vraćala. Njegov imunitet je sasvim oslabio, izgledao je loše i bili smo veoma zabrinuti. A onda smo ga na preporuku prijatelja odveli kod homeopatskog lekara. Treba da napomenem da ja nisam bio siguran da li je u redu da se kao pravoslavni hrišćanin obratim za pomoć homeopati, a uz to sam sumnjičav prema svim vidovima alternativne medicine izuzev narodne, jer me podsećaju na nekakvo šarlatanstvo. Odmah nakon što je moj sin počeo da uzima homeopatsku terapiju (koja je uzgred i jeftinija od lečenja antibioticima) ozdravio je, i od tada se već gotovo devet meseci ni jednom nije razboleo, a sve vreme ide u vrtić i svakodnevno je u kontaktu sa drugom decom“.
„Homeopatija je veoma štetna i izaziva trajne posledice po duhovno zdravlje. Upotrebljava se na sopstveni rizik. Ona u našem univerzumu ne može da funkcioniše jer je u suprotnosti sa osnovnim zakonima fizike. Sva sreća, pa su homeopatski ‘lekovi’ praktično 100% voda. Zapravo je alternativna medicina ta od koje se zgrću silne pare“.
„Muž moje prijateljice je homeopata. Završio je klasičnu medicinu i potom je počeo da se bavi homeopatijom. Za trideset godina prakse uspešno je lečio pacijente sa alergijama, anoreksijom i svim drugim bolestima, osim štitne žlezde i karcinoma. I ja sam koristila homeopatske lekove, ali nevolja je u tome što zapadni čovek hoće izlečenje za tri dana, a homeopatsko lečenje traje duže – onoliko koliko bolest nastaje, toliko treba i da nestane. Ono što pouzdano znam je da deca ovih mojih prijatelja apsolutno nikada nisu koristila antibiotike a sada imaju preko dvadeset godina. Takođe, znam da se i u zvaničnoj medicini koriste određeni homeopatski preparati. Svako dobro u Gospodu!“
„Ja ne znam nikoga kome je homeopatija išta pomogla, niti da je nekog izlečila. U najboljem slučaju to je samo skupo šarlatanstvo. Evo sa sajta manastira L. šta Pravoslavna Crkva misli o homeopatiji: ‘PITANjE: Čula sam nešto o tome da homeopatija nije blagoslovena od strane Pravoslavne Crkve. Veoma bih želela da čujem kvalifikovani odgovor sveštenika sa medicinskim obrazovanjem. ODGOVOR: Nikad nisam duboko razmišljao o značenju homeopatije, smatrajući je šarlatanstvom svoje vrste. Sada sam za nekoliko nedelja mnogo toga pročitao i ocenio mnoge činjenice. Ja sam po profesiji lekar-pedijatar i došao sam do zaključka da homeopatija nije šarlatanstvo – to je opasna duhovna zabluda, koja je obavijena tajanstvenošću i pseudonaukom… Sveštenik V. B.“
Ovde treba primetiti kako sveštenik V. B. i sam priznaje da nikad nije duboko razmišljao o značenju homeopatije i da je potom „za nekoliko nedelja mnogo toga pročitao“. Mi smo za mišljenje pitali još jednu osobu koja je završila i bogoslovske studije i studije medicine (lekar specijalista), a od detinjstva je vaspitana u Pravoslavnoj Crkvi u kojoj je podigla i sopstvenu decu, i tokom dvadest godina svoju porodicu je, uvek kada je to bilo moguće, lečila homeopatskim lekovima. Evo šta smo dobili kao odgovor: „Homeopatija je vrlo efikasna ako se pravilno odredi supstanca, i to prema karakteru i morfologiji deteta i ostalim faktorima. To znači da homeopata treba da bude dobro školovan, a lek propisno napravljen“.
No, kakav je stav Svetih Otaca Crkve o homeopatskoj medicini?
Ovom temom prvi su počeli da se bave znameniti ruski svetitelji XIX veka, jer se homeopatska medicina u svom klasičnom vidu javila upravo na samom početku tog veka. Mada se tragovi homeopatije mogu pronaći i u srednjevekovnim traktatima pa čak i u antičkim izvorima (Hipokratova izreka: „Slično se sličnim leči“), ovaj metod lečenja otkrio je i sistematizovao nemački lekar Haneman (1755-1843). Zahvaljujući dobrim rezultatima koje su postizali osnivač homeopatije i njegovi učenici, homeopatija je brzo uzburkala javnost, stičući i pristalice i protivnike. Ondašnji lekari optuživali su Hanemana za šarlatanstvo pa je čak bio primoran da napusti Nemačku i preseli se u Francusku. Ali i pored protivljenja medicinskih autoriteta homeopatija je doživela veliki procvat zahvaljujući prvenstveno uspesima u lečenju bolesti koje je oficijelna medicina smatrala neizlečivim. U Rusiji su najistaknutije pristalice homeopatije bili znameniti hirurg Pirogov, i filolog i akademik Vladimir Dalj, autor čuvenog petotomnog „Rečnika živog Velikoruskog jezika“.
Među pristalicama homeopatije bio je i svetitelj Teofan Zatvornik koji u jednom pismu između ostalog veli: „…Ako želite da znate nešto o meni, onda znajte da sam ne samo na rečima, nego i na delima starčić: oslabio sam i telom i duhom. Nema neke određene bolesti, nego samo želja da ležim i ležim, što usrdno i ispunjavam. Ovo uostalom činim po savetu homeopatskih lekara iz knjiga. Želim vam zdravlja, bodrosti duha i izdržljivosti“ (Pismo iz 1890). Na drugom mestu svetitelj Teofan kaže: „Homeopatija može da pomogne kod svakojakih bolesti, ali treba pogoditi odgovarajući lek. To se može učiniti na osnovu simptoma, odnosno po onome kroz šta se bolest projavljuje. Homeopatijom se može lečiti i da se doktor ne vidi – putem dopisivanja“ (8, p. 1402, str. 142).
Rusko duhovništvo zainteresovalo se za homeopatiju polovinom XIX veka. Većina ruskih sela u to doba nije imala lekara, a pošto su sveštenici bili najobrazovanija lica, narod im se obraćao i za medicinsku pomoć. Seoski sveštenici su uočili uspehe homeopatskih lekara koji su radili u udaljenim provincijama, pa su polako počeli da sarađuju sa njima i pokazuju zanimanje za ovaj vid lečenja. Prema izveštajima iz tog vremena nije bio mali broj sveštenika u Ufimskoj, Orenburškoj, Vjatskoj i Tulskoj guberniji koji su praktikovali homeopatiju. Oko 1880. godine Episkop semipalatinski Kiprijan je čak bio predsednik lokalnog homeopatskog društva. Tačan broj ruskih pravoslavnih sveštenika koji su se bavili homeopatijom teško je ustanoviti, ali je poznato da su u tri homeopatske apoteke lekove uzimala hiljadu sto sedamdeset i dva sveštena lica. Pokrovitelj homeopatije postao je budući car-mučenik Nikolaj II.
Ignjatije Brjančaninov, još jedan veliki ruski svetitelj, hvalio je homeopatiju, čak je i sam svojim duhovnim čedima spravljao homeopatske lekove. Njegovo žitije pruža opis situacije u Nikolo-Babajevskom manastiru između 1862. i 1865. godine: „Bolesnika je dolazilo tako mnogo, da je jedan od kelejnika zapisivao u knjigu njihova imena, godište i bolesti. A vladika je određivao kome da se da kakav lek i dijetu ako je bila potrebna…“
Sveti Jovan Kronštatski je šesnaest godina bio počasni član homeopatskog udruženja Sankt-Peterburga i svake godine davao je priloge za razvoj homeopatije u iznosu od 100 do 120 rubalja. Sedmog oktobra 1892. on je svečano osvetio novu apoteku Sankt-Petrburškog homeopatskog društva na adresi Nevski prospekt 82 i tom prilikom je u besedi između ostalog rekao: „Vaše udruženje, ili vaš metod lečenja bolesti, za svoju moto ima poslovicu drevnih mudraca-homeopata: similia similibus curantur (slično se sličnim leči) – to je najrazumniji i najtačniji metod„.
Po blagoslovu svetog Jovana Kronštatskog homeopatiju je praktikovao i L. M. Čičagov, potonji mitropolit i sveštenomučenik Serafim, i izlečio je mnoge pacijente od kojih su lekari digli ruke. U svojoj knjizi „Šta je osnov svake nauke?“ (Čto služit osnovaniem každoй nauki) budući sveštenomučenik Serafim je pisao: „Gospod je čoveku dao bilje radi zdravog života. Iz bilja treba dobiti lekove posredstvom usitnjavanja materijala i oslobađanja božanske isceljujuće sile koja je u njemu pohranjena. Uz visoku profesionalnost i moral, homeopata može da po principu sličnosti izabere lek iz izvora koji je stvorio Bog (na primer iz bilja) radi lečenja Bogom stvorenog čoveka„.
L. M. Čičagov je napisao dvotomno delo o istoriji homeopatije „Medicinske besede“ i objavio ga 1891. godine. Delo je u vreme komunizma dugo bilo zabranjeno i tek 2003. godine preizdala ga je unuka svetitelja, igumanija Serafima. U osnovi teorije L. M. Čičagova stoji uverenje da su uzrok bolesti strasti i da je zadatak lekara da pronađe koren oboljenja.
Sa dolaskom komunista na vlast homeopatski metod lečenja je zabranjen, a apoteke i bolnice zatvorene. Homeopatski lekari podvrgnuti su progonu zato što se njihov pristup lečenju nije uklapao u okvire tzv. „naučnog“, materijalističkog pogleda na svet. Mnogi lekari bili su primorani da svoje pacijente leče tajno, pa se može reći da je homeopatija pod novim sovjetskim vlastima bila primorana da poput crkve siđe u katakombe.
Tokom XX veka među sveštenstvom su se o homeopatiji pozitivno izražavali između ostalih čudotvorac Serafim Viricki, mitropolit Antonije (Blum) i arhimandrit Jovan (Krestjankin). No, bez obzira na gotovo dvovekovno iskustvo Crkve sa homeopatskim načinom lečenja, gorke reči mitropolita Serafima (Čičagova) do danas ostaju aktuelne za svakog pravoslavnog lekara-homeopatu:
„Da bi nova metoda lečenja zadobila pristalice, ona treba da čini čudesa, da postiže tako krupne rezultate koji su u postojećem sistemu nezamislivi: nužno bi bilo izvlačiti ljude iz čeljusti smrti. S druge strane, takve rezultate lečenja društvo vezuje za sferu natprirodnog, a autoru takve metode pripisuje izvesne duhovne sile, što u očima ljudi ovu vrstu lečenja opet svodi u oblast fantazije, šarlatanstva i ekploatacije. Potrebna su čudesa, ali prema onima koji ih čine izražava se nepoverenje i sumnja. Shodno tome, preostaje nam jedno: da slušamo prigovore, ćutimo i trpimo. Bez pomoći Božije čovek ne može da podnese takva iskušenja…„
Među savremenim pravoslavnim bogoslovima, kao branilac homeopatskog metoda lečenja od brojnih kritičara unutar Crkve, posebno se ističe arhimandrit Rafail (Karelin) koji smatra za moguće da u ljudskom organizmu postoji nekakav „drugi signalni sistem paradoksalnog karaktera, čiji su receptori tako udešeni da reaguju samo na mikronadražaje, i što su ti nadražaji slabiji, to veću rezonancu postižu u ljudskom organizmu…“
Arhimandrit Rafail dalje veli: „Moguće je da naš organizam neprekidno dobija ogromnu struju impulsa od mikrostimulatora koje tehnički uređaji ne mogu da uhvate ili registruju. Homeopatski lekovi mogu da se ubroje među ovakve mikrostimulatore. U takvoj shemi postaće jasnije zašto rastvori sa niskim stepenom koncentracije aktivne materije dobijaju takvu snagu i intenzitet, delujući na duboke, još neistražene strukture organizma. Naravno, to je tek pretpostavka koja ne može biti naučno dokazana, ali istovremeno ne može biti ni opovrgnuta usled svog teorijskog karaktera„.
A što se tiče najčešćih optužbi na račun homeopatije, da je povezana sa okultizmom i magijom, arhimandrit Rafail kaže sledeće: „Nažalost, neka duhovna lica, koja ne shvataju o čemu je reč, na osnovu takvih optužbi bez razmišljanja odbacuju homeopatiju. Doduše neki od homeopata i sami su pružili povod za to, jer upotrebljavaju terminologiju koja je nalik okultnoj, npr. ‘fluidi, astralna tela’ i slično. Već je i sam Haneman, iako je bio verujući katolik i učestvovao u katoličkim obredima, dopuštao neke sumnjive termine u svom delu ‘Organon’. Poznati rozenkrojcer Štajner diskreditovao je homeopatiju sjedinjujući je s astrologijom. On je homeopatiju koristio u cilju popularizacije svog antroposofskog sistema, mada homeopatija, kao metoda lečenja, nema nikakve veze ni sa teosofijom ni sa antroposofijom. Pojedine savremene homeopate, želeći da pod homeopatiju podvedu i teorijsko objašnjenje njenih fenomena, stvaraju teorije koje protivreče pravoslavnoj teologiji i antropologiji. Često su u tim teorijama prisutni i elementi teosofskog karaktera koji izazivaju uznemirenje kod pravoslavnih hrišćana, posebno među sveštenstvom. Takva negativna reakcija sprečava verujuće da se obraćaju lekarima-homeopatama kako ne bi bili podvrgnuti dejstvu okultnih sila. Stoga u pitanjima koja se tiču antropologije i pogleda na svet, pravoslavne homeopate treba da se obraćaju pravoslavnom bogoslovlju, a ne da polaze od ličnih mišljenja ili stavova koji se mogu tumačiti na različite načine“.
Naravno, pozicija sveštenstva koje iz pomenutih razloga poriče homeopatiju – nije ispravna: treba najpre objasniti homeopati, koji pokušava da stvori sopstvenu teoriju, koje su njegove pogreške i u čemu se ne slaže sa hrišćanskim učenjem, naročito učenjem o ljudskoj duši; treba mu predložiti da preispita i ispravi takve pogreške. Ukoliko on odbije to da učini, onda može biti reči o nepravoslavnosti toga čoveka, a ne homeopatije u celini.
Optuživanje homeopatije za okultizam i približavanje magiji je – apsurdno. Za magiju su potrebna najmanje tri uslova:
1. mag-čarobnjak koji ima tesno opštenje sa demonskim svetom;
2. prisustvo vradžbina, zaklinjanja, magijskih formula i uopšte različitih vrsta obraćanja satani (gde se njegovo ime često upotrebljava u šifrovanom obliku a reči su praćene magijskim ritualima);
3. konkretno lice protiv koga su usmerene magijske sile.
Ko je mag u homeopatiji? Lekar koji proučava bolesnika ili farmaceut koji priprema lekove? Koje mantre ili zaklinjanja izgovaraju homeopate? Gde je to objavljeno, ili se možda usmeno prenosi? U tom slučaju prijem u homeopatsko društvo bio bi praćen nekakvim inicijacijama, kao kod stupanja u okultni savez. Zar bi tako nešto moglo da ostane skriveno tokom dve stotine godina? Mag se obraća određenom licu ili auditorijumu, a homeopatski lekovi se sasvim slobodno prodaju u apotekama i pripremaju ih uglavnom mašine.
Homeopate mogu da pripadaju različitim religijama ili da budu neverujući ljudi. Oni mogu da podržavaju različite filosofske poglede ili da budu skeptici-agnostici, ali to se tiče njihovog unutrašnjeg, duhovnog sveta, a ne homeopatije. Homeopatija ostaje praktična medicina, zasnovana na činjenicama, i veoma je opasno pripisivati joj nekakvu teoriju s elementima opšteg pogleda na svet. To znači praviti veštačke modele od sopstvenih predstava uzetih iz različitih izvora. Onda ti izmišljeni modeli lako mogu da postanu povod za napad na homeopatiju.
Naročito je opasno ako homeopata koristi antropologiju advajta – joge ili Štajnera, i u lekarsku praksu ili homeopatsku literaturu uvodi termine kao što su „astralna, mentalna eterična tela“, predstavljajući samim tim ljudsku dušu kao nekakvo složeno jedinstvo različitih priroda i elemenata. Takva teosofska leksika tesno je povezana sa učenjem o reinkarnaciji duše i dobrano je ušla u jezik okultnih sekti, naročito istočnih.
Hrišćanstvo uči da je duša prosta, homogena tvar i nedeljiva monada. Uopšte, duša ne predstavlja predmet nauke, nego vere. Psihologija kao nauka bavi se razmatranjem i uopštavanjem određenih svojstava psihike (onoga u čemu se ispoljava moralni, misaoni i osećajni lik čoveka kao pojedinca i društvene zajednice) ali ostavlja otvoreno pitanje da li postoji ili ne postoji duša kao tvar odvojena od tela? Stoga izvoditi zaključke u ovoj oblasti bez pouzdanih saznanja hrišćanske antropologije znači diskreditovati ne samo sebe, nego i samu homeopatiju…
Delotvornost homeopatije kao metoda ne dokazuje se ličnim pretpostavkama ili apstraktnim diskusijama, nego u postelji bolesnika. Stoga što se pre homeopatija bude oslobodila ličnog teoretisanja samih homeopata, i prihvatila sebe kao praktičnu nauku, to će nedostupnija postati za tendenciozne kritike, i tim će veću popularnost imati među pravoslavnim hrišćanima“.
Da zaključimo rečima svetog Teofana Zatvornika koje najbolje ilustruju njegovo oduševljenje za ovaj metod lečenja: „Kakva je homeopatija! Gde alopatija (tj. klasična medicina) tokom pet nedelja nije imala uspeha, ona je za pola dana pokazala primetno dejstvo. Spomenik joj treba podići!“ (4, p. 580, str. 54).
Istorija uzajamnih odnosa homeopatije i Crkve u Rusiji detaljno je opisana u disertaciji dr A. Kotka (klikni).
Na veb sajtu arhimandrita Rafaila (Karelina) pronaći ćete više interesantnih članaka na temu homeopatije. Evo jednog od njih: „Homeopatija – nauka a ne ideologija“.
. . .
Izvor članka: Centar za Pravoslavne predanjske studije
Veliki izbor i kupovina pravoslavne duhovne literature: Predanje.com
Ako je neko vernik a ima potrebu za lekovima zašto se ne bi pomolio Bogu da mu odgovori da li je ili nije odredjeni lek za njega.
Nezavisno od religioznosti nikome neće biti uskraćen odgovor, ukoliko je isti stvarno potreban.
Neko će sigurno dobiti odgovor da može uzeti homeopatski lek dok drugi mogu dobiti suprotan odgovor. Ali, to neće biti zbog toga što je to antireligijski i protiv Boga ili vere već zato što odredjenoj osobi izvesni lekovi neće dati nikakvo poboljšanje. Sigurno je da ta osoba treba da potraži drugu vrstu lekova.
Neophodno je nadrasti svoje male isključivosti.
Kada je vlasnik kamila upitao mudraca da li da noću vezuje kamile budući da je veliki vernik ovaj mu je odgovorio, „Veruj u Boga ali vezuj kamile.“
Zato, čovek treba veruje i voli Boga ali je neophodno da učini sve da sebi nadje pravog leka pa bio on iz klasične ili alternativne medecine.
Čovek ustvari tek sada stoji na pragu velike spoznaje sebe i načina funkcionisanja vlastitog a to znači da će tek otkrivati mnoge metode u izlečenju svojih nepoželjnih ili bolesnih stanja kako fizičkog tela tako i svog uma.
Čovek se tokom svoje istorije više borio protiv sebe nego li za sebe. Ni danas nije ništa bolje.
Nemaju svi jednako razvijen dar razlučivanja duhova pa će se i okliznuti misleći da ima Bog nudi spas u nečemu što nije od njega, npr. bioenergija. Čak će reći, pa to Bog liječi kroz njegove ruke….i ima raspelo u ordinaciji…ljudi se lako prevare.
Netko će pitati Boga i čuti će odgovor koji mu Bog ne govori nego anđeo tame,sve to ovisi koliko si duhovno uzrastao. Kao dijete kad raste tako i u duhovnom treba rasti, ne biti preuzetan. Ponekad je potrebno i duhovno vodstvo onih koji imaju iskustva ,svećenici i monasi . Ja sam došla do te razine da osjetim a da ne znam ni objasniti,samo čujem „nemoj“,uzdaj se u mene.Možda sam za mnoge luda,ali ne kupujem naprimjer gelove za tuširanje na kojima piše obnavljaju i osvježavaju duh,dušu i tijelo,ta piše mi,što ne bih pazila,nisu to gluposti.Ili na primjer,parfemi koji imaju demonske nazive,zazirem od toga.Imala sam jedan priodni parfem kupljen u bio dućanu,od biljaka navodno koji ishlapi,predivan miris, a zvao se Lost (Izgubljen)i nisam se dobro osjećala kad sam ga koristila,osjećala sam se tako isprazno i jadno i depresivno i bacila sam ga.Otada sam dobro,a jednako sam prakticirala vjeru.Jednostavno sam osjetila da je naziv demonski.Znala sam što znači ali nisam tomu pridavala pažnju,dok se i sama nisam osjećala izgubljenom,tješila sam se da Isuse,ja sam izgubljena u Tebi.Ali nije mi dalo mira dok ga nisam bacila.
„Bolje je izlečiti se, makar i nenaučno, nego umreti strogo naučno!“ ~ dr Petar Stanković
Kod homeopatije, kao i kod kiropraktike i drugih stvari, najvažnija mogućnost osobe koja pomaže nekome, popularnost ove metode je njen protivnih jer se njome bavi veliki broj osoba a koji nisu u stanju adekvatno pomagati ljudima, u tom smislu je moguće da duhovnik koji ima visoku energetsku moć da isceli neku osobu isključivo molitvom, dok njih 300 bez te moći, bez obzira na želju, to neće uspeti. Homeopatija je delotvorna u dubrim rukama, i na žalost, kada se ne radi o teškim i najtežim hroničnim bolestima jer njih ne može izlečiti, može samo donekle pomoći pri tegobama.
Ja sam pravoslavna hrišćanka. Slično osećam kao Marta. Homeopatija nije naivna, posebno ne humana medicina. Izvor – odakle nešto dolazi i s kojom namerom je stvoren – ozbiljna je stvar.
Moja prijateljica leči i sebe i porodicu homeopatijom, kada uzme „lek“ danima je u „posebnom stanju“. Ne mogu da joj kažem, jer nije verujuće biće, ali tada izgleda kao neka druga osoba. Kada je to stanje prođe, ona se oseća odlično- tvrdi. Ali, koliko vidim, uvek nešto pije za raznorazne tegobe, probleme, potrebe ( da bude jaka, da se ne boji, da ne reaguje …). Gomila nekih flašica, tableta.
Ako već želimo alternativno da se lečimo – fitoterapija u vlastitoj radionici je dobra.
Katarina,ja sam katolkinja(već se moglo vidjeti),o homeopatiji u razgovoru sa svećenikom rečeno mi je da to nije od Boga.Ja sam samo slušala svećenika,tako da to nije od mene,nego od iskusnog svećenika koji se moli nad ljudima. Isto tako kiropraktika,za nju je bitan izvor tko ju izvodi.Obično ljudi koji se bave kiropraktikom bave se i bioenegrijom i onda kada pacijent dođe na kiropraktički tretman i da ne zna biva podvrgnut bioenergiji,kiropraktik položi ruke na njega kao bioenergetičar i još ako i moli za njega eto problema.Dakle,kiropraktika da(,pitala sam i za to svećenika)samo kako znati kome ideš.No u Kanadi,tamo imam rođakinju,pričala sam s njom o tome,ona je završila fakultet za kiropraktiku,i zna za takve nadriliječnike,kaže da to nema veze sa fakultetom,nikakva bioenergija i slično,primjenjuju ono što su učili u svrhu liječenja bez tih duhovnih ekperimentiranja.Za prave kiropraktičare ovi su šarlatani.
Božji blagoslov.
Postoje iscelitelji koji imaju veće mogućnosti molitve od sveštenika, veće mogućnosti pomoći u isceljenju, preporodu, takve osobe su retke i ne pripadaju nikakvoj ustanovi niti posebnoj religiji. Poznajem lično dve takve osobe, jedna je preporodila mene, moju porodicu, moje prijatelje, to je duhovne veličina koja ne pripada religiji već Bogu, pitati sveštenika o tome šta je nešto bez ličnog iskustva u tome je uskraćivanje svom razvoju paušalnom poznavanju druge osobe koja o određenim stvarima ne zna skoro ništa pouzdano.
Jako puno lekara, fiziterapeuta, psihijatara, neuropsihijatara, drugih specijalista shvata važnost alternativne medicine kao deo celine, shvata pojam bioenergije koja je prirodna okolnost za sve ljude, ne možemo bez bioenergije, to je suptilna energija naše životne forme, njena harmonija je garant ne samo zdravlja već duhovnog uzdizanja, a ta harmonija potiče od načina mišljenja, takođe ne od znanja već od Znanja (mudrosti), strah od nekakvog „nečistog“ jer tobože „ne pripada Bogu“ je jedna rečenica koja ne znači apsolutno ništa kada se ima Znanje o tome da samo Bog je jedina Stvarnost, On Sve Zna i Sve Čini, đavola treba pronaći u sebi, jer on nigde drugde i ne postoji sem što se razvio i živi u ljudskom srcu, to je onaj neprosvetljeni deo nas, onaj deo koji čini sva zla ovog sveta, neznanje kroz čoveka a ne nekakav đavo nečastivi po sebi, čovek je mali, greši iz neznanja.
Tražiti mišljenje sveštenika o bioenergiji je isto kao tražiti mišljenje kontinentalnog čoveka o jedrenju. MOlim Vas, budite toliko slobodni i razmišljajte svojom glavom kroz živa iskustva, iskustva drugih ljudi a ne mišljenja-prazna tumačenja ljudi o tome o čemu nemaju blagog pojma a još tumače šta o tome Bog misli. To je razlog zašto sve manje ljudi uopšte shvata put Božiji, iako da bi se shvatio put Istine ne mora se znati niti razmišljati o tome da Bog postoji, jer je to svima dato, na žalost većina to ne prepoznaje, niko ih ni pravilno ne napućuje, čak i oni koji smatraju da jesu, svojim mislima i delima dokazuju da nisu, učeći druge kako je to.
Moja sloboda je upravo moja vjera,ja nisam zarobljena u vjeri,a draga @crtice,imam malo više iskustva o tome,jer sam bila pod silama tame,pa nemojte onda tako sigurni biti.Moja šogorica je otišla na bioenergiju i dobila rak dojke,a tek onda kod svećenika…Moja poznanica je imala multiplu sklerozu,onda je otišla na bioenergiu to „skinuti“ pa je dobila rak dojke i stanje se pogoršalo.Kada biste čitali Sveto Pismo onda biste vidjeli što Bog o tome govori koliko mu se gadi utjecanje iscjeliteljima i svakome tko im se utječe donosi im se prokletstvo.Da,događaju se iscjeljenja,negdje iscijeli a onda đavao posije još gore.Nisam bez mozga ako se utječem svećeniku,svećenik je sluga Božji,a ja vjerujem u Boga,svećenik je Njegov pomazanik po sakramentu svetog reda, a bioenergetičar sluga đavliji pa vi idite slobodno.Sva moć koju ima dolazi mu od đavla,on se igra gospodara života nad ljudima i onda to i naplati.Zašto naplaćuje ako je dar?????
Nemojte nas vi učiti i poučavati kad ste sami zaglibili u blato neznanja.i blato demona nažalost.Nažalost,tko se utječe iscjeliteljima ima takvih gadnih problema na svim područjima života .
„Postoje iscelitelji koji imaju veće mogućnosti molitve od sveštenika“,molim Vas,ta svećenik moli ne u svoje ime nego u ime Isusovo,u Božje ime,a tko je veći od Boga? Neki iscjelitelj.Čovjek. Bog sigurno nije ENERGIJA niti ČAKRA i slično.Bog ne daje energiju.Sama riječ bio- energija već o tome govori.Bog djeluje po snazi i sili Duha Svetoga,i svojim dodirom ozdravlja.Ja imam takvo iskustvo,i ja znam istinu,Istina,Put i Život je Isus.A ne neka lažna istina preko demona koji iscjeljuje i učini da je čitav život po tom iscjeljenju proklet.Tko želi na bioenergiju neka ide ali neka zna da je onda i proklet.
p.s.imam osjećaj da ste vi draga crtica jedan od iscjelitelja :)
Tako se izražavaju iscjelitelji kao vi.
Samo jao onima koji se igraju iscjelitelja,kada onaj koji im se utjecao,a tako OBIČNO biva,na kraju ode kod svećenika i ozdravi,onda se lijepo kao bumerang demon naseli tamo otkuda je i došao,dakle kod recimo bioenergetičara i povede sa sobom još gore demone od sebe.I tako iscjelitelj postane u svojim djelima proklet i gadljiv samome Bogu. I sa tim demonima dalje djeluje na one koji u neznanju dolaze po pomoć.Na kraju svi završe kod svećenika.Većina.Toliko.
Baš sam o tome i govorio, sve ste lepo rekli o tome koliko znate o tome. Na žalost, to je daleko od onoga što jeste zapravo.
1. Sila tame je u čoveku, to što ste bili „pod uticajem“ bio je vaš lični problem, ne probme Boga, niti đavola.
2. Bog nije gadljiv, to je čovekova interpretacija. To što nije u skladu sa putem Stvaraoca jesu čovekove misli, one stvaraju čoveku probleme u ponašanju, komuniciranju s drugim ljudima, okolinom, stvaraju mu bolesti i patnju. Bog s tim nema veze, čovek ima slobodnu volju a Stvaralac pruža samo ljubav i pomoć, uglavnom preko ljudi koji su Njemu bliži.
3. Kategorisanje drugih ljudi kao nekakvih đavoljih slugu, više je retorika ili način govora koji je za srednji vek, ali ne i za duhovno razvijenu osobu. Molim Vas, probajte da razmislite o svojim stavovima u tom polju, da li je tumačenje Vaše ili sveštenikovo baš toliko istinito na temu sataniziranja ovih ili onih.
4. Svi ljudi su Božja deca, cela Kreacija odiše Ljubavlju, doduše, samo je ljudsko srce mesto gde se ta harmonija najmanje poznaje, ali zato što čovek ima svu slobodu pa i da greši, a greši, Bog svakako ih podjednako voli.
Ljudi su na različitim stpnjevima razvoja svesti, žive pod različitim okolnostima, siromašni, bogati, vaspitani, neuki, pod lošim uticajem okoline ili sa duhovnim ljudima u kontaktu, i u tom smislu se ti uticaju prelivaju kroz njih, ako su imali traume, posledice toga su mnogostruke, kad je život u opasnosti a duh neuk, instinkti izbijaju na videlo, od čoveka nastaje polučovek, ako žive život neznalice puno greše i obija im se život o glavu, mnogi boluju od teških bolesti jer žive stresno, ali to ne mogu dobiti od jednog odlaska kod druge osobe koja želi li nije u stanju da im pomogne, takvo razmišljanje je malo naivno samo, ali ja ne zameram Vama na tome, osobe često pate zbog nekoga u porodici, dogo vremena, ljudi se razboljevaju od tuge, žalosti, borbi za vlast, bogatstvo, ali nemojte, molim Vas, satanizujete druge ljudi, generalizujete pojave, ne zbog mene, ja sam srećan, zadovoljan, osećam se bogat duhom i volim ljudi, volim sebe, volim Stvaraoca, ali zbog Vas draga Marta.
5. Nisam govorio da ne znate da razmišljate svojom glavom, već da o nekim stvarima sami razmislite, da ih malo više analizirate, da steknete iskustvo a ne da satanizujete ljudi koji su poput Vas. Ljudi su Ljudi, đavo je u našem srcu, „ko poznaje svog đavola poznaje i Boga“ što znači, budite puni ljubavi i razumevanja kao hrišćanka, sve ostalo su priče koje ne stoje, ne treba prosipati reči netrpeljivosti zbog nerazumevanja. Ja znam da Vi više mislite na nekakve qvazi-iscelitelje sa tv programa i u tome se slažem, ali ja ipak sam govorio o osobama koje su pravi iscelitelji, visoko duhovno razvijene osobe, ali one obično ne pripadaju nekakvim religijskim okvirima, i nemaju predrasude prema ljudima, one pomažu ljudima, čineći da život bude radosniji, to su obično vrlo mudre osobe, svojevrsni učitelji, plemenite osobe, nema mesta tu ni mržnji niti sataniziranju istih.
6. Nisam iscelitelj, ali volim Ljude bez da im sudim, namerno sam bio oštriji u prvom postu, da vidim da li je moguće da se neko sa takvom frustracijom javlja, i zašto, zbog nerazumevanja i predrasuda koje štete samo toj osobi, upravo zato što je frustriraju sa svakim sledećim pokretanjem razmišljanja. U razumevanju stvar ne postoji potreba za sržbom, za frustracijom, za netrpeljivošću, draga Marta, ja ću se pomoliti za Vas, kao što se svakodnevno molim za sebe, svoje najbliže, ceo svet.
Želim Vam svako dobro!
Dragi crtica,oprostite što sam mislila da ste žensko. Krivo ste me shvatili,ne sotoniziram ni Vas niti ikoju osobu,htjela sam reći da smo okruženi demonima koji se služe nama ako im se otvorimo. Naravno,da smo svi djeca Božja i da sam Bog želi da se svaki čovjek spasi. To stoji i u mom vjerovanju. Govorio oštro,jer sam bila uvučena u to,ne svojom voljom,evo,možda niste pročitali dosada,ali meni je netko drugi učinio po silama tame zlo.Jedna žena se utjecala hodži da se raspadne moj brak i ja umrem. Na dan vjenčanja sam se jako razboljela,nepoznate dijagnoze i svašta,multipla skleroza i bolovi lubanje,nije mi bilo pomoći.pomogao mi je svećenik po molitvi,saznao se uzrok i tada je sve prestalo a ja sam ozdravila.Sve skraćeno pričam.Naravno,da je to proces moje vjere i moga duhovnog dozrijevanja,opraštanja,što mislite kako mi je bilo oprostiti nekome tko mi je uzeo 1o godina života,mogla sam roditi,mogla sam na vrijeme završiti fakultet,mogla sam raditi u struci i mužu financijski pomoći…No eto,u tom vremnu izgubila sam kontinuitet ali sam dobila Boga,ne bilokojega nego Isusa Krista.Njemu za sve hvala. Zato sam bila oštra, ne želim da itko tako pati,ne želim da ljudi skrenu krivim stranama,osjećala sam se dužna upozoriti.Kao kršćanka.I ne sataniziranim osobu,nikada,možda je tako zvučalo ali to nisam mislila, nego da si osoba sama svojim djelom može navući prokletsvo a da toga nije ni svjesna.Da moja je dijagnoza bila prokletstvo na dan vjenčanja,na obredu vjenčanja osjećala sam se kao da idem u svoj grob,nisam uopće bila u radosti.Pojela sam pripravak od hodže a da ni ne znam,u juhi ili supi,kako kažete.Imala sam od poklona okultne predmete a da nisam ni znala,beštek,servis za jelo,posteljinu , sve je to hodža omađijao. Znate tko su hodže, stoje ispred džamija,bave se magijom,i islam to zabranjuje ali eto,svega ima. Da vam ne kažem da sam zbog svega toga imala viđenja i od demona,i mučenja od njih na razne načine…Možda sam se opet previše ovako on line otvorila,ali evo,da Vam bude jasnije. I jako sam oprezna. Zamolila bih Vas ako ne vjerujete u Isusa Krista da se ne molite za mene,ne želim pritisak nad svojom glavom od drugih duhova.Za mene je pravi Bog Isus,ostajem vjerna u tome za sebe.Svako dobro i Vama. Neka me prekrije Krv Isusova.Amen.
p.s.
Ozdravio me Isus Krist. A i dalje sam u braku,koji je bio svakakav al sada je sretan. Bog je uništio prokletstvo. Znate kako sam se osjećala?Bog je rekao „ljubite svoje neprijatelje i ne proklinjite ih“,nisam mrzila,bila sam jadna,sjećam se da sam rekla,“Ma Gospodine,ne mrzim ju,ali samo bih ju jedan put ošamarila za sve što mi je učinila“. Ne znam ništa o toj osobi i ne zanima me,Gospodin ju je maknuo od nas da je nema u našem braku ni životu.