Redakcija Bloga

 

Lista za kupovinu namirnica u prodavnici – priča o našim potrebama i šta koliko vredi

 

Lujza Reden, slabo odevena dama sa izrazom gubitnika na svom licu ušla je u prodavnicu namirnica.

Prišla je vlasniku radnje u najponiznijem mogućem maniru i pitala ga da li bi mogao da joj naplati par namirnica.

Ona je tiho objasnila da je njen muž teško bolestan i nesposoban za rad, da imaju sedmoro dece i da trebaju hranu.

Džon Lonhaus, prodavac, narugao joj se i zatražio da odmah napusti radnju.

Pokazujući gestovima značaj i potrebe njene porodice za hranom ona je rekla: „Molim vas gospodine. Doneću vam novac čim budem mogla.“

Prodavac joj je rekao da ne može da joj da kredit, jer nije imala otvoren kreditni račun kod njega i nema garancije da će ona to vratiti.

Stojeći pored pulta, jedan od kupaca je čuo razgovor izmedju ovo dvoje. Prišao im je i rekao da će on platiti za nju sve što je potrebno njenoj porodici.

Prodavac je vrlo nerado izustio dami: „Imate li spisak namirnica“

 Lujza je odgovorila: „Da, gospodine“

„Uredu“ rekao je prodavac, „stavite svoj spisak namirnica na vagu, i koliko god je teška ta tvoja lista, daću ti taj iznos u namirnicama koje će ovaj gospodin platiti“

Lujza je okrevala za trenutak sa pognutom glavom, a zatim je posegnula za svojom tašnom, izvadila komad papira iz nje i brzo napisala nešto na njemu. Tada je pažljivo stavila komad papira na vagu i dalje stojeći pognute glave.

Oči prodavca i kupca pored su ostale začudjene kada su videli kako se vaga naglo spustila do kraja i ostala dole samo od težine papira, kao da je nešto mnogo teško stalo na vagu.

Prodavac je zureći u vagu, polako se okrenuo kupcu pored i nerado rekao: „Ne mogu da verujem u ovo.“

Kupac se osmehnuo a prodavac je počeo da stavlja namirnice na drugi tas vage. Medjutim, vaga nikako nije uspostavljala ravnotežu izmedju dva tasa i on je nastavio da stavlja sve više i više namirnica dok skroz nije prekrio vagu.

Prodavac je stajao u pozi krajnje rezigniranosti. Na kraju, zgrabio je parče papira sa vage sa spiskom namirnica, i pogledao šta piše na njemu sa velikim čudjenjem.

To nije bila lista potrebnih namirnica, već molitva koja kaže:

„Dragi Bože, ti znaš moje potrebe i predajem ti ih u tvoje ruke“

Prodavac joj je nemo dao namirnice koje je stavio na vagu i stajao je u tišini.

Lujza mu se zahvalila i napustila prodavnicu. Kupac sa strane mu je pružio 50 dolara za napravljeni račun i rekao mu:

„To je vredelo svakog centa. Samo Gospod zna koliko molitva vredi“

. . .