Dr. Kolin Kembel i Tomas Kembel II
Multipla skleroza i uticaj ishrane, klime i podneblja na pojavu bolesti
Multipla skleroza (MS) predstavlja naročito teško autoimuno oboljenje, kako za one koji ga imaju tako i za one koji se brinu o obolelima.
Ono predstavlja doživotnu borbu sa nizom nepredvidljivih i ozbiljnih invaliditeta. MS pacijenti često doživljavaju epizode akutnih napada dok postepeno gube sposobnost da hodaju ili vide. Nakon deset do petnaest godina, često su vezani za kolica, a zatim za postelju do kraja života.
Prema Nacionalnom udruženju za multiplu sklerozu, samo u SAD ovu bolest ima 400.000 ljudi. To je bolest čija se dijagnoza uspostavlja izmedju dvadesete i četrdesete godine života i pogadja žene oko tri puta češće nego muškarce.
Iako postoji značajan medicinski i naučni interes za ovu bolest, većina autoriteta tvrdi da se veoma malo zna o uzrocima ili mogućim lekovima. Svi veliki internet sajtovi o multiploj sklerozi tvrde da je bolest enigma. Oni uglavnom navode genetiku, viruse i sredinske faktore kao moguće učesnike u razvoju ove bolesti, ali skoro da ne obraćaju pažnju na moguću ulogu ishrane. Ovo je neobično imajući u vidu obilje zanimljivih informacija o efektima hrane koje su mogu pronaći u uglednim istraživačkim izveštajima. Ponovo izgleda da kravlje mleko igra značajnu ulogu.
Višestruki simptomi ove bolesti predstavljaju poremećaj nervnog sistema. Električni signali koji prenose poruke ka i od centralnog nervnog sistema (mozak i kičmena moždina) i kroz periferni nervni sistem do ostatka tela nisu dobro koordinisani i kontrolisani. To se dešava jer autoimuna reakcija uništava izolacioni omotač nervnih vlakana, mijelin. Pomislite šta bi se desilo sa električnim vodovima u vašoj kući kada bi električna izolacija postala tanka ili bila uklonjena, ostavljajući ogoljene žice. Došlo bi do kratkog spoja. To je ono što se dešava u slučaju MS-e; svojevoljni električni signali mogu da unište ćelije i “opeku” delove susednog tkiva, ostavljajući male ožiljke ili delove sklerotičnog tkiva. Ove “opekotine” mogu da postanu ozbiljne i da na kraju unište telo.
Prvobitno istraživanje koje pokazuje efekat hrane na MS je izvršeno pre više od pola veka u vidu istraživanja dr Roja Svenka (Roy Swank), koji je počeo da radi u Norveškoj na Montrealskom neurološkom institutu tokom 1940-ih. Kasnije je dr Svenk bio na čelu odseka za neurologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Oregonu.
Dr Svenk se zainteresovao za vezu sa ishranom kada je saznao da je MS bila češća u severnijim klimama. Postoji velika razlika u učestalosti MS-e pri udaljavanju od ekvatora: MS je više od 100 puta češći na dalekom severu nego na ekvatoru, a sedam puta češći na jugu Australije (bliže Južnom polu) nego na severu Australije. Ova raspodela je veoma slična raspodeli drugih autoimunih bolesti, uključujući dijabetes tipa I i reumatoidni artritis.
Iako su neki naučnici nagadjali da bi magnenta polja mogla da budu odgovorna za bolest, Dr Svenk je smatrao da je u pitanju ishrana, naročito životinjske namirnice bogate zasićenim masnim kiselinama. Ustanovio je da su unutrašnje oblasti koje su koristile više mlečnih proizvoda imale više stope MS-e u odnosu na obalne oblasti koje koriste ribu.
Dr Svenk je sproveo svoje najpoznatije istraživanje na 144 MS pacijenata sa Montrealskog neurološkog instituta. Pratio je stanje pacijenata u narednih trideset i četiri godine. Savetovao je svojim pacijentima da budu na ishrani sa malo zasićenih masnih kiselina, što je većina učinila, ali mnogi nisu. Zatim ih je razvrstao u one sa dobrom ishranom i one sa lošom ishranom, u zavisnosti od toga da li su unosili manje od 20 g/dan ili više od 20 g/dan zasićenih masnih kiselina. (Radi poredjenja, čizburger sa slaninom i dodacima sadrži oko šesnaest grama zasićenih masnih kiselina.)
Tokom nastavka istraživanja, dr Svenk je utvrdio da je napredak bolesti značajno umanjen ishranom sa malo zasićenih masnih kiselina, koja je delovala i na ljude sa prvobitno uznapredovalim stanjem.
Izneo je rezultate svog rada 1990. godine, zaključujući da je u podgrupi pacijenata koji su usvojili ishranu sa malo zasićenih masnih kiselina tokom ranijih stupnjeva svoje bolesti, “oko 95%… ostalo samo blago onesposobljeno tokom približno trideset godina”. Samo 5% ovih pacijenata je umrlo. Sa druge strane, 80% pacijenata sa ranim stupnjevima MS-e koji su bili na “lošoj” ishrani (bogatoj zasićenim masnim kiselinama) umrlo je od MS-e. Na grafikonu 9.4 su prikazani rezultati koji uključuju svih 144 pacijenata, uključujući i one koji su počeli sa ishranom na kasnijim stupnjevima bolesti.
Ovaj rad je izuzetan. Pratiti stanje ljudi tokom 34 godina predstavlja izuzetan prikaz istrajnosti i posvećenosti.
Štaviše, da je ovo bilo ispitivanje potencijalnog leka, ovo bi donelo puno novca proizvodjaču leka. Svenkovi prvi rezultati su objavljeni pre više od pola veka, a zatim ponovo i ponovo i ponovo tokom narednih četrdeset godina.
U skorije vreme, dodatna istraživanja su potvrdila i proširila Svenkova opažanja i postepeno stavljala naglasak na kravlje mleko.
Ova nova istraživanja pokazuju da je unos kravljeg mleka izraženo povezan sa MS-om i pri poredjenju različitih zemalja i pri poredjenju država unutar SAD. Grafikon 9.5 koji su objavili francuski istraživači, poredi unos kravljeg mleka sa MS-om za 26 populacija i 24 zemlje.
Ovaj odnos, koji je praktično identičan sa odnosom u slučaju dijabetesa tipa I, je upečatljiv, i ne javlja se zbog promenljivih kao što su dostupnost medicinske usluge ili geografska širina. U nekim istraživanjima istraživači su predložili da bi ova izrazita korelacija sa svežim kravljim mlekom mogla da se javlja zbog prisustva virusa u mleku. Ova novija istraživanja takodje ukazuju da same zasićene masne kiseline nisu bile u potpunosti odgovorne za Svenkove rezultate.
Korišćene mesa bogatog zasićenim masnim kiselinama, kao i mleka, bilo je povezano sa MS-om u ovim istraživanjima učestalosti u više zemalja, dok je korišćenje ribe, koja sadrži više omega-3 masnih kiselina, bilo povezano sa nižim stopama bolesti.
Veza kravljeg mleka sa MS-om, prikazana na grafikonu 9.5, možda izgleda impresivno, ali to ne predstavlja dokaz. Na primer, koja je uloga gena i virusa? Svi ovi faktori bi, u teoriji, mogli da objasne neobičnu geografsku rasprostranjenost ove bolesti.
U slučaju virusa, još nije moguće donošenje definitivnih zaključaka.
Predložen je niz različitih tipova virusa, a može da bude uključen niz efekata na imuni sistem. Medjutim, ništa veoma ubedljivo nije dokazano. Deo dokaza je zanovan na pronalaženju veće količine antitela izazvanih virusima kod MS pacijenata u odnosu na kontrolu, deo je zasnovan na povremenim izbijanjima većeg broja slučajeva MS u izolovanim zajednicama, a deo je zasnovan na pronalaženju gena koji liče na viruse medju MS slučajevima.
U pogledu gena, možemo da počnemo otkrivanje njihove veze sa MS-om postavljanjem uobičajenog pitanja: šta se dešava ljudima koji migriraju iz jedne populacije u drugu, pri čemu geni ostaju isti ali se menja njihova ishrana i njihovo okruženje? Odgovor je isti kao i u slučaju raka, srčanih oboljenja i dijabetesa tipa II. Ljudi stiču rizik populacije u koju dolaze, naročito ako se presele pre adolescencije.
Ovo nam govori da je ovo oboljenje izrazitije povezano sa sredinskim faktorima nego sa genima.
Utvrdjeni su specifični geni kao mogući kandidati za uzrok MS-e ali, po novijem izveštaju, možda postoji i do dvadeset i pet gena koji igraju takvu ulogu. Prema tome, proći će puno vremena pre nego što sa sigurnošću utvrdimo koji su geni ili kombinacije gena odgovorni za sklonost ka MS-i. Genetička sklonost može da poveća rizik od MS-e, ali čak i u najboljem slučaju, geni mogu da budu odgovorni za oko četvrtinu od ukupnog rizika od bolesti.
Iako MS i dijabetes tipa I dele neka od istih neodgovorenih pitanja o tačnoj ulozi virusa i gena i imunog sistema, dele i iste zabrinjavajuće dokaze u vezi ishrane. U slučaju obe bolesti, “zapadnjačka” ishrana je izrazito povezana sa učestalošću bolesti. Uprkos napora onih koji bi radije odbacili ili zamaglili ova istraživanja spornim pitanjima, ona prikazuju doslednu sliku. Istraživanja na ljudima koji su već imali ove bolesti samo dalje ojačavaju nalaze. Dr Svenk je izvršio izvanredan rad o MS-i, a možda se iz sedmog poglavlja sećate da je dr Džejms Anderson uspešno smanjio potrebu za lekovima kod dijabetičara tipa I koristeći samo ishranu. Značajno je napomenuti da su oba doktora koristila ishranu koja je značajno umerenija u odnosu na potpuno biljnu ishranu celovitim nepreradjenim namirnicama. Pitam se šta bi se desilo ovim autoimunim pacijentima ako bi se sledila idealna ishrana. Kladim se da bi uspeh bio još veći.
. . .
Odlomak iz knjige „Kineska studija – Moć ishrane“ autori Dr. Kolin Kembel i Tomas Kembel II
www.prirodanadar.rs www.prirodanadar.com www.natureasthegift.com
Ja sam imala multiplu sklerozu i kao što sam već pisala po vjeri sam ozdravila,po vjeri u Krista Isusa. Jedva da sam i jela,imala bih želju za hranom a kada bi bila ispred mene ništa mi se ne bi jelo,osjećala sam samo gađenje.Kada sam jela,jela sam dosta čokolade,jela sam slanine i kuhala sam na masti,i jela sam sve,pila sam kozje mlijeko po preporuci neurologa (preporučljivo u multiploj) i uzimala vitamin E.
Izbjegavla sam hranu sa mononatrij glutoaminatom (aditiv koji se gotovo svugdje koristi,vegeta,juhe u vrećici,začini…i zabranjeno mi je bilo piti cedevitu i takve instant napitke).Ne sjećam se da sam ikada bila gledna.Jednom prilikom imala sam jake bolove i sjećam se da sam naručila picu sa ljutim paprikama,nikada to nisam jela.Pojela sam čitave papričice,tako bi mi nestajala bol.Tada sam prvi put sama otkrila da prestaju bolovi u glavi i da se bolje osjećam. To je užasna bolest.Neizlječiva.Jednom prilikom mi je moj neurolog rekao da je bolje da imam rak nego ovo,nema lijeka.Ali ja sam pronašla svoj lijek,vjeru.Bog me ozdravio.Može i tebe koji čitaš,ako boluješ od ove bolesti. Ne zna se uzrok,ali meni je rečeno da može biti od uboda krpelja,od virusa u zraku,pogotovo za vrijeme rata,ja sam rođena u industrijskoj zoni možda je i to uzrok bio,stres u obliku traume,može biti pokretač i to sam imala,vjerujem da je to uzrok bio kod mene. Jako je važno ne stresirati se u bolesti,živjeti za svaki trenutak,ne razmišljati što će i kako biti sutra,sve dati Bogu ako vjeruješ,a ako ne,ja ne znam,ja to ne bih mogla proći bez Boga.Poželiš se jedino ubiti.Meni je tako bilo.Ima jako puno tipova MS-a,nikome nije isto.Netko ima bolove,netko nema.Uza sve to osjećaš kronični umor i nikada se odmoriti a na tebi se apsolutno ne vidi ni sjena umora,izgledaš zdrav ko dren.Koliko sam puta molila Boga,da se bar vidi pa da sjednem u tramvaju,jedva sam stojala na nogama dok sam išla na terapije beta-interferon,samo je bilo još gore kad počne djelovati,osjećaj gripe i svi njeni simptomi. Iz jedne ruke mi je sve ispadalo od lonaca do četkice za zube i papirnate maramice.Jednom nisam ni do toaleta stigla (žurno mokrenje).ono što jako opterećuje u toj bolesti je okolina.Mrzila sam sažalijevanje i plakanje, nekad sam htjela biti samo sama.Cika djece i buka me dovodila do povraćanja,migrena.Kada bi mi došli gosti,nitko to nije shvaćao,mislili su oh,pa i mene boli glava,a ja,ja se nisam mogla koncentrirati duže od 15 minuta,ako bih se i trudila to me jako iscrpljivalo i umaralo. Nagutala sam se Normabela i Voltarena,ništa nije pomagalo,tada bi zaspala od Normabela, a danas,jako rijetko to uzmem,jednom na godinu,danas ne mogu zaspati od te tablete, a uzela sam ju poslije velikog stresa i zbog bolova u kralježnici,iskrivljenje vratne kralješnice.Davali su mi i narkotik,Trauma Retard,nije pomagalo.Najteže mi je padalo što se u toj bolesti ne smije imati dijete,trudnoća se može iznijeti ali je upitno hoće li majka zbog pada imniteta preživjeti.Obična prehlada bi osobi sa multiplom bila jako teška ako dobije od nekog.Treba biti svjestan da u toj bolesti nema libida.Nema.Niti ga želiš.želiš samo da ti je sutra bolje,malo bolje.I da nisi umoran.A umoriš se od svega,od ustajanja ujutro pa nadalje do kuhanja ručka,suđe bi mi ostajalo skoreno i po dva dana,Nisam imala snage obrisati. Moja snaga dolazi kada sam upoznala Isusa.Bit će mi drago ako će ovo bar malo nekome pomoći.Nikad nije kasno početi vjerovati.Krenuti putem vjere.Kada odem na magnetsku rezonancu i dalje se vide oštećeni mijelini,lezije a ja znam kako me čudesno ozdravio Bog,to se ne vidi ali ja znam.Zna i moj doktor,moj neurolog.
Najteže u toj bolesti je OKOLINA koja ne shvaća,to je najteže.pogotovo ako ti uskraćuje prihvaćanje i ljubav.Jer izgledaš sasvim zdrav.I misle da možeš,a da si lijen.Ja nisam bila u kolicima.Na dijagnozu se duže čeka,do tada si žrtva okoline,hipohondor obični.A boljela je glava,čitava lubanja i zubi i zubno meso i oči i uši sve istovremeno i nisam dobro vidjela,sve neke konce koji mi vise sa trepavica,imala sam migrene i neuralgije skupa.Za uši imam čitav registrator nalaza,sve u redu,čak je znalo pisati,izrazito osjetljiv sluh,da jako dobro čujem i ono što zdrava osoba ne čuje.Smetala mi je nečija cigareta,(okolina)jako,krv sam ispuhivala iz nosa.I smetalo mi je biti isključena iz života.jednom sam na svetu misu otišla plačući i cijelu sam ju proplakala,mislila sam da će me izbaciti svećenik,koji se čudom čudio kako sam na misi nesretna.Teška je to bolest,lagano umiranje.Ali može se pobijediti s Božjom pomoći.Neka je blagoslovljen svaki bolesnik nadom u ozdravljenje,u Uskrsloga Krista. Amen.
Htjedoh ovo podijeliti sa Vama. Osjećam se pozvanom,iskusila sam i zdrava sam.Bogu hvala.Želim reći osobama pored bolesnika.Ljubite ih,prihvatite i vjerujte im,ne lažu.Nemojte plakati pred njima,to ubija.To je gore nego bolest.Nemoć.Sjećam se kada se nisam mogla obrisati iza nužde,to mi je bilo najteže,da drugi to mora,moj suprug.Tolika nemoć i jadnost.I sada zaplačem kad se sjetim.I sjećam se nečega što me jako frustriralo:žedna sam i moje tijelo želi vodu,znam,ali ne znam to izreći, ne znam izreći molim te daj mi čašu vode.To mi je ipak bilo najteže,osjećati se nemoćan u sebi samom.To je bilo najteže.Biti nesposoban se izraziti.Mozak nije radio.Nemojte nikada plakati pred njima,ja sam to doživjela kao velik teret,ja sam se uspjela nositi sa sobom tako „neispravnom“ ali često je to veći teret onome pored tebe,pogotovu ako nema duhovnu snagu u Bogu.U mom slučaju tako je bilo,ja sam nosila i sebe i druge.Kada mi je muž plakao a nije znao da ga vidim,ja sam ga tješila Isusom i nadom u ozdravljenje dok sam i sam htjela vjerovati.Neka jedan ima nadu za oboje ako nemaju oboje,dat će Svemogući Bog.
Toliko,oprostite ako sam odužila. Neka svi ozdrave.
[…] redakcije: Pročitati članak o ishrani pacijenata koji imaju MS jer je i pravilna ishrana lek za Multipla […]