Ivo Andrić
Iznad pobeda i poraza
.
Iz godine u godinu slušam urlik o pobedi a sve je manje hleba na svetu i snage u ljudima, dok zemljom prolazi laž o pobedi.
Vaša pobeda ima nisko čelo i crvene oči. U pobednika je nemiran pogled. Prokleto je vaše ognjeno pobedničko vino. O, ne okrepljuje ono i ne veseli!
Bog drži ruku na temenu pobeđenih a pobednik je sâm i njegova radost plamti i gasne. Sve što je nade, utehe i lepote na svetu otkriva se očima pobeđenih; pobednici su slepi, drhte i gore, i nemaju ništa do svoje divlje plamene radosti iza koje ostaje pepeo.
Jer šta su drugo današnje pobede nego sutrašnji porazi? U očima čoveka samca nema dobivenih ni izgubljenih bitaka, nego u svim ratovima jednako: dobivenim kao i izgubljenim, jedno poraženo čovečanstvo.
Vetrovi putuju i kiše idu, dobre i plodne, uvek jednake, a zastave se polako rastaču i cepaju; i boje blede i sve se zaboravlja a čovek ostaje uvek isti, pognut pod bolom i ustrajan u radu; venu venci i trunu zastave a ostaje čovek koji seje i radi i kiša koja mu pomaže. Ko će pobediti čoveka?
To je samo Bog načas okrenuo lice i ostavio svet u tami, a vi urlate: pobeda, ali pobeda nema, nego jedna mala krvava laž i jedna velika nesreća.
Ti pobednici su bledi sa velikim ružnim ustima, a krvi im je nasela na oči, ali će ih postideti jednog jutra more svojim mirom i njive svojom svetom tišinom.
Sve je to samo kratak ružan san, taj govor o pobedama. Nema poraza ni pobeda nego uvek i svuda, kod poraženih jednako kao i kod pobednika, napaćen i ponižen čovek.
. . .
Roki ne stanuje ovde. A niko se nije setio da ga 5 oktobra pozove u Srbiju. Ili Čak Norisa, Brus Lija, Prljavog Harija, Betmena, Supermena … :-)
Džo nije mogao sam. Niko ne može sam, ako nije superheroj.
(morali smo da ovako prokomentarišemo ovaj tekst, bilo je jače od nas)
Ne bih se slozio sa komentarom . Rokija imamo na pretek – ako treba nekog prebiti , svrgnuti, nesto srusiti , zapaliti .. Fale nam oni sto dolaze posle . Da podizu ponovo od temelja…
Jedino mesto gde se ostvaruje prava pobeda je u samom čoveku – u svakom pojedinačno. Ako tu pojedinac izvojuje pobedu onda je osvojio ne ceo svet već sve svetove i samo Carstvo Nebesko.
Druga i drugačija pobeda ne postoji.
Sve ono što čovek naziva pobedama su samo tečka i bolna iskustva iza kojih mu tek predstoji učenje života.
Kada naučimo voleti život i iz pozicije ljubavi rešavati sve potrebe i nesuglasice tek tada smo dorasli i odrasli zreli ljudi. Sposobni i odgovorni….