Veselinka Stojković
Sve mi se više čini
Kako vreme ide
sve mi se više čini
da je trebalo drukčije živeti
koliko krila nose
trebalo je u visine u nizine
kako vreme ide
sve mi se čini
da se moglo suncima radovati
klonućima
mnogo mnogo
u zagrljaju njihovom stopljavati se
svaki put
i primati ih u svoje ruke
sve mi se čini
kako vreme ide
da je drukčije trebalo raditi
plandovati
kako vreme ide
znam da neumitno odlazi
i znam da će još brže
a ne dâm se ili mi se samo čini
i da je sreće da se opet rodim
makar se sve i ponovilo
kako vreme ide
sve više osećam
da je trebalo drukčije voleti
plakati
koliko snaga može
gledati videti umirati rađati se
slušati čuti znati predviđati
ići ususret
putovati
drukčije disati
sve mi se čini
kako se dani broje
da i imam vremena
ne za cigle i komfore
a neophodniji nikada nisu bili
niti suvišniji
sve mi se čini da me tu
na uglu
časi moji još čekaju
a znam da ništa nije moglo da bude
kako mi se čini da je moglo
i da bi moglo biti
kako vreme ide
sve više verujem
da je bilo i drugog puta
i da je ovaj put bio moj
Kako vreme ide
sve mi se više čini
da je trebalo drukčije živeti
. . .