Teniski lakat simptomi i lečenje – lateralni epikondilitis

Kako sam dobio teniski lakat i kako se prirodnim putem leči upala tetive zvana lateralni epikondilitis

 

Teniski lakat se ne dešava nekom drugom. Baveći se baštovanskim radovima u jednom trenutku sam shvatio da me boli lakat, to jest jedna tačka na laktu. S obzirom da sam bio u ozbiljnim jesenjim radovima i da sam kopao silne neke rupe za tuje u tvrdoj zemlji ilovači, prihvatio sam kao normalnu činjenicu da mi je bol nastao od baštovanskih aktivnosti ašovom i kopanja tvrde zemlje. Nisam obraćao pažnju jer bol nije bio nešto posebno jak.

Medjutim, bol nikako nije prolazio sledećih dana. U redu sačekaću malo, namazaću nekim prirodnim kremama i to će proći. Imao sam kod sebe BioMuscular gel za povrede i uboje baziran na dejstvu lekovite biljke arnike koji mi je uvek pomogao kod upale ligamenata, modrica i uboja. Mazao sam ga par dana, bilo je poboljšanja ali bol nije prestajao.

U redu, izgleda da moram da upotrebim „tešku artiljeriju“ pomislio sam i otišao do Jelene, farmaceuta čarobnjaka, koja je i napravila BioMuscle po receptima starih majstora travarstva. On je žena farmaceut alhemičar ili kako ja volim da je nazovem techno šaman koja je uvek imala neku efikasnu kremu i rešenje za sve vaše tegobe oko mišića ili kože. Tim pre što je saradnik i glavni istraživač poznatog dermatologa profesora Milojevića, pa se u njenoj „kuhinji i labaratoriji“ uvek nešto novo dogadja i stvara.

Objasnio sam joj u čemu je problem, a ona mi je dala jednu specijalnu antireumatsku kremu, malo pojačanu vrlo aktivnim supstancama, i rekla da ako mi ona ne pomogne, onda pravac kod lekara, nešto degenerativno je u pitanju. Mazao sam par dana kremom lakat, bilo je nekog efekta ali bol nije prolazio. Ups, već sam postajao zabrinut a i ruka, desnica moja, počela je da me od bola budi noću. Danju nisam ništa radio sa njom, pogotovu nisam nosio teške stvari, samo sam kuckao sa njom po računaru.

Tako je prošlo par nedelja. Nakon Jelenine kreme pokušao sam i sa Gavez gelom, uljem japanske metvice, hepatrombin kremom. Nikakvi efekti. Vidim ja ovo ne prolazi. Odlazim kod autoriteta, čuvenog profesora Georgijevića, ortopedskog hirurga, on me samo dotače, ja klimnuh glavom na izazvani bol njegovim gestom, i on reče: „Teniski lakat“.

„Teniski lakat ili Laterali epikondilitis, kako se stručno naziva, predstavlja zapaljenski proces na tetivama spoljašnjeg dela lakta, odnosno na epikondilu gde se mišićne tetive ekstenzora ručja i prstiju pripajaju.

Simptomi ovog stanja mogu da budu blaži uz neznatan i tih bol, ali mogu da prave i ozbiljne posledice i bolove, gde pacijent od bola ne može čak ni da podigne čašu s vodom. U stvarnosti, blaga inflamacija – upala, često može da bude zamenjena degenerativnom promenom na tetivama ekstenzora, posebno na M. ekstenzor karpi radialis brevis.“

„Slušaj mladiću – poče profesor Georgijević – imaš teniski lakat, upalu spoja tetive nadlaktice sa kostima. Dosadna i uporna bolest koja se leči vremenom. Malo kasniš sa dolaskom na pregled, tako da ću ti sada objasniti šta da radiš, to je krio terapija, ali sumnjam da će imati efekta jer ti je već prošlo dugo vremena i povreda je hronična. Krio terapija pomaže u prvim danima povrede, ako povreda odstoji, kao u tvom slučaju, postaje neizvesno da li će pomoći. Dakle, šta treba da radiš: strogo mirovanje, uveče uzmeš led i 3 minuta hladiš bolno mesto prevlačeći led preko priboja, od dozdo na gore, kao da se masiraš. Ruka mora da bude strogo nepokretna, da miruje. Nakon 3 minuta hladjenja, ne pomerajući povredjenu ruku, zaviješ je peškirom i držiš tako 12 minuta. Posle toga ideš na spavanje i ne napreži ruku tokom dana – ne kuckaj na tastaturi, od toga se i dobija teniski lakat. Teniski lakat je profesionalna bolest tenisera, daktilografa, majstora sa čekićem, baštovana, kuvara. Radi tretmane deset dana uzastopno i posle se javi na kontrolu.“

Krenem ja sa krio terapijom ali ne slušam baš profesora, radim po svome, sredjujem po kući, kuckam na računaru, i tako redom naprežem ruku. Bol ne prolazi. Na kraju priznajem ženi da ne mogu više ni da usisavam, jer moram da lečim ruku i lakat. Žena negoduje, misli da izmišljam. Pozivam se na profesorov autoritet, ali kom mužu žena veruje. Šalje me ona kod svog lekara – hirurga ortopeda.

Njen lekar me prima, snima lakat na rendgenu i konstatuje isto što i profesor – dobio si teniski lakat. Ko zna zna, mislim se u sebi i pitam se što nisam otišao kod profesora Georgijevića na kontrolu. Kaže meni pak novi doktor: „Slušaj, mogu da ti dam inekciju kortikosteroida, ona će ti umanjiti bol, ali ako posle mesec dana počne ponovo da te boli, moramo na operaciju lakta.“

„Neću kortikosteroide“ – odgovaram, „znam šta su i kakvo degenerativno dejstvo imaju na tkiva.“

Lekar mi onda preporučuje da pijem nešto za umirenje bolova, brufen, da mažem sa brufen kremom i da mi stavi ruku i lakat u gips, jer to ne može da prodje bez mirovanja. Kakav gips! Kao jogunasti pacijent odbijam gips, i rešavam da pokušam hemijskim sredstvima – brufenom, mada je i pošteni doktor rekao da od toga neće da mi bude vajda.

Brufen mast ne deluje uopšte. Brufen tablete deluju, ali ko će da pije tablete stalno, jer one znaju da oštete želudac. Razmišljam šta dalje. Jedan od sportskih lekara mi preporučuje lek za upalu tetiva. Pokušavam sa njim, ima efekta ali su sporedni efekti užasni, mučnina i 2/3 uputstva za upotrebu je ispisano o negativnim posledicama leka. Odustajem od toga. Prelazim na aspirin, i gle čuda, aspirin deluje.

Pijem aspirin i bola nema. Ne pijem aspirin, bol se vraća. Moram da popijem 1000 mg aspirina dnevno da bi bol nestao. Hajde pokušaću da mirujem i da se aspirinom izlečim. Ali ne ide, i dugotrajna upotreba aspirina u tim dozama dovodi do posledica na probavni trakt. Odustajem od aspirina.

Prošlo je već nekoliko meseci, bol je malo manji ali traje.

Odlazim kod drugarice homeopate na novi eksperiment, sa samim sobom. Uzima mi sve podatke i daje mi konstitutivni lek. Kaže moramo da sačekamo mesec dana. U redu čekamo i beležimo promene. Prodje mesec dana ali bez uspeha. Nismo pogodili lek. Uzimamo drugi homeopatski lek. Čekamo još mesec dana. Nema rezultata. Preporučujemo mi da uzmem Arniku LM za umirenje bolova u apoteci Jevremovac. Uzimam. Deluje!!! Jedna kuglica dnevno i bol nestaje. Ali kad ne uzmem kuglicu, bol se vraća.

Drugarica homeopata mi preporučuje da uzmem jači lek, Arnica LM 4. Uzimam lek iz apoteke i krećem sa upotrebom, ali avaj, sa ovim lekom uopšte nema efekta. Ne deluje. Misterija. Doduše, ispostaviće se da je kasnije delovalo na moje upaljene ligamente kolena, ali ne i na lakat. Odustajem od homeopatije.

Predlažu mi da idem na akupunkturu, ali ja ne volim igle i bockanje, alergičan sam na to. Prvi put kada su me bockali igle su iskakale iz mog tela, toliki je neki unutrašnji otpor prema njima.

U svim tim istraživanjima šta deluje na moj lakat prošlo je više od godinu dana. Bol je trajao, ali vremenom je za nijansu bivao sve manji. Primetio sam da ne smem da se naprežem, ni da kuckam na tastaturi, odmah se bol uvećavao. Poslove u vrtu sam potpuno zapostavio. Čak me je lakat boleo i tokom plivanja.

U medjuvrmenu dve moje bliske rodjake, upoznate sa mojom golgotom, savetuju me da odem kod jednog starog lekara koji daje neke inekcije i lišava te bola. Njima je pomogao i otkočio im išijas i ukočenost vrata. Pitam jel to neka alternativa, da ne gubim vreme. A nije, tvrde one, on je pravi doktor, iskusan. Poverovah im, a znate kako je, vera u lek je pola isceljenja. Odoh kod doktora, ali odmah se moja vera izgubi. Doktor jeste klasičan, ali mu je metod alternativan – energetsko informaciona medicina. Daje mi inekciju fiziološkog rastvora koji je napujen informacijama i energijom, zapisom da mi mora biti bolje. Čist alternativni hi tek šamanizam. Vidim ja da mi se loše piše, na placebo lekove slabo reagujem. Doktor me bocka i kaže samouvereno: „Sačekajte par minuta, bol će vam proći.“ Čekam ja, dok me lakat još više boli od inekcije. Ništa ne prolazi. Čekam 10 minuta, 20 minuta, pola sata, ništa. Doktor se čudi, njegova inekcija nedvosmisleno pomaže tetkicama, ali meni neće. Daće mi još jednu. Hladan znoj me obliva, ko voli inekcije, ali pristajem. Daje mi inekciju i šalje me kući sa obećanjem da će bol proći sutradan. Ako ne prodje, da mu se javim, da ponovimo.

Sutradan ništa novo. Javljam se doktoru, moram da ispoštujem pare koje sam dao i moje rodjake. Kaže meni doktor, dodji ponovo na bockanje, zadaćemo jaču informaciju leku, tvrdoglav ste pacijent. U redu, trpim sve i ponovo odlazim na inekciju za moj teniski lakat. Ni ona ne deluje i ja odbijam da se ponovo javljam doktoru i njegovim inekcijama, sve je počelo da me podseća na eksperimente doktora Mengelea, ko zna možda zada informaciju inekciji da dobijem plave oči.

Onda odlazim po preporuci jednog prijatelja iz Grčke kod neke ruskinje, koja u Srbiji leči holistički, kako se to popularno kaže. U stvari, masira te, gnjavi i sve vreme pokušava da ti proda gomilu američkih vitamina, minerala i biljnih preparata iz neke ruske multilevel mreže. A onda te pošalje kod nekog kvazi profesora koji ima ekstremno jaku bioenergiju i koji ti odmah kaže da si na umoru, i da moraš da prodješ makar 10 tretmana po 50 eura da bi ti bilo bolje. Nakon dva početna tretmana vidim da od nje nema vajde, spašavam si pare i napuštam alternativni postupak, čudeći se mom prijatelju soluncu u kakve alternativne prevarante ima poverenja.

U medjuvremenu, lekar ortoped moje žene, zabrinut za moje zdravlje i moju ženu, koja sada po kući sve mora da radi sama, šalje me kod fizijatra na čitav set tretmana – laser, ultrazvuk, elektro masaža i elektro stimulacija, i opet neke farmaceutske kreme mazalice sa slikama crvenih zglobova. Čak mi i kače one japanske plave trake što ih ponekad nosi Novak Djoković ili Rafael Nadal, kako bi mi relaksirali tetive. Osećam se jako važno sa tim plavim trakama na rukama. Svima ih pokazujem po kafićima i namerno nosim majice sa kratkim rukavima da se one vide. Daju mi doktorke i set vežbi da radim kući i ojačam ruku, kao i steznik ispod lakta, da smanji opterećenje na tetivu koja je pod upalom. I idem stoički na tretmane, nije mi baš bolje ali poštujem medicinu. Sve do jednog momenta kada dobijam na laktu jaku alergiju od mazalica i elektro terapije, pa odmah obustavljam proces i tretmane.

Pomislio sam da promenim ishranu. Biću vegetarijanac, ješću samo baznu hranu, prilagodjenu mojoj krvnoj grupi. I to sam pokušao, ali bez uspeha. Na kraju sam digao ruke od svega i pustio da priroda učini svoje. Nisam ni pretpostavljao kako je ovo dosadna i uporna povreda, a da uopšte nisam ni igrao tenis.

Na kraju, nakon dve godine bolovanja i potrage za pravim lekom, sama priroda je učinila svoje. Prošao me je teniski lakat. Žena mi se raduje ozdravljenju i vaspostavljenim radnim sposobnostima, već je spremila niz njenih sportskih rekvizita za osvajanje ATP i Masters turnira po kući. Znate na šta mislim?

Vratite mi moj teniski lakat nazad!

. . .

Zlatko Šćepanović