Moja zemlja Srbija – školski zadatak i pisani sastav iz srpskog jezika
Na molbu mladih komentatora da im pružimo pisani sastav iz srpskog jezika pod nazivom Moja zemlja Srbija, izlazimo im u susret sa jednim školskim sastavom koji smo pronašli. Žalosno je što deca ne misle svojom glavom već traže da prepišu gotove sastave. Zato smo izabrali sastav koji nije baš tako lak za objašnjenje kada im nastavnica zatraži da objasne šta su napisali. Možda dodju pameti i počnu da razmišljaju sami jer će inače kroz čitav njihov život mediji i drugi razmišljati umesto njih.
Moja zemlja Srbija je mesto kao ni jedno drugo na svetu. To je jedinstvena zemlja jedinstvenih ljudi, negde na granici Istoka i Zapada, u šarenoj i pitomoj prirodi umerene i lepe klime. Kad je gledaš sa visina nebeskih, kad je gledaš sa oblaka, ona je tako ljupka i šarmantna, šarena i sva u malim nitima tkanja sitnih njiva različite boje i lepote. Brežuljkasta i pitoma, od ravne Vojvodine do bregovite Šumadije, ona odiše jednom umerenošću i lepom prirodom koju bi svako poželeo.
Moja zemlja Srbija nosi lepu prirodu na sebi i ima lepe ljude u sebi. To je moja otadžbina, zemlja koju su mi ostavili oci i njihovi očevi u nasledstvo.
Ostavili su i nas da vodimo zemlju i živimo na njoj. Ostavili su nam i komšije i rodjake, i druge ljude. A ljudi su ovde lepi i zgodni, ali neumereni. Strasni i željini svega gube svoju fizičku lepotu u stalnoj potrazi za srećom u zabavi i brzini življenja. Moja zemlja Srbija ima lepe ljude koji žive napeto i stresno u lepoj prirodi oko sebe. Zbog tog nemira koji ih progoni oni ne vide lepotu prirode oko sebe.
Moja zemlja Srbija ima male gradove pune ljudi i velika prazna sela. Do juče smo svi živeli na selu a danas u gradu. To je ipak i dalje seljačka zemlja ljudi sa sela koji žive haotično po neuredjenim gradovima u potrazi za ličnom srećom dok im je duša ostala na selu, uz potok nad kojim se nagnuo hrast koji čuva pesmu slavuja. Dok moj zemljak sluša popularnu muziku u gradskim kafanama i splavovima njegova duša čezne za pojem slavuja. I presijavanjem ribe u potoku. I za izležavanjem po mirisnom senu. I pogledom na žito koje je rodilo i ovce po pašnjacima. Oči ne vide ali duša i geni pamte. Tako kaže moja baka.
Moja zemlja Srbija spolja izgleda mirno ali u sebi živi nemirno. U njoj sve vri i kuva od ljudi i njihovih ćudi. Ona nosi ljude snažne volje i jakih strasti koji iznad svega cene svoju nezavisnost. Ona je zemlja slobodarske tradicije i ljubavi za slobodom u kojoj većina živi pod stegom vlasti i okoline. Zato je moja zemlja Srbija tako napeta i nestabilna zemlja. Ipak to je moja domovina, drugu domovinu nemam, osim ako se ne iselim.
Ali moja zemlja Srbija čuva jednu veliku tajnu. I blagoslov. To je skriveno u onim malim nevidljivim ljudima blage naravi i pravednog života, to je skriveno u našoj tradiciji i našim žrtvama koje smo dali kroz istoriju, u Kosovskom zavetu krvi koji smo položili za veru. Zato nas i nešto Veliko čuva kroz vekove i održava naspram jačih i većih naroda. Ta velika tajna je zapisana u našim manstirima i bogomoljama, u molitvi, na grobovima krajputašima, u kamenu medjašu, u ručnim radovima, na slikama i u narodnoj muzici. To je tajna koju mi otkrivamo po rečima moga dede kada ostarimo i kada shvatimo da naši mali životi nisu ništa naspram velikog života jedne nacije.
To je tajna koju ne razumeju novi narodi i stranci iz zemalja bez istorije. Narodi koji imaju zemlju ali nemaju istoriju. To je ono što nas drži kroz vekove istorije, što nas vodi i kroz tamu i kroz svetlost, to je ona duboka i trajna vera, to je naše rodoljublje, to je moja zemlja Srbija kojojm se ponosim i kojoj pripadam.
. . .
Pisem sve ove radove i ostale teme za 350din..!
moze sastav na temu ,,moja otadzbina,,plz hval unapred :)
trebami sad sastav „Cudesni svitac mog detinjstva“ ako moze brz??
Ovo je sastav takav da ce ga svako dijete iskoristiti ali ce i svaki profesor znati da je ovaj sastav prepisan
Moze jedna tema koja se zove
Livada,u jesen? Treba mi za sutra.
Moze i odmah…
Molim vas da napisete sastav na temu „Strance ovo je moj Beograd“
@ Marta,
Da ste samo još koju reče napisali u svom komentaru dali biste najkveću inspiraciju za temu o Majci. Problem je što izgleda u školi niko ne uči decu, ne sećam se su i mene učili, da kada se piše satav treba nastojati osetiti prvo ljubav u sebi, inspirisati se prvo nekim lepim doživljajem koji otvori srce a onda se na temu razmišlja pred spavanje pa tek posle ustajanja odmah sedne rasterećeno da se o tome piše onako kako same reči dolaze bez mnogo uplitanja vlastitog uma…
Evo jedne priče za đake koji traže sastave na ovoj temi.
Svojevremeno je moj sestrić, dok je išao u školu, znao da me zamoli da mu uradim koji zadatak iz matematike jer on nije mogao da se nosi sa istim.
Ja bih uvek zatražio da mi donese udžbenik iz matematike pa bih ga zamolio prvo da pročita odredjenu lekciju sa objašnjenjima odredjenih primera posle čega bismo pristupili rešavanju njegovih zadataka. Tada bi on sam već znao uraditi zadatak. Naravno, uvek bi bilo lakše da mu u nekoliko poteza uradim zadatak i budem slobodan ali sam se osećao srećnijim da ga naučim kako se uči a ne kako se juri za ocenama i tome slično.
Život nas je odveo svojim putevima. On je završio i studije, zaposlio se i oženio pa i decu dobio. Život nas je opet fizički približio kada mi je tek onda, ali 25 godina kasnije nešto ispričao ili priznao.
Reako je: „Znaš, kada sam bio mali zamolio bih te da mi uradiš zadatke da bih mogao da idem vani da se igram sa društvom a ti bi me naterao da prvo naučim lekciju i odradim primere zadate u udžebinku. E tada sam u sebi bio besan zašto mi ne pomogneš pa da se igram. Ali sada kada imam sina i kada me pita da mu uradim zadatke a ja uradim ono isto što si i ti sa mnom. Jer sam naučio kako se uči i kako se ispravno pomaže učeniku.“
Dodao je: „Tek sam ovih dana osetio veliku zahvalnost što si postupao onako kako si postupao.“
Vidite, bio je to dečak kojeg sam iskreno voleo, kao i druge sestriće, i nikako mi nije bilo teško da na njima utrošim vreme ali uz to sam voleo izuzetnu disciplinu i odgovornost. To su osetili i znali pa kada su odrasli i postali ljudi, odgovorni i samostalni ja sam im rekao: „Do sada sam bio vaš ujak koji je hteo da ono što najbolje zna, ume i može ugradi u vas a sada kada ste samostalni nadalje možemo biti samo drugari ali jedino ako vi smatrate da za to ima mesta i vremena. Nikako da prema meni imate „dobar“ odnos samo zato što smo u rodbinskoj vezi.“
Poručio bih današnjim mališanima, „Ako nemate nikoga u porodici ko će vam pomoći, ali istinski pomoći da vas nauči kako se postaje srećnim i sposobnim da se nosite sa životom onda budite vi ti koji če sami tražiti pravi način i početi da podučavate svoje roditelje kako se postaje odgovornim i kako se nosi zadatak sa ljubavlju. Jer, ljubav je ta koja nas podiže da budemo ljudi a nikako nerad. Ljubav nas podiže ane religija ili ateizam. Učite ne zbog ocena, ne zbog nastavnika ne ni zbog roditelja. Učite zato što je neophopdno da se spremite za odgovoran život odrasle osobe kakvom ćete postati već koliko sutra. Jer, sreća se nalazi kroz rad u koji se ugradjuje ljubav. Sreća je u davanju od sebe životu koji je naš dom i životu kojem i sami pripadamo.
MOLIM VAAAS KAO BOGAA DA MI NAPISETE HITNO SASTAV NA TEMU,,rodoljublje u poeziji narodnog pesnika,, treba da se pise na osnovu pesama,otadzbina,sveti grobovi,srbija :D :D :D za sutra mi je potrebanm sastav idem ujutru u skolu 8 sam razred :D HVALA UNAPRED
Molim vas da mi napisete sastv na temu rodoljublje u poeziji srpskog pesnika i molim vas pozurite treba mi za danas