Voja Antonić
Leteći tanjiri i vanzemaljci. Zamke u koje UFOlozi najčešće padaju
Da li su stvarni leteći tanjiri ?
Prelistavajući veliki broj priča očevidaca, od kojih su neke beskrajno naivne, neke duhovite i maštovite a neke čak prilično uverljive, stiče se utisak da su ovde u većini ljudi koji jedino žele da lansiraju priču i da na njoj nešto zarade, najčešće od prodaje štampi. Pored zarade, u isto vreme će prečicom, bez mnogo muke, doći i do publiciteta. Zanimljivo je da im u tome redovno pomažu zavedeni ljudi, tako što šire priču svima koji su gladni senzacija. Osim njih, sasvim sigurno ima i ljudi koji su najiskrenije preneli sva svoja zapažanja u vezi neidentifikovanih letećih objekata – šta god da je to bilo.
Obe ove grupe, bez obzira na motive, pravi su “zlatni rudnik” za NLO UFOloge koji ove informacije klasifikuju i bez ikakvog kritičkog stava predstavljaju kao dokaze. Praveći previde, UFOlozi čine lošu uslugu sebi, jer daju argumente skepticima da ih pobijaju na svakom koraku. Ako sebe smatrate UFOlogom, znajte da iz sledećih primera nećete naučiti ništa, osim da bi se trebalo kloniti insistiranja da leteći tanjir vidite na svakom mestu i po svaku cenu.
.
Evo najčešćih grešaka:
– Prihvatanje fotografija za neoboriv dokaz (kompjuterom se slike tako uverljivo montiraju, da uvek treba ostaviti neku dozu sumnje u njihovu autentičnost).
– Proglašavanje podataka iz dnevne štampe za relevantne.
– Mišljenje da se naučno fantastični filmovi zasnivaju na mogućim stvarima.
– Proglašavanje svega nepoznatog da su vanzemaljski leteći tanjiri. Ovo je pod jednako neosnovano kao, recimo, tvrdnja da je svako javno i naučno saopštenje ustvari pokušaj vlade da sakrije istinu.
– Ako nema dovoljno dokaza za potvrdu da je reč o letećem tanjiru, onda je najlakše zastupati tezu da su vanzemaljci uklonili dokaze o poseti.
– Korišćenje metode eliminacije da bi se dokazalo da je to što je vidjeno bio leteći tanjir. Uz istu logiku moglo bi da se dokaže da se radi o veštici na metli ili o disku bacača sa prošlogodišnje olimpijade.
– Proglašavanje kontra argumenata za neosnovane. Ako se neka činjenica ne uklapa u teoriju, onda je nju najlakše odbaciti.
– Ignorisanje efekta adrenalina na svedoke koji tvrde da su videli NLO. Veliki stres kod ljudi stvara uslove za pogrešno opažanje i čini ih sugestibilnim.
– Mišljenje da radarska slika, slično televizijskoj, pokazuje samo ono što postoji i na onom mestu na kome postoji. U stvarnosti, radar ponekad pokazuje i predmete koji ne postoje ili na svom ekranu iscrtava isti predmet na više mesta; radarski signal je često pun raznih refleksija, koje stvaraju fantomske odraze. To je razlog što svi avioni imaju transpondere (primo-predajne ureðaje koji pojačavaju signal i šalju kodove za identifikaciju), jer jedino tako može da se sa sigurnošću locira letilica.
– Povezivanje pojave NLO sa paranormalnim pojavama i raznim okultnim delatnostima.
– Mišljenje da je leteći tanjir sa druge planete verovatniji nego šala tehnički obrazovanih tinejdžera.
– Uzimanje izjava uniformisanih ljudi ili javnih ličnosti za dokazanu istinu. Ima policajaca koji kradu i lažu, vojnih oficira sa psihičkim poremećajima koji izazivaju gubljenje kontakta sa realnošću, kao i ljudi od autoriteta kojima logičko rasuðivanje nije jaka strana i koji olako donose pogrešne zaključke.
– Uplitanje emocija i ličnih želja u svedočenje ili u presuðivanje o tome što je vidjeno. Često je stil nastupa ovakvih svedoka takav da je njihov osnovni cilj postizanje efekta kod publike.
– Mišljenje da je u stanju hipnoze moguće napraviti od čoveka video-kameru koja može sa sigurnošću da reprodukuje svaki dogadjaj.
– Očekivanje da vanzemaljci mogu i žele da reše naše “zemaljske” probleme.
– Izjava u stilu “žena mi je zatrudnela sa vanzemaljcem”. Razmislite na časak o ovom mudrom izgovoru.
– Čudan crtež sa nerazumljivim znacima nacrtan na zemlji ili pesku. “Aha! Vanzemaljci su bili ovde!”
– Ako ne verujemo pacijentu duševne bolnice koji tvrdi (pri čemu i sam veru je) da je Napoleon, zašto onda bez rezerve verujemo čoveku koji tvrdi da je proveo dve nedelje na vanzemaljskom brodu gde su mu “ispirali mozak”?
. . .
Izvod iz knjige „Da li postoje stvari koje ne postoje – uvod u kritičko razmišljanje“ autor Voja Antonić
Primedba redakcije: Ilustracija ovog teksta je slika vanzemaljca sa autopsije u Rozvelu, SAD, iz dokumentarnog filma koji je navodno snimljen u tajnoj američkoj vojnoj bazi, u koju su donešena tela nastradalih vanzemaljaca iz letećeg tanjira koji im se srušio. Film je 1990 godine snimio Ray Santilli. Ispostavilo se da je cela priča laž, i da je vanzemaljca stvorio skulptor i umetnik John Humphreys, koji je telo ispunio govedjim iznutricama, koje su poslužile na filmu kao organi vanzemaljca. I dan danas mnogi ljudi širom sveta veruju da su u filmu prikazani pravi vanzemaljci.