Svaki recept za hleb ima neke dodatke. Zašto se u hleb stavljaju sastojci za hleb kao mleko, jaja i ulje.
Recept za hleb i osnovni sastojci za hleb. Kako napraviti beskvasni hleb iz biblijskih vremena
Najprostiji recept za hleb iz biblijskih vremena je jednostavan i sastojci za tradicionalni domaći hleb su samo voda, brašno i so. Čak nema ni kvasca. Odnosno ima ga, ali to je kvasac koji se tokom mešanja hleba spontano ugradi u testo iz vazduha, pa dužim stojanjem počne malo da nadima testo. Jer, spore kvasca postoje u vazduhu koji nas okružuje, isto kao što i bakterije koje sire hleb postoje u vazduhu. No, tih spora kvasca ima malo u prirodnom okruženju i zato je biblijski hleb stajao najmanje čitav dan nakon mešanja testa da nadodje od prirodnog kvasca.
Nakon toga su ljudi shvatili da taj prirodni kvasac ostane aktivan i u bajatom hlebu, pa su stari hleb koristili kao kvasac za novi hleb. Stari hleb se natopi vodom, izmrvi i pomeša sa svežim testom da mu bude kvasaca. To inače radi i dan danas industrija hleba, zato se bajati i stari hleb ne baca, već se vraća u pekaru, mrvi i ubacuje u novo testo. Kako mi je jedan profesionalni pekar rekao, učešće starog hleba u novoj vekni je negde oko 15 do 20% svežeg hleba.
Inače, najprostiji biblijski hleb je takozvani Esenski hleb. Sastojci za hleb nalik esenskom su još jednostavniji, samo žito i voda. I sunce. Potopite žito na par dana, da počne da malo klija, pa procedite, izmrvite žito, dodate so i ostavite napolju na suncu da sunce ispeče hleb. To je zaista živ hleb. Ali, pazite se infekcija, od biblijskih vremena se mnogo toga promenilo, nije to više isto žito, nije isti vazduh, sve je zagadjeno a nisu više ni isti ljudi.
S druge strane, oduvek sam se pitao kada pogledam neki zanimljiv recept za hleb ili deklaraciju i sastojke obogaćenog hleba zašto se nešto stavlja u hleb. Moja prva pretpostavka je bila da se svi dodaci za hleb dodaju radi ukusa. Posle shvatiš da se sastojci za hleb sastoje i od materija koje produžavaju svežinu, trajnost, daju rupičastost, vazdušastost, boje hleb da izgleda starinski ili integralno, daju mu miris ili samo pomažu da se testo bolje umeša.
Na kraju kada sam počeo da koristim mini pekaru dobio sam i knjigu sa uputstvima i receptima za hleb. Recept za hleb, osim sastojaka za hleb i uputstva kako se pravi, ima u sebi o objašnjenje zašta šta služi – koji dodatni sastojci za hleb šta čine hlebu. Zato sam odlučio da taj tekst podelim sa internet zajednicom, da kada već mesite i pečete hleb, imate malo više informacija čemu služe sastojci za hleb.
.
Dodatni sastojci za hleb – Recept za hleb sa mlekom, jajima, uljem
Objašnjenje za šta koji sastojak u hlebu služi prenosim iz Knjige recepata za mini pekaru Moulinex
Pekarski kvasac: ovo je dehidrirani prirodni kvasac koji nalazimo u prodavnicama zdrave hrane (dve supene kašike na 500 g brašna).
Prašak za pecivo: može se koristiti samo za pečenje kolača, a nije pogodan za pečenje hleba.
Tečnosti koje se koriste treba da budu mlake, ili na sobnoj temeperaturi (ne više od 38°C) da biste obezbedili pravilnu reakciju sa kvascem.
So: osnova u pravljenju hleba i mora se precizno izmeriti. Uvek upotrebljavajte sitno mlevenu i po mogućnosti neprerađenu so. Pazite da so i kvasac ne dođu u kontakt pre nego što je aparat počeo proces mešenja.
Šećer: pomaže fermentaciji, hrani kvasac i daje hlebu zlatnu koricu. Kao i so, mora biti precizno izmeren i ne sme biti u kontaktu sa kvascem.
Ostali sastojci:
Masnoće: daje mekoću i ukus hlebu. Ako koristite maslac, iseckajte ga na kockice, radi lakšeg mešenja.
Mleko i mlečni proizvodi: menjaju ukus i teksturu hleba. Takođe, oni su emulgatori zbog kojeg je sredina hleba mekša i ukusna. Možete koristiti sveže mleko ili mleko u prahu.
Jaja: obogaćuju testo, daju mekoću kao i boju hleba. Menjaju testo i teksturu hleba i pomažu pri narastanju.
Začini i dodaci: Svi aditivi mogu se dodati u hleb. Začini u prahu mogu se dodati na početku, u brašno, ali ovi začini se stavljaju u posudu nakon zvučnog signala da se ne bi zgnječili u procesu mešenja, već samo umešali u testo.
Zlatko Šćepanović
. . .
Lično ne bih preporučio dodatke za održavanje svežine, ubrzanja narastanja te one koji bi menjali ukus. Takvi dodaci uglavnom su sintetizovani i opterećuju zdravlje ljudi.
Najvažniji dodatak pored soli, šećera, kvasca, ulja i prirodnih semenki nekog ploda jeste ljubav. Hleb, ali i jelo, spremljen sa zadovoljstvom i osećajem ljubavi ima daleko bolji ukus.
Iz iskustva znam da hleb iz mini pekare ima zadovoljavajuću trajnost i svežinu. Pa ipak, ako neko ne može da ga utroši dok je još svež, može odmah po njegovom hladjenju da jednu polovinu stavi u plastičnu kesu i zamrzne u zamrzivaču. Takav zamrznuti hleb ako se uveče izvadi iz zamrzivača, zajedno sa kesom, ujutru bude jednako svež baš kao što je bio u trenutku zamrzavanja.
Ipak, pored električne mini pekare dobro bi bilo napisati pravljenje domaće mini pekare od zemlje, zarad onih koji imaju uslova da je naprave negde u uglu svog dvorišta. Hleb iz takve pekare je nenadmašnog ukusa. Njemu trebaju samo brašno, voda, so, kvasac, malo ulja (masnoće) i neizbežne ljubavi.
U takvoj mini pekari se može peći i kuvati još mnogo toga.
Slažem se da hleb iz peći na drva ima mnogo bolji ukus od električnog mini pekača, ali malo ko sada u stanovima može da ima kamin ili peć na drva.
Ima dodataka koji su prirodni kao što su surutka, džem ili kakao za bojenje hleba, razni začini, za koje mislim da nije problem staviti ih, ali ima i aditiva i emulgatora koji su sintetički i koje treba izbegavati.
Naravno, najbolji hleb je onaj koji se sa ljubavlju pravi, hleb od duše pravljen :-)
Praviti ili peći nešto sa ljubavlju je veoma dragoceno, a pitanje je samo dana kada će se pojaviti visoko precizni uređaji koji će moći da izmere određenu vrednost hleba koji je rađen sa ljubavlju ili bez nje. Ova činjenica je odavno poznata u vezi sa vodom u eksperimentima koje je sprovodio Masaru Emoto. Takođe, na svojstvo hleba može uticati i molitva, kao i mnogo čega drugog. Osoba koja pravi hleb takođe veoma utiče na svojstvo hleba, odnosno bitan je stepen propuštanja Ljubavi Božje (kroz sebe). Ista ta Ljubav nije čovekova niti od čoveka, već dar Božji. O tome valja povesti dosta računa, da se neko kojim slučajem pogordio ne bi!
Kvasac:
Link koji sledi je način na koji se može napraviti kvasac koji je daleko kvalitetniji od onih iz marketa. Prednosti upotrebe ovakvog kvasca se ne mogu nabrojati, niti jednostavno napisati, jer je to tema za sebe. Ovakav kvasac u sebi sadrži pun spektar svega i svačega, a koji je itekako potreban svakom čoveku.
http://www.coolinarika.com/recept/kvas-kiselo-tijesto-lievito-madre-sourdough-starter/
Brašno:
Veoma je bitno da brašno koje se koristi za izradu hleba bude dobijeno od žitarice koja je rasla na adekvatnom tlu bogatom mineralima. To zrno u sebi sadrži pun spektar elektro magnetne energije (sve boje duge), koja kasnije treba biti oslobođena u telu čoveka prilikom konzumiranja hleba. Naravno, brašno bi trebalo da se samelje ručno ili na kamenu od mlina na vodu, bez elektromotora, jer elektromotori koji se nalaze u raznim uređajima za mlevenje često nisu dobro izolovani i na taj način oštećuju talasnu strukturu mlevenog zrna. Isto brašno treba biti organsko i da se, po mogućnosti, žitarica u rastu zalivala vodom koja je posebno tretirana (filter od prirodnih minerala) i naknadno propuštena kroz magnet na određeni način. Najbolje bi bilo brašno uzeti od nekog bratstva iz nekog Pravoslavnog manastira koje ima parcelu za svoje potrebe. Brašno bi trebalo biti integralno, ali ipak gde se deo mekinje u određenom procentu odstrani, jer to direktno obara stepen kiselosti dotičnog brašna, što je u uskoj vezi za fitinskom kiselinom i upotrebom mlaćenice (Buttermilk) u pravljenju hleba. Neko tvrdi da se mlaćenica treba napraviti od obranog mleka. Naravno, misli se na mlaćenicu koja je napravljena u nekom zdravom seoskom domaćinstvu, a ne iz marketa.
Voda:
Voda je voda i to je ok. Ipak, najčešće se pri pravljenju hleba, bar u zadnje vreme, upotrebljava i mlaćenica (u kombinaciji sa vodom), koja je fermentisan mlečni proizvod, dakle neki procesi su se već pokrenuli i odigrali, a koji su od krucijalne bitnosti za pravljenje hleba. Ovo je usko vezano za obaranje stepena kiselosti hleba, što je opet najviše vezano za fitinsku kiselinu, naročito ako je u pitanju integralno brašno od raži. Dakako, najkvalitetniji hleb bi upravo trebao biti od raži, bar tako kažu, ali pripremljen na odgovarajući način, sa odgovarajućim sastojcima. I hleb bi trebalo jesti sa određenim namirnicama, a koje će izazvati hemijsku kiselo baznu reakciju u telu čoveka, što za rezultat ima maksimalnu iskorišćenost minerala, vitamina i sl. Fitohemikalije su, opet, posebna priča. Tu su još i enzimi i vlakna, što je posebna tema, svakako.
So:
Bitan sastojak i trebalo bi da bude onda u pitanju Celtic Sea Salt u varijanti Fleur de Sel. Može i Selina Hawaii Salt. Zašto? Zbog minerala koji su prirodni i sadržani su u ovim solima i jako bitni za čovekov organizam, naročito na ćelijskom nivou (odnos natrijum – kalijum), odnosno usko povezano za limfu i tečnost čovekovog organizma (voda u telu). Za razliku od ovih soli, kuhinjska so ili morska rafinisana predstavljaju, na neki način, čisti „otrov“ za telo svakog čoveka. Bilo bi jako dragoceno da svaki čovek pređe na one prvo gore navedene soli u svakodnevnoj upotrebi, jer će onda u organizmu doći do bitnih promena, a što se najviše može odraziti na čist i ispravan prenos signala nervnim putem. Takođe, mnogi danas preporučuju upotrebu destilovane vode i neke činjenice kako telu uopšte nisu ni potrebni određeni minerali, što blage veze sa smislom nema. Ali sa prelesti – itekako ima!
Mešenje:
Svi umešani sastojci treba da bar prenoće, ako ne i dva noćenja da budu, kako bi testo prošlo dodatni neophodni proces fermentacije. Ovo je jako bitno!
Pečenje:
Hleb ispečen u rerni na struju nema blage veze sa hlebom koji bi se trebao peći upravo u nekom smederevcu ili nekoj sličnoj peći na drva. Bitno je to da drva ne remeta elektro magnetni spektar namirnice koja se sprema na ovakvoj „vatri“. Naravno, posuda u kojoj se hleb peče može biti od raznih materijala ali je sve veća popularnost posuđa od livenog gvožđa koje se naglo vraća u modu diljem sveta. Ovde je opet u pitanju hemijski sastav posuđa od livenog gvožđa, te oblika rešetke, odnosno spoja i rasporeda hemijskih elemenata kod ovog materijala.
Mnogo popularna Kirlijanova fotografija i PIP kamera samo mogu da posluže kao, danas bar, trenutni pokazatelj vrednosti neke namirnice spremljene na ovakav način. Takođe, potpuno viši nivo je priprema hleba – Slavskog kolača sa osvećenom vodom i određenim simbolima koji imaju visoko energetsku učinkovitost (višeg, nebeskog, reda). Nisam siguran, ali neko kaže da se može (o)svetiti i so. Ne znam da li možda može i brašno, onda.
Prilikom jela bilo koje hrane, pa tako i ovog hleba, trebalo bi izgovoriti molitvu Oče Naš i biti zahvalan Bogu na svakoj mrvi hleba i onome između mrva, čak.
To bi bilo to, ukratko, mada se tema može proširiti po potrebi! I treba se prilikom jela držati što podalje od televizora sa starom katodnom cevi, te mobilnih telefona, mikrotalasne rerne, laptopa ili tableta sa aktivnim wireless pristupom i naravno bežičnog telefona, tj, njegove bazne stanice.
Au revoir!
@ Dr Nešo Varda
Hvala na iscrpnom doprinosu temi. Zanimljive, mada malo i kontroverzne teme :-)
Masaru Emoto je dokazano varao pri slikanju osećanja vode, birao je samo one fotografije koje su potvrdjivale njegovu teoriju.
I kirilijanova fotografija meri samo jednu frekvenciju energije, ne može na primer, odrediti biološku vrednost hrane. Daće vam bolju sliku sveže genetski modifikovane biljke hranjene sa veštačkim djubrivom nego ubrana organska biljka sa zdravog tla :-)
Ostali saveti su u redu, mada vrlo zahtevni.
@ Zlatko Šćepanović
Potpuno ste u pravu i hvala vama. Pomenute teme (ili termini) možda i jesu kontroverzne i neka niko ne prihvati ništa od gore iznetog zdravo za gotovo. To su samo neki moji lični zaključci koji nikako ne moraju biti tačni. Što se tiče Masaru Emotoa i Kirilijanove fotografije, više sam to pomenuo u kontekstu da nešto postoji što mi i ne vidimo (Nešto je trulo u državi Danskoj = Za prevaru ne moraš ni znati ali je možeš osetiti). Naravno, po tome “nevidljivom” delu nikako ne treba da se prčka u nastojanju da se nađe “Božja čestica” ili da se napravi neki GMO proizvod koji je bolji od prirodnog. Ovo ima veze sa idolopoklonstvom, što je katastrofalno loše. Pre svega, Masaru je Japanac, a oni, koliko znam, su dosta ateističan narod. I sva ta aparatura i merenja su pod velikim znakom pitanja, naravno, a zbog nameštanja rezultata, odnosno tumačenja po principu raznih svojatanja (kako kome odgovara!). Ja sam uvek bio nekako najviše za varijantu Oca Tadeja Vitovničkog (Kakve su ti misli, takav ti je život). U tom svetlu treba i posmatrati moj odgovor na ovu temu.
@ Dr Nešo Varda
Dodao bih nešto oko vašeg komentara da je raženi hleb najbolji za ishranu. Na jednom drugom mestu kod jednog poznatog slovenačkog fitoterapeuta i naturopate je bilo reči da je najlekovitiji hleb od ječma. I fitoterapeut ga je upotrebljavao za lečenje raznih bolesti.
Nisam siguran da li je zdraviji ražani ili ječmeni, ili možda ovseni, mada iz iskustva pripremanja hleba vidim da su medjusobno dosta različiti :-)
Ipak, dodao bih jednu opasku ne celu priču, a to je fantastična sposobnost ljudskog organizma da preradi svaku vrstu hrane i prilagodi je sebi. Samo što taj organizam treba odmoriti i očistiti s vremena na vreme postom, i ne naprezati ga stalno prejedanjem i lošom hranom.
@ Zlatko Šćepanović
Što se tiče toga koji je hleb bolji, ječmeni ili raženi, ovakav ili onakav, sa ovim ili sa onim, mislim da je to totalno periferno pitanje. Od svega toga je napravljena, faktički, neka vrsta besciljne kulinarske umetnosti, a poenta je, opet, po meni, nekako promašena. Onda se ljudi dive istom tom hlebu koji su sami napravili i takmiče se ko je više u pravu i čiji je hleb bolji i zdraviji. Sve izgleda spada na to da čovek živi da bi jeo, a ne da jede da bi živeo. Bar u velikoj većini slučajeva danas. I svi ti, da kažem, moderni pravci lečenja, na primer, presnom hranom i sličnim stvarima idu u totalni fanatizam, a koji se u jednom momentu graniči sa ludilom. To je jako loše, jer čovek prvo nekako izgubi kontrolu nad samim sobom, a kasnije izgubi i kontakt sa Bogom, što je strašno. Jednostavno se poguri i postane rob običnim glupostima i budalaštinama. I, pre svega, svaki hleb je nekako dobar na svoj način. Ne treba od toga praviti neku nepotrebnu nauku kojoj se poklanja pažnja! Pažnja treba biti usmerena na reč Božju! :)
Ajd, da dodam i ja još nešto na celu ovu priču. Usko vezano za post samo da dodam da je to veoma dobra stvar, ali opet post je dosta kompleksna tema, sama po sebi. Naime, ne može se postiti tek tako. Obično ljudi uzmu sve zdravo za gotovo, nađu nešto na internetu, te postupe po principu: “Ma, valjda ja znam kako se posti, neće mene niko da uči!” Iza ovoga se krije gordost, koja rađa nepoverenje, koje opet rađa neposlušnost, a to je jako loša stvar i to ne kažem ja, već to kažu činjenice. Post koliko ima veze sa telom, toliko ima veze i sa dušom. Tu je, nekako, opet na snazi i čestična i talasna priroda čovekova.
Pre svega, uzećemo primer nekog običnog čoveka Pravoslavne veroispovesti sa ovih prostora. Velika većina ne ide u Crkvu i nema pojma šta se to tamo ustvari dešava. Više im prija da gledaju TV serije, jedu picu i piju Koka-kolu. Onda imaju zdravstvene probleme i probaju sve i svašta, pa tako probaju i da poste. Ali postiti samo da bi se telo iscelilo je robovanje telu i strasti. To je čist promašaj. Pogotovo ako je ta osoba vodila neadekvatan život pre toga, pa su se u njenom organizmu formirali uslovi sa nastanjivanje velikog broja nepotrebnih i štetnih parazita. Pre svega, sve u prirodi zrači nečim, pa isti ti paraziti zrače nekom svojom energijom i tako prave smetnje u čovekovom organizmu. Ukoliko taj čovek, prepun parazita, koje zasigurno ima, počne da posti, eto tako, imaće neviđene probleme, najverovatnije, najpre sa žuči, pa i sa svim ostalim. Paraziti će se pobuniti i počeće da faktički “jedu” svog domaćina jer osete da su im dani odbrojani. Ovo nije šala. Ovo bi trebalo shvatiti jako ozbiljno. Iste te parazite je potrebno prvo odstraniti iz tela čovekovog na neki od načina i posle toga uspostaviti sve mere da se oni opet ne nastane u telu. Ovaj proces je nekada veoma mukotrpan. I na ovaj način se vraća prirodna ravnoteža, zdravlje i balans u telu.
Dalje ostaje samo da svaki pojedinac prihvati čenjenicu da je grešan i da se to “vodom” ne pere. Tu sledi uloga Crkve u smislu čišćenja (greha). Naime, kako postoje telesni paraziti, isto tako postoje i duševni. I ovi paraziti se moraju izbaciti iz čovekove duše i da se odmah stvore i dalje održe potrebni uslovi kako se isti ponovo ne bi nastanili, kojim slučajem, ne daj Bože.
Na kraju, nekako, ispada da je čovek običan primo-predajnik. Ono što “prima” u sebe, to će iz sebe i da “emituje”! A, može da se uključi i da prima Božje mislene radijuse ili negativne mislene radijuse koji vode do raspadanja i tela i duše (Otac Tadej o tome priča). Čovek, dakako, ima Slobodnu volju da bira. I, tu sad imamo dalje korake. Neko se suviše veže za telesno, neko se suviše veže za duševno, a zaboravi se na duhovno, koje je i najbitnije u celoj ovoj priči. Ta Duhovna Revnost je istinska Sveta Revnost! Sve ostalo je ispod toga i spada u obično foliranje koje se pre ili kasnije obavezno završi krahom. Nekako se sam nameće od sebe zaključak da treba samo da budemo malko poslušnija deca Božja, bar poslušnija od naših (pra)roditelja i sve će biti ok! :)
“Nikada se i ni u čemu ne smeš uzdati u sebe, niti verovati sebi! Uzdaj se jedino u Boga!” – Nikodim Agiorit
“Jer vremena je malo, a Večnost treba steći!” – Jeromonah Rafailo (Boljević), Iguman manastira Podmaine, Budva
Predlog za poslušati:
http://www.youtube.com/watch?v=AFjjzv8uxz0
@ Dr Nešo Varda
To oko posta i načina kako se posti ste u pravu, jer sam iskusio da je početak sa postom traumatičan. Tu pomaže dosta molitva, i ona ti da podršku da prve postove lakše prebrodiš. To i duhovnici preporučuju da se pri početku posta ljudi revnosnije mole. Ond stigne i pomoć.
Posle sve samo ide, post više nije mučenje tela već relaksacija duha, što iz perspektive nekoga ko počinje sa postom izgleda nestvarno :-)
A onda dodjemo i do pravljenja posnih hlebova ;-)
Dr. Nešo Varda, uživala sam čitajući Vaš komentar. Ali, imam jednu molbu. Pomozimo onima koji manje znaju od Vas… Kažete paraziti u telu, moraju se odstraniti. Konkretno, savet kako. Paraziti u duši, šta preduzeti ? Molim Vas, učite nas, pomozite da prevladamo neznanje i površnost. Hvala unapred. <3
@ Zlatko Šćepanović
To oko posta ne kažem ja i nisam ja u pravu, nego to kažu mnogi drugi ljudi koji su daleko kompetentniji od mene. Ja ne zaslužujem da tim ljudima prašinu obrišem sa obuće. Ovo oko molitve je jako ozbiljna tema i tiče se toga da postoji i duševna i duhovna hrana, a ne samo telesna. Takođe, drugi ljudi su mnogo kompetentniji da o tome kažu nešto više. A, već i govore, samo ljudi ne slušaju! :)
@ Viki Vesna
Ovo je tema koju je otpočeo Zlatko, a ja sam samo ovde, takoreći, gost. Ukoliko se on složi, ja ću vam dalje ovde izneti neke „moje“ zaključke. Dakle, samo ako se Zlatko složi. I, odmah da napomenem, naravno da ću i vama i svakom drugom da pomognem ali je vama i svima drugima prevashodno potrebna pomoć od Boga, a ne od mene. I, molim vas, nemojte se meni zahvaljivati, ja sam veći grešnik nego vi, i znam mnogo toga manje od vas. Kada poželite da se zahvalite meni, nemojte to da učinite, već se odmah zahvalite Bogu (Jedinom Svedržitelju) i njegovoj Nauci! :)