Kako iskazati ljubav koristeći lepe reči ljubavi
LEPE REČI I LJUBAV
Ljubav je lepa. Ako verbalno želimo iskazati ljubav, moramo birati lepe reči. Važno je i kako ih izgovaramo. Ista rečenica može ima dva suprotna značenja, zavisno od toga kako ste je izgovoriti. Izjava «Volim te!», izgovorna toplim i nežnim glasom, može predstavljati iskrenu izjavu ljubavi.
Ali šta, ako posle reči «volim te» stavimo upitnik? Upitnik menja celi smisao ovih slatkih reči.
Ponekad rečima izgovaramo jedno, a tonom izražavamo nešto sasvim drugo. Odašiljemo dvostruke poruke. Naš partner će najčešće protumačiti naše reči prema tonu kojim su izgovorene, a ne prema rečima koje smo upotrebili.
Reči «Oduševljen sam da upravo večeras operem sudove!», izgovorene sa ironičnim prizvukom, svakako da neće biti prihvaćene kao izjava ljubavi. Sa druge strane, rečima možemo podeliti tugu, bol, patnju, radost na ljubazan način i one će biti shvaćene kao izražavanje ljubavi. Osoba koja govori želi da joj partner pokloni pažnju. Ona želi da se na taj način zbliži s voljenom osobom. Deleći svoja osećanja, gradi mostove. Razgovara o boli, jer želi da pronadje lek. Iste reči, ukoliko ih bude izgovorila grubim, povišenim tonom, neće više biti izraz ljubavi i prisnosti, već prekora i osude.
Način na koji govorimo izvanredno je važan. Stara Solomunova izreka kaže: «Odgovor blag utišava srdnju!» Ako je vaš partner ljut ili uzrujan, te vas žestoko napadne rečima, ukoliko vi izaberete put ljubavi, neće raspirivati vatru sukoba, nego ćete uzvratiti blagim glasom. Ono što vam on govori primićete kao obaveštenje o njegovom trenutnom emocionalnom stanju. Dozvolićete mu da vam ispriča svoju priču o svojoj povredjenosti, ljutini ili vidjenju dogadjaja.
Nastojaćete da se stavite na njegovo mesto i da sagledate zbivanja njegovim očima, a potom ćete smireno i ljubazno izraziti svoje razumevanje. Ako ste mu učinili na žao, neće vam biti teško da priznate pogrešku i da zatražite oproštenje. Ako je vaše vidjenje dogadjaja drugačije od njegovog, treba da na lep način obrazložite svoje gledište. Treba da tražite put razumevanja i smirenja, a ne da nastojite da svoje gledište prikažete kao jedino pravilno i logično tumačenje onoga što se dogodilo. To je zrela ljubav – ljubak za kojom težimo ako želimo da se naš brak održi i usavršava.
Ljubav ne sabira pogreške. Ljubav je spominje promašaje iz prošlosti. Niko medju nama nije savršen. Niko od nas ne čini uvek ono što je pravo i dobro. Ponekad se dešava da izgovorimo uvredljive reči na račun svog bračnog druga. Prošlost se ne može izbrisati. Možemo je priznati i složiti se da smo pogrešili. Možemo zamoliti za oproštenje i pokušati da promenimo svoje ponašanje. Osim priznanja da sam pogrešio i molbe da mi oprosti, više ništa ne mogu učiniti da ublažim bol koji sam prouzrokovao. Ako mi je bračni drug nešto učinio i pokajnički dolazi da me zamoli za oproštenje, tada mogu da biram jedino izmedju osude ili oproštenja. Ako izaberem osudu i nastojim se osvetiti ili naterati svog bračnog druga da ispašta zbog svog prestupa, sebe sam stavio na mesto sudije, a njena na mesto zločinca. Bliskost je isključena. Ako izaberem put oproštenja, bliskost se može obnoviti. Oproštenje je put ljubavi.
Zapanjen sam kada vidim koliko ljudi svaki novi dan meša s jučerašnjim. Oni uporno nastoje da u današnji dan unesu sve jučerašnje propuste i da na taj način pokvare potencijalno prekrasan dan. «Ne mogu verovati da si mi to učinio. Nikada ti to neću oprostiti. Ne možeš ni naslutiti koliko si me povredio. Nije mi jasno kako možeš tako mirno i zadovoljno da sediš iako si mi sve to rekao ili učinio. Trebalo bi da puziš na kolenima i da me moliš za oproštenje. Sumnjam da ću ti ikada oprostiti čak i ako me zamoliš!» Ovo isu reči ljubavi, već reči osvete, mržnje i ogorčenja.
Ako želimo razvijati svoje medjusobne odnose, moramo znati želje svoga partnera. Ako želim da ga volim, moram znati šta on želi!
Najbolje što možemo učiniti s pogreškama iz prošlosti je da ih prepustimo istoriji. Istina je da se to dogodilo. Sigurno da je zabolelo. Možda i dalje boli, ali on je priznao svoju grešku i zamolio vas je za oproštenje. Prošlost se ne može izbrisati, ali se može i mora shvatiti kao istorija. Mi sami moramo odlučiti da ćemo danas živeti bez promašaja iz prošlosti. Opraštanje nije osećanje, to je prihvatanje. To je odluka da se pokaže ljubav, a ne prilika da se napadne prestupnik. Opraštanje je dokaz ljubavi: «Volim te bi stalo mi je do tebe! Odlučio sam da ti oprostim. Iako moje osećanje povredjenosti može potrajati još neko vreme, neću da dozvolim da se ovaj nemili dogadjaj ispreči izmeñu nas. Nadam se da ćemo iz ovog iskustva oboje nešto naučiti. Ti nisi izgubljeni slučaj samo zato što si pogrešio. Ti si moj bračni drug i mi žemo i dalje ići zajedno kroz život!»
To su reči ljubavi izgovorene dijalektom lepih reči.
. . .
Odlomak iz knjige Pet jezika ljubavi, autor Geri Čepmen