Da li su meso i riba adekvatna hrana za čoveka i kako ishrana mesom i ribom utiče na naše zdravlje

Biljna ili mesna ishrana – Meso i riba ili povrće i voće

 

MESO

Razmislite sada o ukusu i mirisu jedne jabuke ili sveže ubranih malina! Zamislite onda da udišete i miris presnog mesa! Šta od toga će učiniti da vam se „nakupi voda u ustima“, a šta da osetite odbojnost? Očigledno je šta!

Zašto postoje bombone ili sladoled s ukusom voća, a nikada s ukusom pečenog odreska ili kobasice? I to je očigledno, zar ne?

Ni uz najbolju volju danas ne mogu da zamislim da jedem meso, iako sam bio tipični mesožder. Tada sam se smejao kao i svaki lekar vegetarijancima koje sam poznavao. Danas je moje najmilije jelo esenski hleb koji sam ispečem (recept u trećem delu knjige), s nekoliko kriški avokada na njemu! U međuvremenu sam zavoleo svežu voćnu salatu i svaku presnu biljnu salatu. Spreman sam da idem kilometrima da bih pronašao sveže smokve. Ranije nisam bio u stanju ni da poverujem da ću jednoga dana tako nešto voleti.

Međutim, ukus je jedna veoma promenljiva veličina. On se povodi uglavnom za navikama. Skoro isključivo za navikama!
Polazeći od svog sadašnjeg ugla posmatranja veoma brzo shvatamo da svaka vrsta bolesti, a posebno raka, veoma brzo doprinosi da čovek propada, odnosno stari. Toliko nam je jasno. Kod mesoždera mogućnost da čovek oboli od raka je veoma visoka, dok se suprotno tome takva mogućnost kod bezmesnog načina života spušta skoro na nulu. Jedenjem mesa nastali visoki nivo mokraćne kiseline je veoma upadljiv kod ljudi koji su oboleli od raka. Najviši je u centru i najbližoj okolini zloćudne izrasline.

Naravno, rak prouzrokuju virusi, otrovi i druge materije, i mi svi zato imamo ćelije raka u svom telu, ali eksplozivno razvijanje tumora se događa jedino u prezakiseljenom delu tela.

Statistički gledano, stanovnik Nemačke u toku svog života pojede prosečno 649 celih životinja: 7 krava, 22 svinje, 20 ovaca i jaganjaca i 600 peradi. Prosečni Amerikanac pojede u toku svog života prosečno 11 krava, 3 jagnjeta, 23 svinje, 45 ćurki, 1100 kokošaka i 431 kilogram ribe. Samo je kod Finaca potrošnja mesa veća i oni drže pred Amerikancima rekord u broju obolelih od bolesti srca i krvnih sudova i raka.

Meso je za nas, posebno u toj količini, ne samo više nego nekorisno, već i jedan od najvažnijih faktora u procesu starenja (adrenalin, hormoni, smrtni strah, otrov u lešini – ptomain). Visoka cena za jedno kratko „uživanje“! Kada upotrebljavam pojam „meso“, mislim time na svaku životinju, i na svako nama povereno živo stvorenje, koje se pretvara u mrtvi proizvod i zbog toga mora pre toga da bude ubijeno. Životinjsko telo na našem stolu je osim toga, usput da napomenemo, lešina stara dva do pet dana! Međutim, reklama pokušava da pranjem mozga ubedi ljude da njihova porodica ni na koji drugi način ne može da bude pravilno i zdravo ishranjena osim jedenjem mesa. Profit!

Aha, malo kobasice detetu! Najbolji komad jagnjetine, sočne govedine, mekane svinjetine, sveže (teški metali) ribe i francuske piletine! Tako se hvale ti proizvodi. Vrlo uspešna reklamna izreka je glasila: „Meso, komad životne snage!“! Čoveče! Pa ta jadna životinja je mrtva. Gde se tu krije životna snaga, koju je nekada imala?

Meso stvarno sadrži određene hranljive materije koje su važne. Radi se o belančevinama, cinku, gvožđu i B vitaminima. Ako se stvar tačnije pogleda, to je samo pola računa, jer prženo, pečeno ili kuvano meso uglavnom sve te materije sadrži u umrtvljenom, vrućinom promenjenom, anorganskom obliku. Telo nije u stanju da ih pravilno asimiluje. U presnom stanju bi to još bilo moguće, ali ga onda ne bismo mogli ni sažvakati. Svi nama poznati mesožderi jednostavno gutaju svoju hranu bez žvakanja. Bilo bi zato mnogo bolje kada bismo se makar umerili u potrošnji mesa. Postoji pravo obilje prekrasnih namirnica kojima bismo mogli zadovoljiti svoje telesne potrebe!

Čovek je zaista u stanju da se veoma dobro hrani izbegavajući sve mane mesne ishrane. Ima toliko toga u izobilju, bez izlaganja opasnostima prezakiseljenja mesnom hranom! Neko je nekada rekao: „Ako se na putu nekog deteta nađu jagnje i jabuka, ja ću ti pokloniti auto ukoliko se dete bude poigralo jabukom i ako bude pojelo jagnje!“ Pre nego što su ljudi posle potopa bili kondicionirani da jedu tela mrtvih životinja, bilo je strano njihovim prirodnim sklonostima i osećanjima da uopšte na to i pomisle. Trebalo je da dođe do jednog ogromnog pranja mozga da bi se tako nešto moglo prodati savremenim ljudima. Pre svega zato što je ljudima poznato da postoje i mnogo bolje i veće i ukusnije „grilovane“ poslastice nego što su hamburgeri.

Poslastice koje čovek sam mnogo brže i lakše i jeftinije može da pripremi. Svakako da nije ni suviše mudro ubiti neku životinju ili na tržnici kupovati neke njene delove, jer to našem telu donosi samo i isključivo štete.

Ljudi dovode eksplozivno širenje raka u neposrednu vezu s povećanjem potrošnje mesa. To je poznato. Neko je nekada rekao: „Sve dok ljudi budu jeli životinje, rak će jesti ljude!“ Zakon uzroka i posledice, zar ne?

Malo statistike: 83 do 89% poljoprivrednog zemljišta se upotrebljava isključivo u svrhu tovljenja životinja i njihovog pripremanja za potrošnju. Na jednom hektaru zemlje moglo bi se uzgajiti 22.500 kilograma krompira ili 40 tona celera, ali isti taj komad zemlje može da proizvede samo 50 do 185 kilograma mesa. To je, dakle, neverovatno rasipanje izvora. Prema tome, na našoj zemlji bi moglo da živi još mnogo više ljudi bez opasnosti od nestašice ili gladi. I sve što jedan mesožder dobija od mesa je višak mokraćne kiseline.

„Mokraćna kiselina je beličasta, kristalinska materija bez mirisa, koja se pojavljuje u urinu… Ona je skoro nerastopiva u vodi, alkoholu i eteru, ali topiva u rastopini bazičnih soli.“ (dr Webster)

ŠTA JE SA RIBOM?

Skoro da zaprepašćuje činjenica da svakog vegetarijanca svakom prilikom i svaki put iznova ljudi pitaju da li je moguće jesti makar ribu? Čudno, pa zar i riba koja se prži na tiganju nije mrtva? Zar i ona nije imala lice? Pol Mekkartni je jednom rekao: „Ja ne jedem ništa od onoga što je nekada imalo lice!“ Ali, stavimo etičke razloge ustranu! „Svaki koji jede ribu iz zdravstvenih ili drugih razloga, treba da još jednom o tome razmisli. U mesu ribe mogu se otrovi, koji se nalaze u okolnoj vodi, koncentrisati sve do devet miliona puta.“ (dr Neal Barnard)

Ipak, riba ima veliki prednost pred životinjskim mesom već i zato što je bogata masnim kiselinama omega 3. Šta stvarno donose našem telu prave, prirodne belančevine koje su nam svakoga dana neophodne? Razmislite još jednom, koje životinje su najsnažnije i koje imaju najrazvijenije mišiće? Najveće i najsnažnije kopnene životinje su na naše najveće iznenađenje isključivo biljožderi. Gorilamože da naraste lako do 2 metra visine i da teži 275 kilograma (u civilizaciji, u zoološkom vrtu čak i 330 kilograma). Sami mišići! Mišići nastali jedino jedenjem voća, korenja i lišća. Nalazim da je ta činjenica veoma ubedljiva i dostojna razmišljanja.

Oko godine 1930. živeo je tada veoma popularni snagator po imenu Džo Grinstajn, pravo brdo mišića, koji se hranio isključivo presnim povrćem i voćem.
U jednoj autobiografskoj knjizi je čak opisan slučaj jednog izuzetnog lava koji je odbijao da jede meso i koji se hranio isključivo povrćem. Lav nije bio samo zdrav, već i veoma snažan. Ipak verujem da ne bi svaki lav bio oduševljen time.

U jednom nemačkom cirkusu su zbog nedostatka novca godinama hranili lava skoro isključivo zelenim povrćem, s veoma malo mesa, i on je bio zdrav kao lav! (Ipak su hrani dodavali i nešto taurina!)

Da navedemo i nekoliko primera poznatih sportista, koji se nisu hranili mesom:

• Dejv Skot (Dave Scott) – pobednik u triatlonu na Havajima
• Pavo Nurmi (Paavo Nurmi) – najuspešniji dugoprugaš svih vremena, devet zlatnih medalja, 22 svetska relorda
• Janis Kouros (Yiannis Kourous) – drži sve svetske rekorde na ultradugim prugama (trčao tri dana bez sna)
• Kim Čo (Kim Cho) – svetski rekord sa 55 godina, 33 hiljade sklekova za 24 sata
• Karl Luis (Carl Lewis) svetski rekord na sto metara (godinu dana pre toga prešao na veganski način ishrane)
• Edvin Mouzes (Edwin Moses) – 400 metara s preponama, deset godina nepobeđen, dve zlatne olimpijske medalje, četiri svetska rekorda
• Ridžli Abele (Ridgeley Abele) – osmostruki pobednik na internacionalnim i američkim karate šampionatima
• Andreas Kaling (Andreas Cahling) – mister univerzum i bodibilder
• Bil Perls (Bill Pearls) – višestruki mister univerzum
• Martina Navratilova, Juta Miler (Jutta Mueler), Desmond Hauard (Desmond Howard), Denis Rodman (Dennis Rodman), Bili Džin King (Billie Jean King), Henk Aaron (Hank Aaron), Al Erter (All Oerter), Toni Larusa (Toni Larussa), Marv Livaj (Marv Levy) i mnogi drugi

Prema tome, zaista je velika zabluda kada se veruje da povrće ne omogućava rastenje mišića. Sasvim suprotno tome! Visokovredne belančevine, neophodne telu, nalazimo u biljnoj hrani u više nego dovoljnoj količini i to u najboljem biološkom obliku. U jednom kiselinama zatrovanom telu stalno se nešto razgrađuje, posebno u mišićima. To je i osnovni razlog zašto nastaje umor mišića, čak i posle svega nekoliko pokreta.

Povrće je bazično i zato mišići, izgrađeni uz pomoć povrća, ostaju tamo gde i pripadaju.

Nešto zanimljivo iz istorije: Tri miliona Danaca živeli su za vreme rata prisilno na vegetarijanskoj ishrani i zato u najboljem zdravstvenom stanju i imali su kao posledicu najmanji procenat smrtnosti u celoj danskoj istoriji.

U Sjedinjenim Američkim Državama, po vlastitim izjavama, 87% inspektora životnih namirnica namenjenih uzgoju pilića više ne jedu pileće meso! (Christian Opitz)

Zašto, iz kojeg razloga?

. . .

Tekst je odlomak iz knjige Apsolutno zdravlje, autor Vladimirka Randjelović