Postoji li lek za dug život koji će smanjiti starenje – šta je tajna mladosti

Savršena ishrana i detoksikacija su lek za dug život i apsolutno zdravlje

 

Pre nekoliko godina u državi Arizona u Americi proveden je jedan naučni eksperiment.

U ekspermentu su bila uključena tri bračna para. Dve godine su živeli u jednoj vrsti biosfere, koja se savršeno sama obnavljala. Udisali su pročišćeni, jonizovani vazduh i hranili se samo biljkama koje susami sadili. Sve je bilo savršeno regulisano, pa su imali mogućnost da žive onako kako je to Bog od samog početka predvideo. Gerontolozi, stručnjaci za proučavanje starenja, medicinskog fakulteta u Los Angelesu su nakon toga pregledali sva tri para i ustanovili da bi imali životno očekivanje od najmanje 160 godina kada bi nastavili da žive u ovoj istoj biosferi (dr Jack Stockwell).

Od stvaranja na dalje nema ni jednog jedinog razloga zašto bi čovek posle izvesnog broja godina morao da ostari telesno i duhovno.
Samo pad u greh i uskraćivanje pristupa drvetu života su učinili da nam je trenutno večni život nedostupan. Bog želi da nam tu mogućnost ponovo stavi na raspolaganje i to će se i dogoditi prilikom Hristovog drugog dolaska onima koji su se u sva protekla vremena odlučili da stanu na Njegovu stranu.

Međutim, ni sada smrt ne mora da dođe tako brzo, kao što se to mnogima događa.

Ako sada već odmahujete glavom, mislim da ćete još mnogo puta i još odlučnije to isto činiti dok budete čitali sledeće stranice.

Već je 1915. godine nosilac Nobelove nagrade dr Alexis Carrel dokazao da je sama ćelija izvorno načinjena da večno postoji. Samo se tečnost u kojoj pliva degeneriše. Ovaj genijalni istraživač održavao je jedno kokošije srce 28 godina u životu tako što mu je svakoga dana menjao hranljivu otopinu u kojoj se srce nalazilo. Ova otopina je imala skoro isti mineralni sastav kao i krv. Srce se savršeno hranilo i rezultati razmene materija su svakoga dana savršeno uklanjani. Tek kada je dr Carrel prestao da otopinu redovno menja srce je uginulo. Ovo otkriće zaista ima veliko značenje. Jer ono znači: kada se neka ćelija savršeno hrani i kada se rezultati razmene materija i otrovi potpuno uklanjaju, ćelija ima izgleda na veoma dug život: Ne samo 67 godina kao kod muškarca i 76 godina kao kod žena u zapadnoj Evropi.

Ovde se nalazi ključ problema i ova jedna rečenica me oduševljava:

Savršeno ishranjene ćelije i savršeno uklonjeni otrovi i otpadne materije znače veoma dug život!

I ljudske ćelije su u stvari bile besmrtne, kao što je objašnjeno u smislu pada u greh.

Međutim, bez otpadnih materija i otrova i celo ljudsko telo može veoma dugo da živi!

Poznato je da su naše matične i polne ćelije praktično besmrtne. Kako dolazi do toga? Jednostavno tako što telo ono što mu je najvažnije najpažljivije štiti od otrova. Kada bi i ostale ćelije bile na isti način „štićene“, i one bi živele nezamislivo dugo.

Čovek koji se na savršen i svojoj vrsti primeren način hrani, svakako da bi imao mogućnost (naravno ne u potpunosti, jer se mora uzeti u obzir genetsko nasleđe i zagađena okolina) da doživi biblijsku starost.

Kada bismo imali mogućnost i kada bismo zaista uspeli da sve taloge koje smo u toku godina nakupili uklonimo iz tela, bili bismo ponovo mladi. Samo kako da to postgnemo?

Hajde da idemo dalje i da svoje oduševljenje bar za trenutak malo prigušimo!

Svaka bolest ostavlja čoveka u bar nešto dubljoj starosti, u stvari čini da čovek stari. Lakše se može razumeti šta je bolest i kako nastaje u odnosu na proces starenja, ako bacimo pogled na ono što se događa bljkama.

Biljke rastu brzo i prirodno ako imaju na raspolaganju dobru zemlju, mnogo svetlosti i dovoljno vode. Kvalitet ova tri faktora ima neposredan uticaj na zdravlje i robusnost biljke. To su tri esencijalna životnasredstva biljke, koja joj se moraju osigurati. Isto je tako s nama ljudima. Telo je jedna visokorazvijena mašina kojoj je potrebno visokorazvijeno gorivo. Samo ne u tom smislu da čovek mora da trči u apoteku i da kupuje veliku kolčinu vitamina i drugih dodataka. Tako nešto neće nam doneti mnogo uspeha, već i zato što resorpcija tih materija zahteva postojanje zdravih creva. A njih u stvarnosti malo ko od nas ima. Prvo se celi sistem mora osloboditi štetnih naslaga. Normalni čovek je često još od rođenja tako zagađen otrovima i drugim štetnim naslagama, drugim rečima tako je pun šljake da više nije u stanju da je se oslobodi.

Šta je to šljaka?

Šljaka su hemijski spojevi nastali od nekada kiselih, a sada neutralizovanih soli, koji su se nataložili u telu i u njemu obavljaju svoj štetni posao. To znači, kada bilo šta unesete u sebe što nije predviđeno kao ljudska hrana, telo mora da uloži napor da se na bilo koji način oslobodi otpadnih materija. To je u prvom redu zadatak bubrega i jetre. Međutim, ako ima suviše kiselina i otrova, tada su i tkiva ugrožena nagrižanjem. Kao zaštita od toga postoji u telu takozvana ph-blokada, koja propušta samo kiseline od maksimalno 4,4. do 5,8 ph. Naši organi za izlučivanje nisu u stanju da prerade otpadne materije zakiseljene preko tog stepena. Neprerađene kiseline moraju zato smesta da budu učinjene neškodljvima.

One moraju da budu neutralizovane, jer bi inače nagrizle tkiva (otkazivanje bubrega). Telo mora u tu svrhu da žrtvuje bazične minerale, odnosno osnovne telesne materije, koje izvlači iz raznih tkiva.

Poznato je da se događaju snažne hemijske reakcije kada se mešaju kiseline i alkalno-bazične lužine. Tada dolazi do nastajanja mehurića i ključanja, a na kraju reakcije dobijamo različite soli, u skladu sa početnom kiselinom i bazom. Naravno da takve materije nemaju šta da traže u našem telu.

Šta se onda događa? Ovaj otrovni mulj oštećuje ćelije. Svakako da se sećate gore spomenutih dugovečnih, nezagađenih ćelija. Šteta se izražava tako što te ćelije izumiru i što se javljaju nove putem ćelijskog deljenja. Taj proces se zove mitoza. Naravno, do sada je sve još bilo u redu. Kada bi to predstavljalo kraj priče, moglo bi se podneti. Jedna ćelija umire i druga dolazi na njeno mesto.

Međutim, problem je u tome što se ćelije ne mogu bezgranično mnogo puta deliti i što se češće dele to je celi proces polaganiji i obnova teče sporije. Kada se onda ćelija više ne može deliti ili se deli suviše polako tako da se novi dotok zagađenja u celularnu tečnost više ne može podneti, tada je zauvek izgubljena.

Ukratko rečeno, starenje je sasvim jednostavno hemijsko zagušenje. Hemijsko zagušenje na temelju zanemarenog, nesvesnog trovanja, koje se pokazuje u obliku nebrojenih bolesti.

. . .

Tekst je odlomak iz knjige Apsolutno zdravlje, autor Vladimirka Randjelović