Rodna kuća – Muzej kuća Borisava Stankovića / Iz Knjige utisaka

Veselinka Stojković

 

Čitao sam, Boro, tvoja dela, gledao u pozorištu u Beogradu Koštanu tvoju

 

 

„Još kada je bio ovde i rastao, kada je još bašta cvetala, sa česme u mlazevima voda šikljala, gore po gornjem spratu vinova se loza širila, ovde u sobi mirisali opajani ćilimovi i čisto rublje, u kujni gorela vatra, bio živ otac i mati a on već bio veliki. I onda prvi put kad je nju osetio, prvi put kad o njoj počeo da misli! Ona počela da mu se javlja, oko čela da mu obleće, na uši da šapuće i, kao milujući, da ga budi. I kada u svakom cvetu nju poče da gleda, u svakoj pesmi nju da oseća, u svakoj komšinici, devojci nju da traži. Sa njom da leži, spava, sa njom da se budi i diže. I od razdraganosti i sreće što će docnije u životu sigurno na nju naići, što će je voleti, ljubiti, tepati joj, nije mogao vazduha da se nadiše, neba da se nagleda, sunca da se nauživa…“ (Borisav Stanković, Večiti poljubac).

Rodnu kuću Borisava Stankovića videlo je mnogo ljudi iz zemlje i sveta, i posetilaca je neprekidno – uživaju u starini njegovog doma i starini njegovog Vranja sa njegovim delima. Njihove zapise – KNjIGU UTISAKA – odlučili smo da objavimo, na svetlost da je iznesemo, jer ona to zaslužuje. S ljubavlju vam je darujemo.

11. februar 1995.

Hvala vam, prijatelji, što me udostojiste da u ovu svetu kuću uđem.

Ovo je najvredniji dar u Vranju dobijen za svakog ko ljudske vrednosti ceni.

Preklinjem vas, sačuvajte sve ovo!

Sa puno poštovanja prema Bori i njegovom Vranju –

Svetislav Bošković,

autor i izvođač monodrame “Mrčo mrčeni, ne protiv Srbije!“

 

GODINA 1999.

10. februar

Dođoh iz Beograda pod stare dane (75 godina) da vidim mesto književnika

kojim sam se kao dete oduševljavao. Većinu njegovih knjiga kao mlad pročitah,

a sad me obuze sećanje i žal za mladost, kao što reče Bora. Hvala mu što

u svojim knjigama ostavi da  mladi znaju kako je nekad bilo.

Momčilo Stoiljković,

penz. prosvetni radnik

Beograd

 

1. jul

Uz nostalgična sećanja na junake iz Borinih dela i vreme –

divljenje ovom velikanu srpske književnosti i kulture.

Mladen Jovanović

Beograd

 

Čitao sam, Boro, tvoja dela, gledao u pozorištu u Beogradu Koštanu tvoju.

Na tako dirljivo, ja sam pustio suze, nisam ih mogao progutati.

A sve je to najljudskije što si nam poklonio da te se večno sećamo svi mi obični smrtnici.

Bora Jovanović, 

rođen u Dobrinju mestu malom

vojvode Petra Dobrnjca-Todorovića,

26. oktobra 1914. godine

Beograd

 

18. jul

Radost, uzbuđenje, ushićenost.

Seta, tuga, uzvišenost.

Iznad svega – ponos.

Milena Jovanović, vaspitačica

 Kruševac

 

21. jul

Doći u Vranje, a ne posetiti ovo mesto je kao proći žedan pored bunara,

a ne napiti se vode. Svako ko je čitao Borina dela i uživao u autentičnim opisima,

samo njemu svojstvenim, svakako je poželeo da vidi ovo mesto.

Hvala Bori i Vranjancima što misle na njega.

Gordana Andrejević,

profesor muzike

Kragujevac

 

24. jul

Sve nestaje,

Samo umetnost i lepota traju večno.

Sanja i Tanja Marjanović

Niš

 

17. novembar

Predškolci Vrtića „Pčelica“ obišli su prostorije Baba Zlatine i razgledali letnju kuhinju.

Videli su starinske predmete – naše neizmerno blago.

Vaspitačice –

Dušanka  Popović

Radmila Rakonjac

Vranje

 

26. novembar

Delegacija Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz Ženeve –

Kancelarija Beograd  i  Niš –

oseća posebnu čast što je u Borinoj kući.

Domaćin Jumko

(Potpisi nečitki)

 

17. decembar

„Da nekad

Bude

Kao nekad.“

Jelena Matović

Slađana Matović

Priština

 

19. decembar

SVETI NIKOLA –  BORINA KRSNA SLAVA

Lepo je osetiti duh tadašnjeg vremena, osetiti ono „staro“,

tako divno dato u  Borinim  delima.

Ana i Ivan

Raška

 

Borisav Stanković, Vranje, 1876–Beograd, 1927.

Kuća u kojoj se rodio i živeo Borisav Stanković podignuta je 1855. Muzej je otvoren 1967.

Iz: V. Stojković, Knjiga utisaka/ Etno-kuća Borisava Stankovića, 2005, 8/152, 15, 16, 167–169.

. . .