Pisani sastav za nezrelu decu koja ne umeju da pišu To je moja zemlja

To je moja zemlja Srbija. Srbiju u srcu nosim

Srbiju u srcu nosim. To je moja zemlja Srbija.

Drugu domovinu nemam, a i kada bih je imao, ne bih prema njoj ništa osećao, jer se zemlja voli kroz ljude i predele na kojima smo odrasli. A zemlja Srbija je lepa zemlja, raznovrsna, zanimljiva, pomalo čudna i na svoj način luda. Luda u ono pozitivnom smislu, jer se ovde ljudi zabavljaju i šale živeći od danas do sutra i pronalazeći sreću u malim stvarima. Sve je za nas izazov u našoj zemlji, sve je šala i igra i slavljenje života. Ljudi su dragi i srčani i svoju zemlju u srcu nose. To je moja zemlja Srbija.

Reke i jezera, planine i livade, retki putevi i plavo nebo, njive i sela, to je moja zemlja Srbija, u srcu je nosim. Od stare kuće moga dede u Šumadiji, do ravnih njiva Vojvodine prostire se moja zemlja, koju bi svi želeli da imaju za svoju kuću, ali pripada samo onom narodu koji je u srcu nosi. Zato što su je moji preci u srcu nosili zato nas je i ova sveta zemlja održala u životu kao narod. Koliko smo joj dali toliko nam i vraća. Srbiju u srcu nosim i volim, ostaviću je i ja svojoj deci. To je moja zemlja Srbija.

A rodna je moja zemlja, sve što posadiš u nju, ono nikne i bogato rodi, ma kako se mi malo trudili. Data nam je ta divna zemlja da je obradjujemo jer smo se za nju izborili. Naši pretci su se za nju izborili, jer su verovali u Boga i Bog im je to vratio bogatom i plodnom zemljom, izvorima vode, mirisnim voćem i zdravom stokom. Bog je nagradio narod za veru koju su u srcima nosili i zbog toga su i državu stvorili. To je moja zemlja Srbija.

Živimo u divnoj zemlji, jednoj od najlepših u Evropi. Zaslužili smo to kao narod zbog pravdoljubivosti i poštenja koje nosimo u našim srcima, zaslužili smo to zbog hrabrosti da se suprostavimo i borimo za ono što je naše i što nam je od Boga dato. A hrabrost se u srcu nosi, kao i zemlja. To je moja zemlja Srbija.

Zato sam ja ponosan na svoju zemlju, jer znam da nije slučajno tu a ni da ja nisam slučajno na njoj, nas veže jedan savez, savez srca i odanosti, i dok mi kao deca budemo odani našoj zemlji Srbiji, do tada će i zemlja nas podizati, hraniti i braniti. Čuvaće naše kuće, naše reke i njive, našu stoku i naše ljude, hraneći nas i štiteći nas od spolja, od ljudi gladnih i pohlepnih, koji imaju glad u stomaku i očima ali ne i ljubav u srcu. A mi Srbi, dokle god budemo gajili ljubav u srcu za našu domovinu, dotle ćemo biti nepobedivi.

Srbiju u srcu nosim, to je moja i vaša tajna, to je moja zemlja Srbija.

. . .