Živko Gavrilović
Živeti kao crkveni miš u društvu pacova
MIŠJI NAKOT
Gladan, i švorc k’o crkveni miš, obraćam se prijateljima i poznanicima da mi pozajme neku crkavicu, da nekako preživim.
I uvek dobijam isti odgovor: „Švorc sam k’o crkveni miš!“
Najzad shvatih da je vrag odneo šalu i da su se, kod nas, crkveni miševi itekako namnožili. Srećom, mali su pa se hrane mrvicama, i tako preživljavaju. Strahuju samo da ih ne potamane njihova sabraća – kancelarijski pacovi. Ima ih mnogo, pohlepni su i halapljivi. Uvukli su se u svoje rupe, pa glođu li, glođu! Svaku odluku koja zadire u njihovu životnu i interesnu sferu, za tren oka pogrickaju i pretvore u mrtvo slovo na papiru.
Vešto izbegavaju mamac. Ne plaše se deratizacije. Na sve su imuni. Imaju samo jednu moru: Primorani su da se pretvaraju u „slepe miševe” i žmure pred ogromnim pacovima koji podrivaju i pustoše zemlju. Krupni su i moćni. Veoma proždrljivi. Prosto nezasiti. Oglodaše sve živo! Kad ih mišolovka ščepa za rep, izazovu velike potrese i oko njih se podigne ogromna prašina. Stvori se nepodnošljiva situacija, pa do izražaja dođe imunitet. I pacovski kanali.
Onda se pojavi „miš beli što sreću deli”. Sve se stiša i smiri. Priča o njima se privede kraju i dobije epilog: „Tresla se gora, rodio se miš!”
. . .
Priča iz zbirke kratkih priča „Najkraće priče 2011“, priredio Djordje Otašević, IK Alma.
Gospod Isus Hristos kaze, ko izgubi radi meni zivot, nachiche ga (U MENI=Svetu Troicu)!
zato sveti Nil Mirotochivi kaze u kraj sveta ljudi ce se raghati kao demone, bice manji po rastu i puni zlobe, a mi smo sad u generaciju da raghamo te degenerske demonske debile, koi mi sami smo stvorili u sebi energiju satane, puni smo zlobe i na svaki nacin ubijamo ljude. Dali imamo vremena da se preobratimo u Ljubav,,, dobro da stavimo prst na glavu i da se zapitamo shta smo, Obraz Bozji ili obraz satanski!
e sad kakve sinove i kcheri ce da ragamo, to od nas zavisi…..