Kako su nastali Astrologija i Magija – duhovna istorija astrologije

Astrologija i magija u svetlosti pravoslavnog učenja

 

 

Uvod

 

Kada nestaje vera, njeno mesto zauzima sujeverje. Ljudska duša u tom pogledu ne trpi prazninu. Stvoren po obrazu Božijem (Post. 1,27), čovek je iskonski usmeren svom Tvorcu. Kada pak on gubi Boga u svom srcu, nastali vakuum zahteva da bude ispunjen i čovek lako prihvata surogate koje mu nudi svet oko njega.

Eto zašto u naše nereligiozno i eklektično vreme tako široko su zastupljena, reklo bi se odavno već zaboravljena, strujanja okultnih nauka. Astrologija, hiromantija, magija, fenomen NLO (došljaci iz kosmosa), ekstrasensi, kult istočnjačkih religija – sve to obuzima umove miliona ljudi. Odsustvo čvrste hrišćanske vere, odsustvo znanja i razumevanja suštine okultizma i istočnjačkih religija, kao i njihova aktivna i široka propaganda od strane određenih snaga, obezbeđuje uspeh okultizma i u savremenom društvu.

Naročito snažno interesovanje u današnje vreme kod ljudi izaziva takva podvrsta okultnih nauka kao što je astrologija. Pokrivena oreolom tajanstvenosti i fantastičnosti, ona mami čoveka mogućnošću da sazna svoju sudbinu, da spozna sebe, da zaviri u budućnost. Malo ko razmišlja o njenom poreklu i o suštini, to odlazi u senku, reklo bi se, velike drevne mudrosti koja nam omogućava da predvidimo budućnost. Ali, kao što je poznato, da bismo prepoznali plod, treba da se obratimo drvetu koje ga donosi, jer se spolja privlačna jagoda često pokazuje otrovnom. Obratimo se i mi istoriji porekla astrologije.

Šta kaže zvanična nauka o astrologiji

U rečniku Brokhauza i Efrona čitamo: „Astrologija – tobožnja nauka koja je pokušavala da predskazuje budućnost pojedinih ličnosti i čovečanstva iz posmatranja položaja nebeskih tela (i uglavnom neuspešno – prim. aut.)… Izdvaja se prirodna i judicijarna astrologija. Prirodna astrologija se bavi uticajem nebeskih tela na životinjski i biljni svet… Judicijarna astrologija pokušava da predskaže prema uzajamnom položaju nebeskih tela sudbinu kako naroda, tako i pojedinih ljudi… Raznovrsni kultovi klanjanja nebeskim telima koji su u to vreme postojali, nebeskim telima koja su se posmatrala kao ličnosna moćna bića, vera u unapred predodređenu sudbinu, u fatum koji je vladao u religioznim strujama onog vremena morali su da podržavaju judicijarnu astrologiju“.

Kako dalje čitamo u rečniku, „u antici su astrologija, alhemija i magija bile međusobno tesno povezane“. U antičkom svetu je mag, žrec i vrač obično spajao u svojoj ličnosti obaveze astrologa, gatara i tumača snova. Tako je, kako saopštava Herodot, mag Ostan, koji je pratio Kserksa u njegovim pohodima na Heladu, raširio neka znanja o astrologiji među Helene. Vaalov žrec Berozos uživao je takvu popularnost u Atini da mu je bio podignut spomenik gde je prikazan sa zlatnim jezikom kao dragoceni prorok.

Potvrdu o jedinstvu magije i astrologije takođe nalazimo i u knjizi proroka Danila (Dan. 2,27), i u mnogim drugim izvorima. Na taj način, možemo unapred izvući zaključak o tesnoj sprezi astrologije s magijom i drugim vrstama okultizma, kao i o verovatno jednom istom izvoru njihovog porekla. Faktička potvrda biće navedena u tekstu koji sledi.

Istorija porekla magije i astrologije

Koreni magije i svih okultnih nauka sežu iz daleke prošlosti. Vreme njenog nastanka može se dovesti u vezu sa životom Kaina i njegovih potomaka. Posle ubistva brata i nakon što ga je Bog prokleo (Post. 4,8 – 16) pođe Kajin od lica Gospodnjeg… i sagradi on grad… a njegovi potomci bili su Juval: od njega se narodiše gudači i svirači, i Tuval koji bejaše vešt kovati od medi i od gvožđa (Post. 4,21 – 22). A kada se ljudi počeše množiti na zemlji i kćeri im se narodiše, videći sinovi Božiji kako su kćeri čovečije lepe uzimaše ih za žene (Post. 6,2).

Prema tumačenju ovog mesta, koje su delili mnogi oci i učitelji Crkve, kao i u skladu s apokrifnom knjigom Enohovom, „sinovi Božiji“ su duhovna bića koja su stupila u zločinačku vezu sa ženama zemlje i naučila ih čarobnjaštvu i bajanju. Od toga se pojavi velika nesreća (Enoh 7,8). Pošto brak u Bibliji često znači sjedinjenje s Bogom, to jest, veru, u braku duhova i ljudi može se videti simbol nastajanja paganstva s njegovim poštovanjem demona, paganskih bogova, magijom, astrologijom i drugim vrstama vračanja. Tu pali čovek pokušava da pronikne u tajne sveta nezavisno od volje Tvorca, da postane bog bez Boga. Odnosno, ponavlja se iskušenje Eve u Edemu, kada ju je satana, javivši se Evi u obliku zmije, sablaznio da okuša zabranjeni plod, obećavši joj da će nakon toga ona i Adam postati kao bogovi koji znaju šta je dobro i zlo (Post. 3,4 – 5).

Ali umesto da postanu „kao bogovi“, oni su jednostavno videli da su goli i iskusili su veliku nesreću zbog izdaje Boga i veze sa satanom. Tako je bilo i u ovom slučaju: dobivši zabranjeno znanje, koji je pali anđeo doneo iz viših sfera, oni su potpali pod još veći njegov uticaj i još više se udaljili od Boga.

Ovde je neophodno primetiti da se prema crkvenom predanju anđeoski činovi dele na tri jerarhije – višu, srednju i nižu. Svaka jerarhija se sastoji od tri čina. U višu ulaze: Serafimi, Heruvimi i Prestoli. Srednju anđeosku jerarhiju čine: Gospodstva, Sile i Vlasti.

U nižu ulaze: Načela, Arhanđeli i Anđeli. Svi činovi nebeskih sila nose zajednički naziv anđela – po suštini svog služenja. Gospod otkriva svoju volju višim anđelima, a oni sa svoje strane prosvećuju ostale. Na taj način, tajne Božije idu nizlaznom jerarhijom od Serafima do Anđela, pri čemu se svaka sledeća jerarhija posvećuje samo u ona znanja koja je u stanju da primi na datom nivou svog duhovnog razvoja. Ljudima se pak tajne Božije otkrivaju u meri njihove duhovne prosvećenosti, ili drugim rečima, u meri sticanja Duha Svetoga. Što se više čovek otvara i predaje Bogu, tim više on počinje da živi Hristovim životom, da misli, da oseća i deluje slično Hristu. Kako je rečeno u Jevanđelju po Jovanu: Ako me ko ljubi, reč moju držaće i Otac moj ljubiće njega; i Njemu ćemo doći i u Njemu ćemo se nastaniti… Da svi jedno budu kao Ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u nama jedno budu, da svet veruje da si me Ti poslao (Jn. 14,23; 17,21).

Sjedinjujući se s Bogom, Duhom Svetim, čovek istim tim Duhom poznaje i tajne Božije.

Dobija moći i darove koje koristi samo za dobra dela u skladu s voljom Božijom. Pali anđeli pak, zbog toga što su pripadali u prošlosti različitim činovima anđeoske jerarhije, u ovom ili onom stepenu su posvećeni u tajne bitija. Oni su sačuvali ta znanja posle svog pada. Zbog toga demoni pokušavaju da potčine sebi čoveka, privlačeći njegovu pažnju i zanimanje za sebe putem otkrivanja nekih „tajnih“ znanja i davanja svojim sledbenicima natprirodnih sposobnosti. Ovladavši tim tajnim magijskim znanjima, čovek stiče moć da deluje na okolne ljude i stihije sveta, ali pri tome postaje potpuni rob nečistih duhova od kojih je dobio te darove. Zbog svog otpadanja od Boga demonske sile ništa ne mogu da stvore, već mogu samo da ruše. Zato i njihovi sledbenici unose u svet razornu silu, pričinjavaju zlo drugim ljudima, pogubno deluju na materijalni svet.

Evo kako o tome svedoči knjiga Postanja: Videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli i srca njihova svagda samo zle, pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu. I reče Gospod: hoću da istrebim sa zemlje ljude koje sam stvorio, od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio (Post. 6,5 – 7).

To se dogodilo zbog toga što se čovek zbog opštenja s nečistim duhovima i korišćenja njihovih „darova“ (magije, čarobnjaštva, astrologije i ostalog) konačno razvratio, to jest, otpao je od Boga i više nije bio u stanju da ispunjava onaj zadatak zbog kojeg je bio stvoren, nije mogao da realizuje sebe u dobru, ljubavi i istini, uspinjući se lestvicom duhovnog razvoja k bogoupodobljenju. Njegovo dalje postojanje postalo je besmisleno.

Zato Gospod najpre skraćuje dane čovekovog života na 120 godina (Post. 6,3) – Adam i njegova deca i unuci živeli su do 1000 godina (Post. 5) – a zatim prilikom daljeg umnožavanja bezbožnosti uništava i celokupno razvratno čovečanstvo, ostavivši samo njegove najbolje predstavnike u licu pravednog Noja i njegovih sinova sa ženama (Post. 6,9 – 11).

Kao što vidimo iz svega navedenog, magija, astrologija i ostali „darovi“ demona ne samo što nisu doveli do procvata čovečanstva, do uspostavljanja sreće na zemlji, već su suprotno tome, množili zlobu, bezbožnost, razvrat, što je dovelo do propasti praktično celog drevnog sveta.

Ali posle potopa tajna znanja iz magije i astrologije nisu nestala. Na osnovu mnogobrojnih svedočanstava iz antike, ta su znanja bila brižljivo sakrivena, a nakon potopa su ponovo ponuđena čovečanstvu u razvoju.

Ako pratimo istoriju čovečanstva posle Noja, videćemo da one drevne civilizacije u kojima su magija, astrologija i „druga tajna znanja“ bili najviše rasprostranjeni i ulaze u strukturu društva, propadaju i nestaju s lica zemlje čim procvat okultizma u njima dostigne svoj vrhunac. Primer za to su Vavilonsko, Asirsko i Persijsko carstvo.

Podrobnije ćemo se zaustaviti na istoriji drevnog Vavilona. Tablice s klinastim pismom koje potiču odatle i kojih u svetskim muzejima ima oko pola miliona, sadrže podatke da su žreci Vavilona nasledili znanja naročito u oblasti astrologije i ustrojstva vasione. Vavilonski istoričar i sveštenik Beros (3. vek p. H.) takođe svedoči o tome da su se sačuvala magijska znanja posle potopa. Najzad, sećanje naroda donosi podatke o prvobitnim tvorcima vavilonske tradicije – rodu Haldejaca – posednika kulture izvesnog vanzemaljskog znanja, koji su bili prvi matematičari, astrolozi, alhemičari, teosofi zemaljskog sveta, koji su vršili službu čarobnjaka, gatara i tumača snova na dvorovima drevnih vladara. Haldejsko drevno predanje pak nastojava na tome da je njihovih prvih deset careva poticalo s neba.

Takođe je poznato da ninevijski carevi nisu preduzimali nikakav važan posao bez savetovanja sa zvezdama. Oni su držali uz sebe astrologe koji su posmatrali nebo i objašnjavali kretanje planeta, kao što to često pominju natpisi. Iz jednog spomenika saznajemo da je Seneherib odustao od ratnog pohoda samo zato što je položaj zvezda ispao nepovoljan. Bavljenje astrologijom u Vavilonu bilo je toliko rasprostranjeno da je sam naziv Haldejac značio kod mnogih pisaca antike astrologa. Svima je poznata sudbina Vavilonskog carstva koje je pretrpelo strašni slom i propast. Ista sudbina zadesila je Asirsko i Persijsko carstvo.

 

Otac Rodion Petrogradski

Odlomak iz knjige LjUDI I DEMONI – Kako pali duhovi kušaju savremenog čoveka