Muzej Nikole Tesle u Americi i strip crtač Mathew Inman

Kako je uz pomoć interneta i stripa „Ovsena kaša“ jednog preduzimljivog crtača Nikola Tesla dobio svoj muzej u Americi

 

Nikola Tesla i Strip crtač Mathew Inman koji je napravio muzej Nikole Tesle u AmericiNikola Tesla, veliko ime nase i svetske nauke, uskoro ce dobiti svoj prvi, pravi muzej u SAD, zemlji u kojoj je istrazivao i stvarao u herojskom vremenu velikog zamaha industrije u prvoj polovini dvadesetog veka.

Svi patenti i naucni prodori naseg najveceg naucnog genija nisu bili dovoljni da mu donesu zasluzenu slavu i bogatstvo u najvecoj svetskoj kapitalistickoj zemlji. Nikola Tesla je bio los preduzetnik i iz mnogobrojnih poduhvata u vremenu kada su se naucni izumi razvijali putem privatne inicijative on je izlazio uglavnom sa finansijskim gubicima. Jednom recju mnogobrojne firme koje je stvarao sluzile su mu za ono sto danas nazivamo “fundamentalna naucna istrazivanja” koja su zahtevala dodatni rad kako bi se dokazala spram konkurenata i adekvatno bila komercijalizovana, sto nije bilo prikladno spram tada preovladjujuceg “duha vremena” koji je zahtevao znacajan profit iz svakog od ovih poduhvata.

Teslin muzej bice sagradjen u mestu Shoreham, NY gde se nalazila njegova laboratorija sa fenomenalnim tornjem za privlacenje energije, pod imenom: “Wardenclyffe”. Taj projekat kojim je Tesla zeleo da obezbedi trajno snabdevanje covecanstva elektricnom energijom koju je moguce prenositi bezcnim putem propao je, jer je njegov tadasnji (finansijski) partner uvideo da tu za njega nece da bude zarade stoga sto je u pitanju neregulisana oblast, a njegov partner nije vodjen interesima profita, vec zeljom da pomogne drugima.

Muzej Nikole Tesle u Americi ce prevashodno biti zasluga  americkog strip autora Mathew Inman-a tvorca stripa “Oathmeal” (“ovsena kasa”) koji se objavljuje i moze procitati samo na Internetu, na adresi: http://theoatmeal.com/

Inman je ranije radio kao koder pri izradi softvera sto nije sasvim odgovaralo njegovoj kreativnoj i razbarusenoj prirodi te je pokusao da uspostavi web site za sklapanje poznanstava da bi, pri tom, nabasao na ideju plasiranja stripova, cijoj izradi je bio sklon, najsiroj mogucoj publici, sto je u vremenu postepenog izumiranja stampanih izdanja jedino bilo moguce putem Interneta. Danas njegove stripove cita sedam miliona ljudi mesecno, sto autoru donosi oko pola miliona US $ godisnje (podaci su za 2011 godinu).

Stil kojim izradjuje stripove Inman-a moze svrstati u drustveno angazovane autore koji koristi metafore bliske zivotu Internet generacije koja svet poima iz on-line vizure svojih urbanih boravista, koja nam ponekad deluju kao mesta za skrivanje, ali su zapravo osmatracnice globalnog toka i tacke umrezavanja duha. Dakle, jezik i likovni izraz Inman-a u “ovsenoj kasi” nimalo se nece dopasti vecini nasih akademskih puritanaca koji od Tesle stvraraju nacionalnu ikonu (na kojoj grade svoje karijere) jer je rec o necemu sto je dopadljivo savremenom civilnom drustvu koje zivi na Internetu i kroz Internet kao posebnoj virtuelnoj teritoriji i na sledeci nacin percipira zivot i delo naseg naucnika: http://theoatmeal.com/comics/tesla

Ovo ne bi trebalo da nas posebno brine, stavise bolju promociju Srbija tesko moze da dobije, jer se na uvodnoj stranici teksta govori o Nikoli Tesli kao najvecem svetskom srpsko – americkom naucniku i zanesenjaku koji je bio potpuno posvecen nauci i istrazivanju i bez koga ne bi bilo savremene civilizacije, sto je sve opisano na nacin prikladan modernom americkom (ili globalnom) tinejdzeru (verovatno izazvavsi uzasavanje tradicionalnih “naucnih autoriteta”).

Inman je sakupio on-line kampanjom za manje od 45 dana preko 1.300.000 US $ za novi Teslin muzej putem svog stripa. Nevladina organizacija koje je formirana da bi kupila Wardenclyffe i formirala muzej Nikole Tesle dobila je na raspolaganje ova sredstva i 850.000 US $“matching funds” od americke drzave New York sto je dovoljno da  se zemljiste i stara zgrada otkupe od sadasnjeg vlasnika i zapocne za pripemama za izgradnju muzeja.

Inman je uputio i zahteve za podrsku velikim korporacijama koje su glavne tehnoloske prodore ostvarile zahvaljujuci Teslinim izumima poput giganta “General electric” ili novije firme koja nosi njegovo ime – “Tesla cars”.

Kao i mnogo puta do sada, prodore u bilo kojoj oblasti, pa i u ocuvanju naucne i kulturne bastine koja zavredjuje globalnu paznju, verifkaciju i ocuvanje su u stanju da ostvare mali timovi zanesenjaka koji duboko veruju u ono sto promovisu i ne ustrucavaju se da jasno kazu zasto je konkretna bastina o kojoj je rec znacajna.

 

Danijel Pantic