Majstorova Margarita
Osvrt na glavnu junakinju Bulgakovljevog romana Majstor i Margarita
Kada se spomene Margarita, na um mi pada jedna jedina Margarita – ona iz romana Majstor i Margarita Mihaila Afanasijeviča Bulgakova. Zašto baš ona? Zbog jačine koju nosi njen lik. Tu jačinu retko ko da ima. Margarita voli, ona je snažna, nepokolebljiva, nezaustavljiva, i nadasve hrabra. Hrabra je onoliko koliko je potrebno da neko bude da bi otišao u večnost. Dobila je tu večnost i za sebe i za svog Majstora. Malo ko može da zaduži neku veliku nebesku silu toliko da bi joj ta sila dala večni život i, što je još vrednije, večnu ljubav. Šta bi taj večni život bio bez ljubavi? Samo bezvredno tumaranje po moru ljudske patnje i bola zbog usamljenosti i iščekivanja sreće…
Margarita je junakinja koja se pominje u samom naslovu romana Majstor i Margarita. Ona je sila koja povezuje dobre i loše polove i na kraju ih spaja na jedan posve čudan način, čudan zbog okolnosti koje ga uslovljavaju – taj način je ljubav. Neko ko je čitao roman pomislio bi da će ta velika sila koja sve rešava na kraju morati da bude mržnja. Ali, ne, to nije Bulgakovljeva zamisao. Bulgakov je kroz roman pokazao da samo ljubav može da pribavi večnost, a večnost može da živi samo od ljubavi. Mržnja to ne može, mržnja je osećanje toliko slabije da može da prebiva samo na „ovom“, „zemaljskom“ svetu. Na „onom“ svetu, „svetu posle“, nema mesta za nju. Zato se na kraju romana đavo pokorava ljubavi, a ne mržnji. Tako Bulgakov čini preokret vredan jednog pisca velikana kakav on i jeste.
Bulgakovljeva junakinja podleže mračnoj sili zbog ljubavi. Tu imamo prvi nepomirljivi kontrast – mrak i ljubav. Ipak, uveravamo se kroz roman da je ovaj kontrast vrlo moguće pomiriti, i to u korist najsvetlije sile koja postoji na svetu, u korist ljubavi.
Margarita živi sasvim običan život. Udata je za čoveka kojeg ne voli, pomirila se sa svojom sudbinom. Živi svoj unapred određen život u rezignaciji, bez ikakve sreće: “Jednom je postojala jedna dama. Nije imala dece niti sreće. U početku je dugo plakala, a onda je postala opaka”. Ona je sasvim obična žena sve dok ne upozna Majstora. Ljubav prema njemu menja je iz korena: “Ljubav skoči ispred nas kao ubica u uličici, niotkuda, i udari nas oboje odjednom. Kao udarac groma, kao udarac finskim nožem. Ona je, inače, insistirala posle da nije tako, da smo mi već voleli jedno drugo, dugo, dugo vremena, ne znajući jedno za drugo, i nikad ne videvši jedno drugo…”. Ta ljubav je učinila da ona pređe u sasvim neočekivane okvire, doživi situacije o kojima ranije nije ni sanjala. I, što je najveće iznenađanje, Margariti to nije strano niti je plaši: “Nada da će uspeti da ponovo stekne svoju sreću učinila ju je neustrašivom”. Time dobijamo osećaj da je sve to već bilo u njoj. Jedino što joj je trebalo jeste jaka ljubav, ta ljubav je izvukla iz nje ono pravo, dugo čuvano pod velom konvencionalne žene. Svojim pravom likom sve nas je iznenadila.
Majstorova Margarita, da bi spasla svoju ljubav, postaje veštica, potom domaćica bala kod Satane, da bi na kraju ostala samo ona koja voli… Tu vidimo izvesnu gradaciju, a pored gradacije i određenu cikličnost. Neko potpuno običan dospeva u sasvim neobičan svet da bi se potom vratio prapočetku svega – ljubavi. Jedna obična žena se odaje mračnoj sili, zatim postaje gospodarica i, na kraju, potpuna vlasnica svog života zahvaljujući Majstoru i ogromnoj ljubavi koja ih spaja. Gradacija tada doživljava svoj vrhunac. Lik Margarite postaje simbol pobede svetlosti nad tamom, ljubavi nad mržnjom, dobra nad zlom.
Ljubav koju je Margarita gajila prema Majstoru je bezvremena ljubav, ona je simbol istrajnosti i večnosti. Ta ljubav jeste imala temelj postavljen na osnovu mračnih sila, ali njen dalji tok je čista vera, vera koju može da da samo bog. Bez njega ništa ne bi ni uspelo. Đavo nema tu moć, osećanja koja on nosi nemaju moć da pomeraju ljudska srca. Samo božja sila vodi u večnu ljubav. Margarita je pratila Majstora kroz ceo život i na kraju ga je dobila zauvek: “…ali šta ćemo, onaj ko voli, mora deliti sudbinu onoga koga voli.”
МАСТЕР И МАРГАРИТА. 1. СЕРИЯ (FULL MOVIE – 10 EPISODES)
httpv://www.youtube.com/watch?v=sOyxpY0oGS4&list=PLFAF6F8B4C5681677
Brankica Živković, profesor srpskog jezika i književnosti-master
Odlican osvrt.
“Ljubav skoči ispred nas kao ubica u uličici, niotkuda, i udari nas oboje odjednom. Kao udarac groma, kao udarac finskim nožem.“
Takva je ljubav…nepredvidiva, neobjasnjiva, iznenadna, svemocna, … i samim tim ponekad opasna, jer je u stanju da iz snaznih osecanja ljubavi preraste u osecanje mrznje, koja joj je susta suprotnost. A to se dogadja kod osoba koje su posesivne, koje ne samo sto vole, vec zele i da poseduju voljenu osobu.
Prava ljubav nema posesivne osobine. I Margarita je to shvatila.
Obrt u romanu je upravo poruka, da je ipak ljubav jaca od svih drugih sila.
Odlican osvrt.
“Ljubav skoči ispred nas kao ubica u uličici, niotkuda, i udari nas oboje odjednom. Kao udarac groma, kao udarac finskim nožem.\"
Takva je ljubav…nepredvidiva, neobjasnjiva, iznenadna, svemocna, … i samim tim ponekad opasna, jer je u stanju da iz snaznih osecanja ljubavi preraste u osecanje mrznje, koja joj je susta suprotnost. A to se dogadja kod osoba koje su posesivne, koje ne samo sto vole, vec zele i da poseduju voljenu osobu.
Prava ljubav nema posesivne osobine. I Margarita je to shvatila.
Obrt u romanu je upravo poruka, da je ipak ljubav jaca od svih drugih sila.
Posle vise neuspesnih ekranizacija , ova serija uspeva postici nesto od neverovatne atmosfere iz verovatno najboljeg romana dvadesetog veka .
Draga Lilly, Margarita jeste dokaz da ljubav i bez onih stvari koje je kvare-bolesna ljubomora i posesivnost, može da opstane. Ljubav čista, onako kako je i nastala, bez primesa negativnog, samo iskonska ljubav. Slažem se i sa Vama, gospodine Vojsije. Teško je ekranizovati jedan roman poput Majstora i Margarite, teško je naći tu finesu koja odgovara atmosferi iz romana. I ja ga smatram jednim od najboljih romana dvadesetog veka. Bulgakov je u njemu zaista pokazao jednu genijalnost prikaza junaka, od Majstora i Margarite, preko Volanda i njegove svite, zajedno sa Pontijem Pilatom i pričom iz drugog vremena. Sve to je povezao na fenomenalan način i stvorio delo koje retko ko može da prevaziđe.
Mihail Afanasievic je toliko uverljivo opisao dogadjaje u Jerusalaimu da sam ubedjen da su u arhivi u mojoj glavi slozeni zajedno sa dogadjajima kojim sam licno prisustvovao .
Da, tako je. Bulgakov je povezao dva sveta, dva vremena, obradio poznatu priču na način koji odudara od drugih pokušaja svojom jedinstvenošću i realnošću.
Da li je ijedna „nasa“ televizija nasla za shodno da otkupi i prikaze ovo remek delo?
Nažalost, nisam videla da je ijedna televizija prikazala ovu seriju. Nisam naišla ni na film… A trebalo bi jer je zaista remek-delo, kako Vi kažete, gospodine Grubor. Kvalitetno je, odslikava jedan novi svet. Tako nešto se retko viđa.