OSLUŠNI TIŠINU

Veče već pada i dan odlazi,

a ja još ne znam da li da pođem.

Da li me čekaš na staroj stazi,

da tebi s puta dalekog dođem?

Da li si čula cvrkute ptica

u smiraj dana, kad Sunce zađe,

a svetla nigde, čak ni od svica,

kad sve utihne i mir svoj nađe.

I, ako nisi, oslušni sada,

iskonskog mira čućeš tišinu;

vidiš li zvezdu kad tiho pada,

poželi nešto, osvetli tminu!

Ako poželiš da ti se vratim,

znaću to odmah, istoga trena,

tad grehe svoje sve ću da platim,

da bi mi bila voljena žena.