Ezra Pound
Povratak
Gle, vraćaju se; ah gle, kako teturaju,
gle im spore i plašljive noge,
gle kako se spotiču, gle nesigurnog
vrludanja!
Gle, vraćaju se, jedan po jedan,
prestrašeni, kao napola budni;
kao da bi se sneg skanjivao pasti
i mrmljao u vetru,
spreman da se vrati.
To su oni što su se uzdizali
„na krilima strahopoštovanja“,
to su Nepovredivi!
Bogovi krilatih postolja!
A s njima srebrni psi
što njuše vazdušni trag!
Haj! Haj!
Ti behu brzi na hajku;
ti behu oštroga njuha;
ti behu duša krvi.
Spori na vođici,
beskrvni vodiči!
. . .