ЈЕЛКА

 

 

Једнога дана

У учионицу бану

Девојчица насмејана.

 

Светлост грану

Од очију њених,

У грудима ми нешто плану.

 

Коса снених лепрш

Заста ми дах, и у тај мах

С врата чух:

 

– Јелка!

Као да подиже је ваздух,

Из учионице излете попут

Комете.

 

– Јелка! Јелка! Јелка!

Понављах и када час крете.

 

 

 

Илустрација (2007): Марија Јовић, мастер примењених уметности – графички дизајн (Врање, 1. август 1988–6. јул 2012, Ниш; просек студирања 9.92; мастер испит, 1. јул 2012, 10.00)

(За твоју срећу / Портретна певанија, 2007)