Muzika i vrlina pojedinca i nacije

Kineska razmatranja kako muzika stvara ljude pune vrlina i razvija inteligenciju

„Lidži 礼记 – knjiga obreda“ je konfučijanistička knjiga napisana u vreme Han dinastije. U toj knjizi se kaže:

„Vrlina je mera (čovekove) prirode a muzika je procvat vrlina.„

Stoga možemo reći da su drevni ljudi isticali da je efekat muzike usmeren na srce. Oni su koristili muziku da podstiču „Li“ (lično ponašanje i rituali) i upotrebljavali su muziku da bi ispravnim održavali društveni poredak. Često je muzika bila integrisana u nastavi moralnih standarda.

Konfučije je takođe pridavao pažnju moralnom značaju muzike. On je rekao:

„Muzika je najbolji način da se sprovedu promene u tradicijama i običajima naroda. Usklađivanje Li (ličnog ponašanja) je najbolji način da se sačuva društveni poredak„

Smatrao je da se unutrašnji smisao i umetnička forma muzike ogleda u dobroti i lepoti. Popularnost muzike je razlog zašto se ona može primeniti kao uputstvo i pomoć ljudima. Odjek njenih ritmova dodiruje ljudsko srce i taj zvuk odjekuje u njemu. Muzika je blisko povezana sa Li. Muzika je odraz vrline, a Li regulišu ponašanje ljudi.

U tradicionalnoj kineskoj kulturi muzika i Li su stopljeni zajedno kako bi formirali kompletan i integrisan sistem. Ovaj sistem povezuje nebo i zemlju u skladu sa jin-jang načelima, sa dubokim značenjem regulisanja sve što je u ljudskom društvu. Shodno tome ljudi se okreću ljubaznošću i iskrenosti što vodi ka dugoročnoj socijalnoj stabilnosti.

Postoje mnogi oblici i nivoi muzike. Samo oni zvuci koji odjekuju u skladu sa Tao-m, mogu se smatrati muzikom. Ako inferiorna muzika isključuje prirodne zakone dozvoljavajući razuzdanost ljudske prirode ili želja, to će dovesti do degeneracije pojedinaca ili uništenja jednog naroda.

S druge strane zvuci koji rezonaniraju sa visokim nivoima odgovaraju nebeskim zakonima. Kada ljudi slušaju tu muziku njihov duh je uzdignut i negovan, što dovodi do vrlina.

Tokom dinastije Proleća i Jeseni ( 春秋 – Čenćiu, tokom perioda Lu od 722 do 481 p.n.e) car je pitao:

„Kakva je razlika između drevne i savremene muzike?„

Mudrac Zišija odgovori:

„U drevnoj muzici su prenošeni zvuci starih mudraca i plemenitih muškaraca, kao što su “Šienci“ iz vremena cara Huangdija, “Dadžang“ iz vremena cara Jao-a, “Šao“ iz vremena cara Šun, „Šia“ iz vremena cara Ju i tako dalje.

Ovi ritmovi su ravnomerni i svečani i uključuju duboko značenje. Ako takvu muziku čuje jedan plemić on može shvatiti unutrašnji smisao takve muzike da obožavanje neba iskazuje vrlinu. On će razmišljati o tome kako da se uzdigne, da se uskladi sa drugima, da povede zemlju u boljem pravcu, i doprinese svetskom miru.

Nasuprot tome, savremena muzika je osiona, jer joj je ritam haotičan i površan, ispunjen raznim materijalnim željama. To dovodi ljude do dekadentnosti ili arogantnosti bez da bi posedovali unutrašnji smisao.

Većina muzike koja dolazi iz tog pravca je od zaslepljenih, neobuzdanih, sklonim vladavini i zvanju. Ona je usmerena protiv vrlina i ne može se smatrati muzikom„

Moralni značaj koji je ugrađen u muziku prevazilazi muziku daleko. Takođe je bitna komponenta kulturnog društva. Muzički stil odražava njegovu eru, i njegove moralne vrednosti, ili stepen političke otvorenosti. Na primer, muzika drevnih mudraca je isticala Tao naglašavala lični i društveni prosperitet. Svojom mirnom prirodom je harmonizovala pojedince kao i društvo.

Sadržaj i unutrašnji smisao muzike su najvažniji. Slično tome, vrlina muzičara je važnija od njegove sposobnosti. Na primer Šikuang, koji je živeo u dinastiji Proleće i Jeseni, imao je ne samo velike muzičke sposobnosti, već i visok nivo vrline. Muzika koja je komponovana od njega, a sada u izvođenju Jangčun i Baičije, predstavljala je je spokojnu i uzvišenu prirodu njegove plemenite ličnosti.

Mnogi carevi i visoki funkcioneri su ga pozivali da nastupa. Kad god je nastupao bio je obučen formalno i svečano, prigodno sa Li (lično ponašanje i rituali) Onda je svirao sa iskrenošću postižući harmoniju između uma i tela, između neba i zemlje. Ljudi koji su slušali njegovu muziku bili su uronjeni u dobrotu i njihova svest je bivala uzvišenija.

I na likovnom planu dodiruje dobra muzika duh. Pomoću prave paradigme može se steći bolji i dublji uvid o životu i univerzumu. Na ovaj način se može približiti nebeskom putu. Dakle može se reći, istinska umetnost ima svoje poreklo u božanskoj kulturi.

U današnje vreme performans Šen Jun pokazuje svetu lepu i dobrodušnu umetnost produbljene kineske kulture. Kroz nju mogu ljudi videti istoriju, život i univrzum i tako bolje razumeti svemir. Umetnošću dodiruju srca gledalaca bez obzira da li su oni sa istoka ili zapada i osvajaju ogromno divljenje.

Danas, u ovom kritičnom periodu, nakon što su saznali istinu više ljudi prati put “istine, saosećanja, trpeljivosti“ i time podržavaju ispravnost i dobrodušnost.