Srbija je nerazvijena zemlja jer je antisistem
Antisistem je razlog zašto je Srbija nerazvijena zemlja i ekonomski zaostala. Talentovani pojedinac nema podršku društva
Radio sam svojevremeno sa jednim domaćim proizvodjačem hrane. Imao je dobar i tražen proizvod koji se tražio i u izvozu. Stalno je imao ponude da prodaje svoje proizvode u regionu i u nekim zemljama Evrope, ali su te narudžbine bile male. Par stotine nečega. Onda se pojavio jedan veliki kupac iz jedne evropske zemlje i naručio mu robu za 50,000 eura. Naš preduzetnik se uzbudio, oči su mu zacaklile. Prilika! Zbog nedostatka dovoljnih količina robe otkazao je svima ostalima i prodao svu robu tom jednom velikom kupcu. Na moje pitanje zašto to radi i ruši postojeći sistem odgovorio je da mu je baš merak da tu količinu izveze baš u tu zemlju. Na moje drugo pitanje da li je osigurao izvoz, odgovorio je da mu je to skupo.
Epilog priče: Nikada nije naplatio taj veliki izvoz od velikog kupca. S druge strane izgubio je male kupce i veći deo sistema prodaje, jer su ga doživeli kao neozbiljnog i nepouzdanog. Trebalo mu je više od dve godine da nadoknadi nastali gubitak, što zbog izgubljene robe, što zbog izgubljenog tržišta i kupaca. Ali i kada se žali na svetske prevarante ipak kaže: „Ma, prešli me, ali bio mi je merak da tamo prodam robu!“
Bez velikih ambicija da pišem velike analize i detaljne studije hteo bih da se osvrnem na jedan mogući razlog zašto je Srbija nerazvijena zemlja Evrope i osrednje razvijena zemlja sveta. Iz tog jednog i fundamentalnog razloga logično proističu i svi ostali razlozi za ekonomsku neefikasnost, iako se mi iskreno nadamo da će se odnekud pojaviti čarobni štapić i rešiti sve naše ekonomske probleme. A da bi došli do tog suštinskog razloga zbog čega mi slovimo kao privredno nerazvijena zemlja ne treba da idemo mnogo u razmatranja.
No, pre nego što se bacimo na obrazlaganje ideje, napomenuo bih da me je do ovog teksta dovela jedna zanimljiva misao Emira Kusturice koju je on izgovorio u TV intervju za RTS u emisiji „Živeti kao sav normalan svet“. U toj emisiji još 2008-e godine Nemanja (Emir) Kusturica je rekao otprilike nešto ovako, parafraziram: „Srbi pored svih svojih kvaliteta koje imaju kao ljudi, imaju dve velike mane: nisu sistematični i sujetni su. I sada kada se sujetni ljudi susretnu u ambijentu i društvu koje ne podržava sistem, tu je samo sukob i tuča“.
Rekao bih da je pogodio suštinu cele priče o nama, a to i sam mogu da potvrdim kroz svoja ekonomska iskustva i rad sa mnogo srpskih firmi i sa srpskom državom. I svuda sam video da to jeste suštinska istina, nismo sistematični, ne volimo efikasan i valjan sistem, odnosno svako veruje da je njegov improvizovani sistem najbolji. I tako dolazimo do suštine problema zašto je Srbija nerazvijena zemlja – problem je u ljudima i njihovom pravljenju društvenog i ekonomskog sistema.
Loš društveni i ekonomski sistem su uzrok srpske ekonomske i sve ostale bede.
Kad mislim i pišem „društveni sistem“ tu pre svega mislim na karakter, znanje, manire i mentalitet većine ljudi. Posebno onih u vlasti i na mestima koje treba da organizuju neki sistem i neku organizaciju. Jer, ljudi su osnova svega, oni su ti koji osmišljavaju i prave robote i inovacije, stvaraju velike države i ekonomije, oni su ti koji ratuju i ruše ili pak osmišljavaju i grade, oni su ti koji se udružuju u sile i korporacije ili pak se razdružuju i osamljuju ostavljajući jačima da ih pregaze. Ljudi stvaraju sistem koji dobro ili loše funkcioniše.
Ne bih hteo da me čitalac pogrešno shvati, ovo nije negativan i pesimistički prikaz srpskog naroda. Zapravo, ono što me stalno prijatno iznenadi i uvek gane je neočekivan talenat, sposobnost, originalnost i veština koju pojedinci iz ovog naroda iskazuju i pokazuju. Ta inovativnost i sposobnost je vrlo karakteristična za naše ljude, i to bi mogli nazvati talentom koji vas oduševi. Ali, to su sve pojedinci iza kojih ne stoji sistem, odnosno stoji društveni antisistem koji ih ne podržava, a često i sputava. Ti talentovani pojedinci su prepušteni sami sebi i surovoj borbi da prežive u društvenom sistemu koji je nesistematičan i koji ne zna šta i zašto radi, niti se brine o svojim resursima i bogatstvima zemlje. To bi mogli nazvati imenom antisistem, odnosno nešto što ne teži efikasnom i balansiranom sistemu nego njegovoj suprotnosti. Reč antisistem je semantički pogrešna, ali je dopadljiva za ovu priču, jer bi suštinski antisistem bukvalno značio nedostatak bilo kakvog sistema, čemu mi jesmo blizu, mada neki nakaradni, improvizovani sistem ipak postoji.
Takav antisistem, odnosno društveni sistem stvaraju, kreiraju i čine ljudi, posebno oni na vlasti, na svim društvenim nivoima. Oni stvaraju okvire funkcionisanja svih pojedinaca, oni stvaraju organizacije, planove i raspolažu resursima. I koliko su oni spremni da rade valjano i sa znanjem, odgovorno i dugoročno, toliko se može i dobiti na ekonomskom planu. Ako oni to ne rade, ne stvaraju dobre društvene sisteme već grade i sprovode modele za lično iskazivanje sujete i zgrtanje bogatstva i moći, onda polako svi postajemo taoci lošeg društvenog, ekonomskog i svakog drugog sistema.
Da su ljudi koji stvaraju društveni i ekonomski sistem najveći problem Srbije i da oni stvaraju nakaradne sisteme, vidljivo je na svakom koraku. Posebno na vrhu društvene piramide. Nekoliko primera:
– Korumpirano sudstvo i neefikasni sudovi
– Nejasni zakoni i propisi koji forsiraju arbitražu i korupciju
– Glomazna, neefikasna i smušena birokratija
– Otežavajući a ne podstičuću ambijent za mala i srednja preduzeća i favorizovanje velikih kompanija i monopola na uštrb malih
– Nedostatak niza ekonomskih mehanizama i mera podrške za razvoj ekonomije i firmi
– Nedostatak infrastrukture koja je osnov za ekonomski razvoj: putevi, vodosnabdevanje, energija, komunikacije, inkubatori start up-ova, trgovački kanali, mikrokreditiranje …
– Nepostojanje standarda kvaliteta i kontrole kvaliteta rada na svim nivoima društva
Razloga i primera ima zaista mnogo. Svi ovi loši sistemi stvaraju opšti privredni ambijent, koji se još dodatno pojačava i diktira sa vrha vlasti ove zemlje od strane vlade i resornih ministarstava. Dovoljno je pogledati stanje u privredi, zdravstvu, sudstvu, pa shvatiti koliko je država jedan veliki antisistem ljudi koji tome teže i koliko je velika glupost takvog sistema. Jer, šta reći za državu u kojoj pacijenti umiru jer nemaju lekove a imaju novac da ih kupe, ali država ne dozvoljava da se lekovi slobodno uvoze. To je čista glupost, nemar i bahatost. Da ne govorimo o desetinama hiljada sudskih predmeta koji se nikada ne dovrše i zastare, jer sudstvo i sistem interesnih grupacija opstruira efikasnost. Da ne govorimo o tome da zemlja koja zavisi i živi od poljoprivrede već 25 godina nije uradila ništa za održavanje i unapredjenje sistema kanala za snabdevanje vodom za vreme suša i protiv poplava. Da ne govorim o najobičnijoj elektronskoj trgovini, izvozu i uvozu, carini, praktičnim stvarima koje nisu ni blizu rešenja.
Daću vam jedan primer iz skorašnje prakse. Radi se o firmi koja ima dobre proizvode koji se putem interneta mogu prodavati na regionalnom, evropskom i svetskom nivou. Radi se o proizvodima vrednosti 10-30 eura. Postoji interesovanje iz regiona ali i Evrope za tim proizvodima. Možda čak i iz sveta. Ali, to je nemoguća misija jer država nema sporazume sa okolnim zemljama o slobodnom protoku roba i usluga, jer nema rešeno pitanje elektronske trgovine i plaćanje internetom, jer nijedna kurirska služba iz svih tih razloga ne nosi vaše proizvode kod kupaca u okolne zemlje, jer se na sve plaća carina, i tako redom. Da je takva firma registrovana u Sloveniji ili pak Bugarskoj, nijedan od ovih problema ne bi imala, slobodno bi prodavala svoje proizvode lako širom Evrope i sveta.
Uz sve to, život u antisistemu dovodi do toga da ljudi i firme gube kriterijume i ponašaju se nedosledno, posebno kada je u pitanju kvalitet proizvoda i usluga. To je jedan od razloga zašto srpska privreda nema izvoz, jer zbog nedostatka kvaliteta nemamo konkurentne proizvode za svet a ni nemamo sistem subvencija i pomoći ka izvozu. Taj antisistem i njegov jak uticaj na mentalitet je i razlog zašto inostrane firme koje počnu da posluju u Srbiji posle nekog vremena „podivljaju“ i počnu da se ponašaju u skladu sa lokalnim manirima i da ih nije briga o potrošaču.
U našoj zemlji žive ljudi koji sede u vlasti i ne razmišljaju o tome koliko stotina ili hiljada malih firmi je na taj način onemogućeno da radi i posluje. Privredna Komora Srbije na primer ne dozvoljava osnivanje Komore zanatljija i starih zanata, jer žele monopol vlasti a ne dobro svojoj zemlji. I zato je Srbija nerazvijena zemlja, ne zato što nema izvore nafte ili rudnike zlata, već što ima ljude u vlasti i društvu koji stvaraju sistem kao antisistem. I to rade decenijama unazad, na svim nivoima, počev od ministarstava, do dečijeg vrtića na lokalnom nivou, svuda vlada antisistem i sukob ličnih sujeta.
. . .
ne otvara mi tekst danima – samo komentare, reklame itd Imate li uvid sta se desava? da li je greska u mom kompjuteru – serveru ili i drugi imaju ovaj problem, te kako ga mogu resiti
Jako dobar tekst i u potpunosti se slazem. Samo bih napomenuo da je u Srbiji,a mislim i u regionu najveci problem sto niko ne prihvaca odgovornost za svoje postupke i ne snosi odgovornost za bilo sta. Jer nema napredka ako ne stojis iza svojih ideja,postupaka i obaveza! Sto moralno,a najvise pred zakonom i materijalno.Mora se znati da za neodgovorno ponasanje postoji kazna i penali,a kad ljudi naviknu na to mislim da ce sigurno paziti sta rade. Jos bi napomenuo obrazovanje! Tu smo jako tanki i slabi. Srbi nemaju svest o tome da samo dobro obrazovanje i profesionalno usavrsavanje znaci i napredak celog drustva i drzave kao i mogucnost da se moze na pravi nacin konkurisati bolje razvijenim drzavama! Nama treba celokupna reforma skolstva od osnovne skole pa do fakulteta-tj. neki 20-godisnji ili 30-godisnji plan razvoja sistema skolstva. Jer da bi dosao do krupnih stvari i do resenja problema mislim da se mora krenuti od jednostavnih koraka. Treba menjati svest naroda da se moze jedino uspeti uzdajuci se u sebe i u svoje kvalitete,a ne u mito,veze i u to da ce neko drugi zavrsiti tvoj posao..
P.S. Samo da spomenem jednu stvar koje sam se setio dok sam bio u Irskoj vezano za korupciju i sistem-tamo recimo ako privredni inspektori utvrde neispravnost,neregularnosti,bilo koji vid korupcije ili bilo koju vrstu prekrsaja u bilo kom preduzecu ili recimo utaju poreza,tipa svaku vrstu prevare,itd. odgovorna lica odgovaraju pred zakonom i stavljaju se na stub srama u njihovim medijima(tipa ime,prezime,naziv firme i krivicno delo),unistava im se reputacija ,dok recimo inspektori i mislim gradjani(za ovo nisam 100% siguran) dobijaju procenat od prekrsaja(posto je uglavnom sve vezano za novac)kao nagradu plus redovnu platu za svakog pronadjenog pocinioca. Mislim da je to odlicna stimulacija,a i jedno od oruzja za borbu protiv mita i korupcije!Daleko od toga da su iskorenili lopovluk ili tako nesto,ali svi moraju dva puta da razmisle pre nego sto i pomisle da prevare nekoga,posluju nelegalno i dr.
@ Niklaj
Saglasan sa konstatacijom, jer odgovornost za rezultate i kvalitet rada čini neki sistem uspešnim. Ako toga nema, nijedan pa čak i dobro zamišljen sistem teško da može da opstane usled polu anarhije koja će da nastane usled arbitraže, diktature, korupcije, monopola i neodgovornosti.
Primer Irske postoji i u Americi, gde oni čak ohrabruju svoje gradjane da prijavljuju pranje novca u inostranstvu i nude im nagradu. Slovenija ima nagradjivanje svedoka prekršaja gde je angažovano osiguranje, pa osiguranje plaća svedoku saradniku za otkrivanje krivca, na primer, neko vam ošteti auto na parkingu. Ako komšija vidi ko je i prijavi počinioca, auto osigurane će uspeti da od vozača krivca naplati štetu i nagradjuje komšiju svedoka. Inače bi osiguranje nadoknadilo štetu iz svog budžeta.
Sad, Balkanski špijuni kod nas ne rade za novac kao na zapadu, već iz ubedjenja. A to se mahom svodi na ideološko bezbednosna dela i nedela, a ne na auto osiguranje i sitne prekršaje :-)
Dosta mi je tih monarhista.Imaju li USA (SAD) kralja? Šta fali Francuskoj i Nemačkoj što nemaju kralja? Zašto Bugari, Rumuni, Grci i Italijani ne razmišljaju o monarhiji?
Sva naši sadašnji problemi vode poreklo od promašaja koje načinila monarhija koja je preko krvi došla na vlast.
Osnovni problem Srbije je birokratija i razni džabalebaroši koji radniku i seljaku sisaju krv.Kada se njih rešimo, Srbiji će biti bolje, ali rešenje nije u komunizmu već u istinskoj demokratiji.
@ branko
Ako mislite da je problem u birokratiji i džabalebarošima onda bi vam bez njih bila dobra i monarhija :-)
Negde se smatra da je demokratija „vladavina loše većine“, da u apsolutno slobodnoj demokratiji pobedjuju loše odluke jer ih donosi plebs koji nema ni znanje, ni iskustvo a ni viziju šta je državi potrebno :-)
Na primer u antičkoj Grčkoj koja služi kao uzor, nikada nije bilo baš slobodne demokratije, već je mahom veće istaknutih gradjana vodilo politiku, na demokratski način. A onda je došao Aleksandar Makedonski kao diktator i proširio antičku kulturu po celom svetu :-)
Setite se Rimske imperije. Bili su Republika pa kada su ušli u krizu postali su carevina i dostigli vrhunac :-)
S druge strane, prosvećena elita na vlasti može lakše doneti i sprovesti dobre odluke :-)
Malo se igram promenom ugla posmatranja sa idejom da nema konačnog rešenja.