Веселинка Стојковић

 

МОЈА БАКА

 

Стижем из школе

И све своје невоље

Пред баку износим.

 

Гледа ме, гледа,

Па каже ми да пркосим,

Само тако с невољама

Могу да се носим.

 

И,

Колико сутра,

Ни теореме,

Ни сунчеве системе,

Ни биље,

Ни ковиље,

Не знадијаше нико боље,

И све невоље,

Безглавце, стрмоглавце,

Излетеше из школе.

 

„За твоју срећу“

Сретеновић Мирољуб: „Девојчица“, уље на платну