Srbija i Zapad, Apis i Crna ruka, narod i vlast, aneksija i datum
Zašto je datum tako važan za Srbiju sa Zapada i da li Apis i Crna ruka imaju nešto sa tim
Sećate li se ovih nikada izgovorenih reči: „Svi smo mi pomalo Apis„
Svaki narod ima svoj usud, svoju sudbinu, mentalitet i kod koji ga vodi da uradi ono što mu je u karakteru. Istorija nas može puno tog naučiti samo ako hoćemo da je tumačimo i čitamo. Ali oni koji misle da istorija počinje od njih i njihovih odluka, oni je ne razumeju. Znate na koga mislim?
Poslali smo ih u Brisel da ne potpišu ništa. Da sačuvaju zemlju, viziju i pravdu svoga naroda. Da ne potpisuju aneksiju. Oni to nisu razumeli. Hteli su svoje imetke, ime i vlast da sačuvaju pod pritiskom Zapada. Zato će sve izgubiti. Izgubili su prvo sebe, izgubiće zatim narod, pa sve ostalo. I istorija će ih osuditi.
A u istoriji o srpskim vodjama i vladarima sve je zapisano i lako čitljivo. Samo oni srpski vladari koji su se držali apsolutne pravde, ostali su u sećanju naroda i traju i dan danas i u istoriji i u sećanju naroda. Ostali su nestajali, loze im se gubile, rod im se zatro i istorija ih ocrnila. Niko ih se više i ne seća.
Ko će se za par decenija sećati sadašanje vlasti i kako?
Ko imalo ima predstavu o srpskom društvu zna jedno zasigurno; vlast samo misli da vlada. Državom vladaju oni koji stvarno sprovode vlast na terenu i koji odlučuju ko će gore a ko dole. To su državna bezbednost, vojska i policija. A i tu izvršnu vlast usmerava narod nekom svojom opštom voljom i moralom po kome se živi. Znamo i osećamo koliko je to strašan i moćan spoj baziran na društvenoj nepravdi zbog koje svi pate. Taj brutalni mehanizam meke diktature se hrani nemoralom i beščašćem. I zato je taj sistem vladanja nepravedan prema svima i neće zaobići ni one koji nepravdu tvore. Izdaja se izdajom naplaćuje u tom svetu.
Jer, nekolicina političkih lidera obradjenih kroz okultne lože i obaveštajne službe misle da mogu da drže pod kontrolom zemlju u kojoj iza svakog ćoška vreba neki Apis i iza svake kafane se organizuje Crna ruka. Treba biti svestan da iza svakog generala stoji pet Apisa i desetine anonimnih crnih ruku. Ovo je zemlja duge crne ruke spoja policije, vojske, navijača i kriminalaca. I strasti da se sve lomi preko kolena. Zar ste zaboravili gde živite, zar ste zaboravili ko vas je doveo na vlast, kakve ste opasne strukture stvorili. Zar ste zaboravili kako se pravci delovanja lako menjaju, kako ste vi svoje kumove i prijatelje izdali? Zar ste zaboravili kako stvari ovde funkcionišu i šta se može izroditi?
I opet ste potpisali, otvorili bezdan za adske energije i sukobe u ovom napaćenom društvu. Toliko ste odgovorni i promišljeni. Djavola ste prizvali da zapali bure barute na kome sedite.
Na žalost, Evropljani nas bolje razumeju nego mi sami sebe. Ali nije ih briga. Oni imaju svoju agendu, svoj plan, svoj cilj. Draže im je da se prizna Kosovo nego da u Srbiji besni napetost i nestabilnost. Jer oni znaju kako će narod reagovati. Odavno im je sve jasno, još od pre 100 godina kada su vršili Aneksiju Bosne i postavljali ultimatum Srbiji. Znaju ko je pravi Apis i kakva će biti reakcija srpskog naroda na aneksiju Kosova. Znaju ali ih nije briga. Veruju da su sada još jači i da im se istorija neće ponoviti. I oni zaboravljaju na učiteljicu života.
A istorija Evrope i sveta je zabeležila da su Apis i Crna ruka prva organizovana teroristička organizacija u svetu. Nismo mi to shvatili, već oni. Da u našem narodu postoji rešenost za takvu akciju. I oni znaju da je svaki veliki Srbin mali Apis. I da Apis nije čekao datum od Austrijanaca već da je delovao. Pitate li se nekada promišljeni naši političari malih organa koliko njih medju nama ima koji neće čekati datum već će delovati kao Apis? Plaši li vas to ili toga niste ni svesni u svojim istorijskim misijama?
Ali opet, niste vi krivi. Mi smo krivi. Naše ruke su crne od greha koji činimo i koji ćemo biti spremni da počinimo crnom rukom, jer smo nepravedni prema sebi samima, prema sopstvenoj istoriji i prema tvorcima naše zemlje. Nepravedni smo pre svega prema onima koji su Kosovo proslavili svojim životima. Mi i vi smo nepravedni kada u belim rukavicama umorne i urbane neoliberalne Srbije potpisujemo kapitulaciju i otimanje dela države. Istorija će nam to naplatiti na svoj način.
I zato sada ne znam za kog neprijatelja da se molim, za onoga spolja ili za onoga unutra. Ko je veći i važniji? Ko je od njih zlokobniji i strašniji?
Naši mali i veliki nesrećni ljudi izgubljeni u moru crnih misli i sivog srca misle da je datum važan. Ubedili su ih mediji i političari da je datum važan, da će on nešto da promeni. Važan je današnji i sutrašnji dan, važni su naši životi koje živimo sada i život koji ćemo dati našoj deci sutra. Važna je pravda, jer pravda pobedjuje kroz tok i žrvanj istorije. Pravda je važnija od datuma. Kosovo je važnije od Evrope.
Datumi postoje u istoriji da podsete na junake i izdajnike.
Datum ne postoji u večnosti.
Šta je p(esnik)isac hteo da kaže? Bez uvijanja, lamenta, pesničkog zanosa i molitvi. Jasno i glasno!
Da se samo prevedem: ova vlada daje legitimitet Kosovu kao drzavi, sto nije nas nacionalni interes. U Srbiji ima puno Apisa, i ne bih voleo da se istorija ponovi.
Objasnjenje za sve sto se sada desava sa Srbijom je „Damin ili engleski gambit“. Nasi politicari su dobili vetar u ledja i obecanja od Amerikanaca da ce da nas pomognu (pojava Emirata i slicni mega projekti) ako Kosovo dovedemo do nivoa dtzave. Ne mora Srbija pravno da prizna Kosovo ali moze svima u svetu da posalje signal da je to u redu.
Nasi glupi politicari ne znaju da batina ima dva kraja i da ce englezi uvek iskoristiti Srbiju putem masonske elite da nas gurnu u sukob sa Nemcima.
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве
22. Април 2013 – 10:27
Обраћање држави Србији и српском народу поводом парафирања споразума у Бриселу
У Бриселу је парафиран текст споразума „о принципима нормализације односâ“ између „Београда“ и „Приштине“, што је, свакако, еуфемизам уместо „Србије и Косова“, односно између председника Владе Србије и „председника Владе Косова“, иначе лица са потернице коју је расписала Србија. Неотклоњиви је утисак да се ради о потпуном повлачењу институционалног присуства Србије на територији њене јужне покрајине, о успостављању ограничене аутономије српске заједнице на простору северно од моста на Ибру у Косовској Митровици, у оквиру Тачијевог естаблишмента, и, самим тим, о посредном и прећутном, али ипак фактичком признавању постојања система државне власти на Косову и Метохији независног од постојећег државног устројства Србије. Ствар је отежана пристанком државног врха Србије на несметани процес „евроинтеграцијâ“ тачијевског Косова (без помена Метохије, која звучи превише православно и српски, али и без било каквог помињања Србије у том контексту), а нема никакве сумње у то да ће, после плаћања овако високе цене за фамозни „датум о почетку преговора“, и то преговора са непознатим бројем нових услова и са неизвесним исходом, цена за сам евентуални улазак у Европску унију бити и формално признавање „независног Косова“ од стране Србије и њена обавеза да не омета добијање столице „Косова“ у Уједињеним нацијама.
Како изгледа, посреди је пре чиста предаја него ли макар каква–таква продаја наше сопствене вековне и, у духовном и историјском смислу, најважније територије, темпирана од великих сценариста, иначе наших проверених пријатеља и савезника, за стоту годишњицу ослобођења историјске Старе Србије од петвековног робовања Османлијама (1389 – 1912/1913). Нама се чини да би, у односу на овакав споразум, и подела територије била боље, праведније и одрживије решење. Такође се питамо шта је наша висока државна делегација тражила у Москви пре неколико дана ако је већ била спремна да прихвати „максимум могућег“, који је ипак мањи од „минимума пожељног“ са становишта елементарног државног и националног интереса Србије.
Имајући у виду све овде речено, а још више неизречено, али подразумевано, апелујемо на посланике у Народној скупштини Србије и на Председника Србије да, пред Богом, историјом српског рода и сопственом савешћу, измере и одмере своју моралну и историјску одговорност приликом одлучивања о давању или ускраћивању сагласности Србије као државе на овакав текст споразума.
Истовремено апелујемо на српски народ који је опстао и остао на својим вековним косовско-метохијским огњиштима и на сав остали српски род, ма где живео, да, каква год била одлука државног врха Србије, не призна диктат силе и неправде него да Косово и Метохију сматра, увек и заувек, својом земљом, не спорећи, ни на који начин, чињеницу да је то и земља оних Албанаца који у њој вековима живе заједно са Србима.
Црква ће, у сваком случају, остати са својим народом и у својим светињама на Косову и Метохији. То јој даје право и намеће дужност да упути овај апел.
АЕМ и Патријарх српски
И Р И Н Е Ј ср.
Из Канцеларије
Светог Архијерејског Синода
доставља: Епископ бачки Иринеј
Valjda je sada svima jasno da ovu zemlju vode clanovi okultnih grupa a ne pravoslavni vernici. To sto se predsednik, potpresednik i premijer pojave pred crkvom ne znaci nista, kad oni volju Crkve i naroda ne postuju.
Za Dacica je bilo jasno svima da je nepravoslavan a sada se vidi da je to i Toma i Vucic. Izabrali su Mamona za svog gospodara.
Osim Rusije sve uspesne zemlje vode ljudi koji nisu pravoslavni vernici tako da to pravoslavlje nije nikakav garant da ce takav politicar-vernik biti uspesan.
Cudi me da autor, koji je verujuci u pravoslavnom duhu , uopste misli da bi neko s pravoslavnim stavovima uopste i mogao da funkcionise u politici .
I niko nije birao gospodara vec slugu .
Zašto se gospodo popovi ne iselite svi na Kosovo? Zašto se slobodno ne krećete po tom istom Kosovu i propovedate svoju veru, gradite velelepne crkve i parohijske domove, vozite skupe automobile sa srpskim registarskim tablicama, ubirate popovske prihode (koliko ko da, ali što više daš manje ćeš se obrukati), kad je to „…naša vekovna duhovna i istorijska najvažnija teritorija…“ i imate PRAVO, koje vam niko ne može oduzeti.Da li vas puštaju na Kosovo, da li se plašite da se krećete kosovskom teritorijom?
Da li ste možda primetili da ne postoji pravo, odnosno jedino pravo je pravo jačeg i nikakve molitve to ne mogu izmeniti? Zar mislite da bi se neko osvrnuo u „demokratskom“ svetu kad bi se proteralo to malo Srba što je ostalo, kao što su bili zabrnuti dok su bombe letele nad Srbijom i ubijale ljude i uništavale materijalna bogatstva? Nema prava, nema pravde i to su jedine činjenice na kojima treba da se, za sada, zasniva pogled u neku budućnost, a ne na demagogiji dnevne politike ili neke tradicije i istorije.
Ko je vama dao pravo da delite to isto Kosovo, ili ga prodajete (pošto ga ovi poklanjaju), prizivate Ruse, ili tumačite šta su državni i nacionalni interesi Srbije, kad ste se otudjili od ove države i naroda, ali ne i od „srodnih“ partija? Počnite da plaćate porez na prihode, a ne da vam država plaća penzijsko i zdravstveno osiguranje, vodite poslovne knjige, smanjite crkve ili ih finansirajte iz drugih prihoda van budžeta, poklonite imovinu onima koji nemaju ništa i na kraju, da ne kažem na početku, kad izvodite svoje religijske obrede bar se potrudite da izgledate kao da u to i verujete. I uklonite „mangupe“ iz vaših redova – vreme je.
Bitno je da srpski politicar na vrhu bude pravoslavan. Zbog naroda pravoslavnog i same zemlje. Svi koji su bili na vrhu a nisu bili pravoslavci donosili su pogresne odluke, stvarali krize i patnje, uvodili zemlju u stradanja i na kraju krajeva i sami tragicno zavrsavali.
Istorija je to jasno zabelezila. Jedino se u njoj precutkuje u kakvim su sve okultnim lozama i misterijama srpski vladari inicirani. U stvari to se zna ali ne ulazi u javnost jer je vecina srpske elite u tome, pa ne zele da se njihova tajna zna.
Prosetajte do SANU i pogledajte simbole kojima se dice, pogledajte simbole i nazive srpskih firmi, partija, izdavackih kuca, televizija. I kako onda da bude bolje, kad se elita odvojila od naroda?
Aleksandre, vasa glava je puna predrasuda a srce mrznje. Citate satanisticki Blic, Alo, Kurir i vidite nevidljivo. Da ste ikada bili na Kosovu videli bi kako Crkva brani svoj narod i drzavu, kako monahinje zivotom brane manastire, kako crkva hrani i duhovno i materijalno.
Sigurno je da duze i vise odlazim u Crkvu od vas i nigde nisam video te dzipove, niti to bogatstvo o kojem vi pricate. Video sam razne crkvene ljude, vise dobre nego lose, i svi su bili skromni i vredni. Kada biste proveli jedan dan sa nekim svestenikom zinuli bi od cudjenja koje su sve njegove obaveze i sta sve on uradi. Cuti i radi, ne klevece.
Zelim vam da dodjete do razumnog pogleda na svet bez mrznje koja vas je zatrovala.
Konstantine, i ja Vama želim da dodjete do razumnog i realnog pogleda na svet, bez verskih predrasuda i stereotipa. Verovatno niste shvatili, a trebali ste, da se moj komentar ne odnosi na sveštenstvo koje živi na Kosovu i deli sudbinu naroda sa Kosova, već na one sa beogradskog asfalta.
Kažete da mi je glava puna predrasuda a srce mržnje. Šta treba ja Vama da kažem posle ovakvog teksta i kasnijih komentara? Da Vam je srce puno ljubavi i razumevanja, kako Vam vaša vera nalaže, ili da ste verski zatucani, neobavešteni, da ste izgubili dodir sa vremenom i realnošću?
Odakle Vi saznajete sve te tajne i istine koje ovde iznosite i kome to više verujete, čak više i od onoga što imate prilike da vidite u realnom životu, a što tako autoritativno iznosite?
Inače, dobre automobile možete uvek da vidite ispred patrijaršije, pogotovo kad zasedaju glavešine Srpske pravoslavne crkve, dok one malo lošije ispred svake crkve ili na ulici kad se upute da svete vodicu u vreme slava.
Na kraju, i ja želim Vama da pomirite kontradiktornosti koje su Vas obuzele, da uskladite mržnju koja Vas obuzima prema neistomišljenicima sa hrišćanskom dobrotom i ljubavi koju tako zdrušno propagirate.
Nema tajni, sve je vidljivo. Samo treba pogledati u sustinu stvari, ne u formu. Kao sto dzip nekog vladike ili bogato opremljena vladicina kancelarija nista ne znaci, jer je svaki vladika monah, nema nista svoje.
Nadam se da cete jednom shvatiti da ljudi prolaze ali Crkva traje, i da ih ni vrata pakla nece nadvladati, kao sto ni 400 godina pod turcima nisu nadvladali narod koji je verovao u svoju Crkvu. Tada cete mozda poceti da se bavite sustinom Crkve i vere.
Sve najbolje Aleksandre :-)
Cini mi se , gosn Konstantni , da u tekstovima na dnevnopoliticke teme svu inspiraciju potrosite na sjajne naslove pa vam malo toga ostaje za nastavak .