Srbija i Zapad, Apis i Crna ruka, narod i vlast, aneksija i datum

Zašto je datum tako važan za Srbiju sa Zapada i da li Apis i Crna ruka imaju nešto sa tim

Sećate li se ovih nikada izgovorenih reči: „Svi smo mi pomalo Apis„

Svaki narod ima svoj usud, svoju sudbinu, mentalitet i kod koji ga vodi da uradi ono što mu je u karakteru. Istorija nas može puno tog naučiti samo ako hoćemo da je tumačimo i čitamo. Ali oni koji misle da istorija počinje od njih i njihovih odluka, oni je ne razumeju. Znate na koga mislim?

Poslali smo ih u Brisel da ne potpišu ništa. Da sačuvaju zemlju, viziju i pravdu svoga naroda. Da ne potpisuju aneksiju. Oni to nisu razumeli. Hteli su svoje imetke, ime i vlast da sačuvaju pod pritiskom Zapada. Zato će sve izgubiti. Izgubili su prvo sebe, izgubiće zatim narod, pa sve ostalo. I istorija će ih osuditi.

A u istoriji o srpskim vodjama i vladarima sve je zapisano i lako čitljivo. Samo oni srpski vladari koji su se držali apsolutne pravde, ostali su u sećanju naroda i traju i dan danas i u istoriji i u sećanju naroda. Ostali su nestajali, loze im se gubile, rod im se zatro i istorija ih ocrnila. Niko ih se više i ne seća.

Ko će se za par decenija sećati sadašanje vlasti i kako?

Ko imalo ima predstavu o srpskom društvu zna jedno zasigurno; vlast samo misli da vlada. Državom vladaju oni koji stvarno sprovode vlast na terenu i koji odlučuju ko će gore a ko dole. To su državna bezbednost, vojska i policija. A i tu izvršnu vlast usmerava narod nekom svojom opštom voljom i moralom po kome se živi. Znamo i osećamo koliko je to strašan i moćan spoj baziran na društvenoj nepravdi zbog koje svi pate. Taj brutalni mehanizam meke diktature se hrani nemoralom i beščašćem. I zato je taj sistem vladanja nepravedan prema svima i neće zaobići ni one koji nepravdu tvore. Izdaja se izdajom naplaćuje u tom svetu.

Jer, nekolicina političkih lidera obradjenih kroz okultne lože i obaveštajne službe misle da mogu da drže pod kontrolom zemlju u kojoj iza svakog ćoška vreba neki Apis i iza svake kafane se organizuje Crna ruka. Treba biti svestan da iza svakog generala stoji pet Apisa i desetine anonimnih crnih ruku. Ovo je zemlja duge crne ruke spoja policije, vojske, navijača i kriminalaca. I strasti da se sve lomi preko kolena. Zar ste zaboravili gde živite, zar ste zaboravili ko vas je doveo na vlast, kakve ste opasne strukture stvorili. Zar ste zaboravili kako se pravci delovanja lako menjaju, kako ste vi svoje kumove i prijatelje izdali? Zar ste zaboravili kako stvari ovde funkcionišu i šta se može izroditi?

I opet ste potpisali, otvorili bezdan za adske energije i sukobe u ovom napaćenom društvu. Toliko ste odgovorni i promišljeni. Djavola ste prizvali da zapali  bure barute na kome sedite.

Na žalost, Evropljani nas bolje razumeju nego mi sami sebe. Ali nije ih briga. Oni imaju svoju agendu, svoj plan, svoj cilj. Draže im je da se prizna Kosovo nego da u Srbiji besni napetost i nestabilnost. Jer oni znaju kako će narod reagovati. Odavno im je sve jasno, još od pre 100 godina kada su vršili Aneksiju Bosne i postavljali ultimatum Srbiji. Znaju ko je pravi Apis i kakva će biti reakcija srpskog naroda na aneksiju Kosova. Znaju ali ih nije briga. Veruju da su sada još jači i da im se istorija neće ponoviti. I oni zaboravljaju na učiteljicu života.

A istorija Evrope i sveta je zabeležila da su Apis i Crna ruka prva organizovana teroristička organizacija u svetu. Nismo mi to shvatili, već oni. Da u našem narodu postoji rešenost za takvu akciju. I oni znaju da je svaki veliki Srbin mali Apis. I da Apis nije čekao datum od Austrijanaca već da je delovao. Pitate li se nekada promišljeni naši političari malih organa koliko njih medju nama ima koji neće čekati datum već će delovati kao Apis? Plaši li vas to ili toga niste ni svesni u svojim istorijskim misijama?

Ali opet, niste vi krivi. Mi smo krivi. Naše ruke su crne od greha koji činimo i koji ćemo biti spremni da počinimo crnom rukom, jer smo nepravedni prema sebi samima, prema sopstvenoj istoriji i prema tvorcima naše zemlje. Nepravedni smo pre svega prema onima koji su Kosovo proslavili svojim životima. Mi i vi smo nepravedni kada u belim rukavicama umorne i urbane neoliberalne Srbije potpisujemo kapitulaciju i otimanje dela države. Istorija će nam to naplatiti na svoj način.  

I zato sada ne znam za kog neprijatelja da se molim, za onoga spolja ili za onoga unutra. Ko je veći i važniji? Ko je od njih zlokobniji i strašniji?

Naši mali i veliki nesrećni ljudi izgubljeni u moru crnih misli i sivog srca misle da je datum važan. Ubedili su ih mediji i političari da je datum važan, da će on nešto da promeni. Važan je današnji i sutrašnji dan, važni su naši životi koje živimo sada i život koji ćemo dati našoj deci sutra. Važna je pravda, jer pravda pobedjuje kroz tok i žrvanj istorije. Pravda je važnija od datuma.  Kosovo je važnije od Evrope.

Datumi postoje u istoriji da podsete na junake i izdajnike.

Datum ne postoji u večnosti.