Srbija i Zapad, Apis i Crna ruka, narod i vlast, aneksija i datum
Zašto je datum tako važan za Srbiju sa Zapada i da li Apis i Crna ruka imaju nešto sa tim
Sećate li se ovih nikada izgovorenih reči: „Svi smo mi pomalo Apis„
Svaki narod ima svoj usud, svoju sudbinu, mentalitet i kod koji ga vodi da uradi ono što mu je u karakteru. Istorija nas može puno tog naučiti samo ako hoćemo da je tumačimo i čitamo. Ali oni koji misle da istorija počinje od njih i njihovih odluka, oni je ne razumeju. Znate na koga mislim?
Poslali smo ih u Brisel da ne potpišu ništa. Da sačuvaju zemlju, viziju i pravdu svoga naroda. Da ne potpisuju aneksiju. Oni to nisu razumeli. Hteli su svoje imetke, ime i vlast da sačuvaju pod pritiskom Zapada. Zato će sve izgubiti. Izgubili su prvo sebe, izgubiće zatim narod, pa sve ostalo. I istorija će ih osuditi.
A u istoriji o srpskim vodjama i vladarima sve je zapisano i lako čitljivo. Samo oni srpski vladari koji su se držali apsolutne pravde, ostali su u sećanju naroda i traju i dan danas i u istoriji i u sećanju naroda. Ostali su nestajali, loze im se gubile, rod im se zatro i istorija ih ocrnila. Niko ih se više i ne seća.
Ko će se za par decenija sećati sadašanje vlasti i kako?
Ko imalo ima predstavu o srpskom društvu zna jedno zasigurno; vlast samo misli da vlada. Državom vladaju oni koji stvarno sprovode vlast na terenu i koji odlučuju ko će gore a ko dole. To su državna bezbednost, vojska i policija. A i tu izvršnu vlast usmerava narod nekom svojom opštom voljom i moralom po kome se živi. Znamo i osećamo koliko je to strašan i moćan spoj baziran na društvenoj nepravdi zbog koje svi pate. Taj brutalni mehanizam meke diktature se hrani nemoralom i beščašćem. I zato je taj sistem vladanja nepravedan prema svima i neće zaobići ni one koji nepravdu tvore. Izdaja se izdajom naplaćuje u tom svetu.
Jer, nekolicina političkih lidera obradjenih kroz okultne lože i obaveštajne službe misle da mogu da drže pod kontrolom zemlju u kojoj iza svakog ćoška vreba neki Apis i iza svake kafane se organizuje Crna ruka. Treba biti svestan da iza svakog generala stoji pet Apisa i desetine anonimnih crnih ruku. Ovo je zemlja duge crne ruke spoja policije, vojske, navijača i kriminalaca. I strasti da se sve lomi preko kolena. Zar ste zaboravili gde živite, zar ste zaboravili ko vas je doveo na vlast, kakve ste opasne strukture stvorili. Zar ste zaboravili kako se pravci delovanja lako menjaju, kako ste vi svoje kumove i prijatelje izdali? Zar ste zaboravili kako stvari ovde funkcionišu i šta se može izroditi?
I opet ste potpisali, otvorili bezdan za adske energije i sukobe u ovom napaćenom društvu. Toliko ste odgovorni i promišljeni. Djavola ste prizvali da zapali bure barute na kome sedite.
Na žalost, Evropljani nas bolje razumeju nego mi sami sebe. Ali nije ih briga. Oni imaju svoju agendu, svoj plan, svoj cilj. Draže im je da se prizna Kosovo nego da u Srbiji besni napetost i nestabilnost. Jer oni znaju kako će narod reagovati. Odavno im je sve jasno, još od pre 100 godina kada su vršili Aneksiju Bosne i postavljali ultimatum Srbiji. Znaju ko je pravi Apis i kakva će biti reakcija srpskog naroda na aneksiju Kosova. Znaju ali ih nije briga. Veruju da su sada još jači i da im se istorija neće ponoviti. I oni zaboravljaju na učiteljicu života.
A istorija Evrope i sveta je zabeležila da su Apis i Crna ruka prva organizovana teroristička organizacija u svetu. Nismo mi to shvatili, već oni. Da u našem narodu postoji rešenost za takvu akciju. I oni znaju da je svaki veliki Srbin mali Apis. I da Apis nije čekao datum od Austrijanaca već da je delovao. Pitate li se nekada promišljeni naši političari malih organa koliko njih medju nama ima koji neće čekati datum već će delovati kao Apis? Plaši li vas to ili toga niste ni svesni u svojim istorijskim misijama?
Ali opet, niste vi krivi. Mi smo krivi. Naše ruke su crne od greha koji činimo i koji ćemo biti spremni da počinimo crnom rukom, jer smo nepravedni prema sebi samima, prema sopstvenoj istoriji i prema tvorcima naše zemlje. Nepravedni smo pre svega prema onima koji su Kosovo proslavili svojim životima. Mi i vi smo nepravedni kada u belim rukavicama umorne i urbane neoliberalne Srbije potpisujemo kapitulaciju i otimanje dela države. Istorija će nam to naplatiti na svoj način.
I zato sada ne znam za kog neprijatelja da se molim, za onoga spolja ili za onoga unutra. Ko je veći i važniji? Ko je od njih zlokobniji i strašniji?
Naši mali i veliki nesrećni ljudi izgubljeni u moru crnih misli i sivog srca misle da je datum važan. Ubedili su ih mediji i političari da je datum važan, da će on nešto da promeni. Važan je današnji i sutrašnji dan, važni su naši životi koje živimo sada i život koji ćemo dati našoj deci sutra. Važna je pravda, jer pravda pobedjuje kroz tok i žrvanj istorije. Pravda je važnija od datuma. Kosovo je važnije od Evrope.
Datumi postoje u istoriji da podsete na junake i izdajnike.
Datum ne postoji u večnosti.
I hvala Petkani na komentarima kao glas razuma :-)
@Konstantin
Sve što imate dajte crkvi, u tome Vas niko ne sprečava, ali ne može država uvoditi prinudu i finansirati crkve, penzije sveštenika, luksuz i ostalo onima koji koji toj državi, odnosno narodu ili većem delu, ne daju ništa. To me se tiče „momče“ i zbog toga se bavim tom „problematikom“, naravno bez ikakve patnje. Jadni su Vam argumenti, koji se svode na božiju volju za sve što se dešava, ili na borbu sa djavolima i demonima, a u svom pisanju jedva suzdržavate bes i mržnju prema neistomišljenicima. Ne znam samo ko je ovde opsednut, ko ima problem i ko pati?
@Petkana
Budite malo samokritični, pa ćete (valjda) kad izadjete iz verskog zanosa shvatiti koliko ste zapravo Vi smešni i tužni, i koliko ste dali sebi pravo da tumačite nešto što se ili ne može, ili Vi niste sposobni, da protumačite i koliko ste daleko od suštine.
Aleksandre,najviše sami sebi možete pomoći,a od koristi bi mogao da vam bude i ovaj tekst:
http://www.bastabalkana.com/2013/04/gordost-i-gordi-ljudi-o-bezglavoj-gordosti-koja-vodi-ljude/
Sve će vam se samo kasti,svako dobro.
Setih se i Canetovih reči,o ljubljenju ruke koja priziva Svetoga Duha..
http://www.youtube.com/watch?v=QpiRyvs3d1Y
Zar zaista verujete da se sveti duh odaziva na poziv ljudi koji krse sve ljudske,crkvene i bozje zakone ? Spremni ste zarad obecanog mesta u raju ljubiti ruku Pahomiju,Kacavendi,Peranovicu itd ?
Nemam pojma o ovoj temi pa neću komentirati,ništa mi nije jasno…no vidjela sam Konstantinov komentar ovaj:
Konstantin
25. april 2013. u 23:06
Juda je bio medju apostolima, pa sad treba da se odreknemo vere?
To su sve primeri da od greha niko nije imun i da borba sa lukavim i njegovim legionima traje stalno.
Juda.Juda se pokajao i volio Isusa.To što je sebi oduzeo život,nije vjerovao u Božji oprost i milosrđe,ali to nam ne daje za pravo misliti da je Juda u paklu.Svi smo mi Jude,svi.Svaki dan kad zatajimo i izdamo Isusa i to u odnosu prema sebi,bližnjima i Bogu.Dakle,samo mali upad ovo mi je nepoznato pa ne bi da me netko krivo shvati.
Vojsije, pokušajte da posmatrate iz suprotnog ugla:zar zbog Kačavende,Pahomija i Peranovića prezreti sve one koji su dostojni svakog poštovanja,koji služe svom pozivu na čast,i zbog kojih se još uvek drži Sveta Liturgija?
Ne može vam niko promeniti mišljenje,znam to. I ne treba.Najveća je ona spoznaja koja se javi sama,tamo gde i treba da se javi,u srcu.Sve drugo je prazna priča.A sve vam to govorim baš iz razloga što sam i ja isto tako mislila,kao i vi.
I ja sam nekad mislio kao vi . Mozemo mi nasa verovanja uporedjivati do sudnjeg dana ali ja ne mogu da shvatim da vi (koji ste bar po pisanju ovde moralne osobe ) mozete na bilo koji nacin braniti takve ljude .One ljude u crkvi koji svojim ponasanjem blago receno blate ugled crkve trebala je PRVO crkva oterati , smerni vernici ignorisati pa tek onda ostaviti da se njima bakcu sudstvo i mediji .
Ne dozvolite da vam ljutnja pokvari vid.Niko takve ljude,sve i da hoće,ne može da odbrani.Kako ne shvatate? Iako su i ljudima oko sebe pričinjavali zlo,poenta je da su SEBI najviše zla naneli.I nema im spasa,ikada.A zar ima veće osude i gore kazne?
Naročito ovi nesrećnici,koji su sve to znali,a opet se nisu mogli odupreti grehu.Zamislite samo kolika je bila njihova unutrašnja patnja,u onim momentima kada se bar privremeno saberu i shvate šta rade?
Svi mi koji grešimo znamo koliko je teško ići pravim putem,ne krivudati.
Uporni ste Petkana u odbrani neodbranjivog, ili bar u zameni teze. Poenta je u crkvi, u njenom položaju i značaju, a ne u pojedincima koji ruše njen ugled, tako da je apsolutno nevažna pretpostavka kako se oni osećaju, da li su sebi naneli zlo i da li im ima spasa. Oni ne rezonuju na Vaš način, ili na način nekog drugog. Njihova je svest pomućena i neracionalna i oni možda smatraju ispravnim sve što su učinili (možda im je patnja što nisu zadovoljili sve svoje porive), pa prema tome otpada i „zločin i kazna“.
Ali crkvu valjda čini većina moralnih, ispravnih, posvećenih sveštenih lica koji veruju u to što rade. Zar nije njihova obaveza da održe moralni kredibilitet crkve za rad dobra ovog naroda i održe stalno propagirano da crkva ima najveći ugled, što znači da se njena reč poštuje i ima uticaja. Ili se možda varam?