Dobrota i vrline roditelja donose potomcima sreću

Roditelji, skupljate za života dobrotu i vrline koje ćete ostaviti u nasledstvo vašim potomcima

Krajem Ming dinastije u Tongčangu u pokrajini Anhui je živeo stari velikodostojnik po imenu Džang. Gospodin Džang je prema svima bio prijateljski naklonjen i uvek je bio vrlo darežljiv prema siromašnima.

Jedne godine usevi su bili niski i predstojala je neminovna glad. Pirinač je veoma poskupeo. Neki lukavi trgovci iskoristili su situaciju nisu prodavali pirinač, čime su izazvali haos na tržištu i tako podigli cene. Vlada pak nije imala konkretno rešenje.

Gospodin Džang je video krizu i bio je veoma uznemiren. Njegova porodica je imala nekoliko hiljada Dan-a pirinča na lageru (Dan je drevna kineska mera za žitarice. Jedan Šeng iznosi 100 Dana) On je odlučio da otvori svoju ostavu i prodaje pirinač po niskoj ceni, tako da niko nije morao da gladuje. U cilju sprečavanja spekulacija i pravljenja profita, ograničio je prodaju pirinča na jedan šeng (oko jedan litar) pirinča po osobi dnevno. Meštani su bili veoma srećni zbog ove vesti.

Gospodin Džang je takođe razmišljao o siromasima koji nisu imali novca da kupe jeftiniji pirinač. On je otvorio pirinčanu kuhinju. Tri puta dnevno je izdavao obrok od kuvanog pirinča i turšije. Mnogi su dolazili gladni a odlazili zadovoljni. Svako je hvalio gospodina Žanga i njegovu milosrdnu akciju ali je ovaj skromno odgovarao: „Ove godine je pirinač vrlo skup. Cena po kojoj prodajem nije niža od tržišne cene tokom običnih godina. Stvarno nisam na gubitku. Takođe, izdati obroci ne koštaju mnogo. Drago mi je da znam da svako ima štogod za jelo“

Gospodin Džang je potrošio skoro sav svoj novac da pomogne drugima, ali nestašici žitarica nije bilo kraja. Bojao se je da bi pojedini siromašni ljudi umrli od gladi ako bi prestao sa podrškom. Razmišljao je o tome da proda porodični posed. Seo je razgovarati sa suprugom o toj situaciji.

Njegova supruga je takođe bila osoba velikih vrlina. Apsolutno se složila sa suprugovim predlogom rekavši: „Mi možemo našoj deci i unucima ostaviti vlasništvo, ali ako nemamo vrlina, naša deca i unuci neće ništa postići. Bez obzira na to koliko novca im ostavili oni će ga potrošiti. Ako im nemožemo ostaviti stvari, ali ako mi akumuliramo vrlinu za njih, naša deca i unuci će imati više bogatstva i dobrodušnosti. Dragi mužu, možeš prodati našu zemlju i imovinu. Osim toga ja takođe imam mnogo nakita kojeg mogu prodati“ Supružnici su prodali svoju zemlju i lične predmete kako bi mogli nastaviti da velikodušno pomažu. Nisu posustali u tome sve dok haranje gladi nije prestalo.

Unuk gospodina Žanga, Džang Jing je bio veoma sposoban i postigao je funkciju premijera. Sin Džang Jinga, Džang Tingju je takođe bio premijer. Njihove porodice su bile veoma poznate i bogate. Ljudi su govorili da je ovo zahvaljujući događajima iz Ming dinastije kada je gospodin Džang pomagao seljake. Ovo je omogućilo da njegova porodica prikupi mnogo vrlina.

Tekst prenet sa sajta: http://biserdobisera.net