Doći će
kada će svi prijatelji da odu,
kada ćeš u svakoj tišini čuti melodiju straha i note zaborava,
kada ni nada, ni najlepša uspomena, neće značiti ništa,
kada će da te zaboli svaka kost i svaka dlaka,
kada će iluzije da popadaju kao kiše,
kada ni noću nećeš sanjati više.
Doći će vreme,
kada ćeš se osetiti samim,
kada ni plakati nećeš umeti,
doći će vreme,
doći će,
doći će dan,
kada ćeš osetiti
da nisi od koristi
nikome,
ni sebi.
Doći će dan,
doći će,
doći će jutro,
kada će na tvom jastuku
biti više kose,
nego na tvojoj glavi,
i kada ćeš zube zaboraviti
u čaši,
i upitati se,
zašto? kako?
Kuda se provukoše planirani i neplanirani dani,
tako brzo.
Doći će jutro,
doći će,
doći će taj trenutak,
kada ćeš osetiti
da starost kuca na vrata,
doći će taj tren,
doći će,
doći će, doći će, doći će,
dolazi svima,
ne boj se.
I kada bude,
videćeš u ogledalu
da više ne vidiš sebe,
već život svoj,
videćeš,
ma ko da si,
postaješ isti sa svima
koji behu.
Ah, svi smo isti, tada,
svi vidimo isto,
tada,
to isto svetlo
videćemo,
doći će,
kada treba da dođe, to dođe,
doći će, i
nemoj se uplašiti!
Zorica Sentić
BISTA ZORICE SENTIĆ
PESNIKINJI KOJA JE USPELA SVA SVOJA LICA STAVITI U JEDNO I LJUBAVI POETIKE DUSE PREKRITI ZEMLJU SVOJIM OSMEHOM. U CAST SVIH NJENIH LEPOTA RASCVETALIM KROZ ZRTVU DAVANJA, IZVAJAO SAM OVU BISTU DA BUDE SVETLOST ONIMA STO TRAZE SPASENJE U LJUBAVI.“
Boris Staparac
[…] Зорица Сентић преко Doći će […]