Odluka: Kosovo ili EU? I jedno i drugo ili nijedno?
Šta će srpska vlada odlučiti u pregovorima sa Evropom i da li će se rešiti pitanje Kosovo ili EU. To ne odlučuje vlada, odlučujemo mi.
Kosovo ili EU. Svako ima svoje mišljenje i stav po pitanju Kosovo ili EU. Evropska UNija je Srbiji nametnula to pitanje, nije joj ostavila prostor da uzme i jedno i drugo. Kako stvari stoje Evropljane i ne zanima mnogo srpski stav, jer oni imaju svoju agendu i planove, i odavno su isplanirali da Kosovo bude nezavisna država i da se svim silama, vojnim i pravnim otcepi teritorija od Srbije.
Evropska Unija i pored sve naše ljubavi i sklonosti ka Evropi i njenim vrednostima, nije prijateljski naklonjena Srbiji i njenoj istoriji, državnosti, duhovnosti.
Taj stav Evrope veoma čudi spram Srbije s obzirom da je EU konstituisana na konfederalnim osnovama, da su forsirali federaciju BiH, i da su u svim slučajevima separatizma gledali da se on ne sprovede u potpunosti već da bude integrisan u širi koncept država. To Srbiji nikada nije ponudjeno. Kao da u EU postoji kolektivna zavera protiv Srbije da se unizi u potpunosti.
Jedino od Srbije EU traži da se odrekne svih prava na Kosovu. Da i pravno kapituliramo na silu, kao što su nas silom vojno porazili.
Ali vremena se menjaju. Vreme teče. Zemlje se uzdižu i nestaju. Nestaće možda i EU, a nestaće možda i Srbija. Zato je važno pitanje Kosovo ili EU, jer jedno vodi u život, drugo u propadanje. Jer, setimo se istorije:
Bila jednom zemlja Srbija, nestala, stvorila se ponovo, pa nestala. Šta joj je dalo snagu da se obnovi?
Crkva i vera pravoslavna. Duh i duhovnost naroda. Kosovski mit. Molitva vernika.
Države su nastajale i nestajala Crkva je trajala i trajaće, jer ima onu duhovnu snagu koja nadahnjuje, osnažuje vodi ljude. I oni narodi koji imaju veru u sebi, imaće i državu. Oni narodi i pojedinci koji nemaju veru u sebi, utopiće se i postaće drugi narodi, gradjani imperija i konglomerata, nestaće sa istorijske scene, jer društvene sile koje vladaju u svetu ne idu ka toleranciji malih već ka jačanju i supremaciji velikih naroda ili konglomerata. Tako je bilo oduvek.
I ako nas pitate šta Srbija treba da izabere od ultimatuma koji su joj ponudili „prijatelji iz Evrope“ i Kosova, da li Kosovo ili EU, odgovor je jasan, ako hoćemo kao narod da trajemo. Jer kroz Kosovo trajemo kao narod, kroz Evropu nikada nismo trajali, uvek smo bili harani i napadani od te Evrope. Istorija je velika učiteljica života i njoj je dilema Kosovo ili EU odavno jasna, ali ne i ljudima našim koji su romantični spram darova Danajaca.
Jevrejski kralj i mudri car David je davno još spevao stihove i psalme koji će trajati vekovima i davati odgovore na naša pitanja kom se Carstvu privoleti, sopstvenom ili evropskom. I kako se ponašati. Odgovor potražite u njegovim stihovima.
Psalam 93.
Psalam Davidov, četvrti dan nedelje.(MT: Psalam 94)
BOG pravednog suda je Gospod, Bog pravednog suda pojavi se smelo.
Uzvisi se, Sudijo zemlje, uzvrati rasplatu gordima.
Dokle će, grešnici, Gospode, dokle će grešnici da se hvale, progovoriće i govoriće nepravdu, govoriće svi koji čine bezakonje?
Narod Tvoj, Gospode, poniziše, i nasleđe Tvoje zlostavljaše, udovicu i došljaka ubiše, i siročad pogubiše, i rekoše: Neće videti Gospod, niti će shvatiti Bog Jakovljev.
Razumite, bezumnici u narodu, i ludi, kada ćete se opametiti.
Onaj Koji je zasadio uho, zar neće čuti, ili Stvoritelj oka zar neće videti?
Onaj Koji kara narode, zar neće izobličiti, Koji naučava ljude znanju?
Gospod zna pomisli ljudske da su sujetne.
Blažen je čovek kojega pokaraš, Gospode, i iz zakona Tvoga naučiš ga, da ga ukrotiš u dane zle, dok se ne otvori jama grešniku.
Jer neće odbaciti Gospod narod Svoj, i nasledstvo Svoje neće napustiti, dokle se pravda ne vrati na sud, i držaće se nje svi pravi srcem.
Ko će mi ustati na lukave, ili ko će sa mnom predstati na delatelje bezakonja?
Da mi Gospod nije pomogao, umalo se ne nastani duša moja u adu.
Ako govorih: Pokliznu se noga moja, milost Tvoja, Gospode, pomože mi.
Gospode, po mnoštvu bolova mojih u srcu mome, utehe Tvoje obradovaše dušu moju.
Neka ne bude uza Te presto bezakonja, koji čini muku (drugom) po naredbi (zakona).
Love dušu pravednoga, i krv nevinu osudiće.
A Gospod bi meni za pribežište, i Bog moj za pomoćnika nade moje; i uzvratiće im Gospod (za) bezakonje njihovo, po lukavosti njihovoj pogubiće ih Gospod Bog naš.
Amin.
@Marta
Da li Vi uopšte čitate komentare, ili ste se toliko zaigrali da odgovarate i kad treba i kad ne treba, i to na komentare koji čak i nisu upućeni Vama. U verskom zanosu i želji da nam oplemenite dušu i ukažete na greške koje činimo prevideli ste da se moj komentar uopšte ne odnosi na Vašu teološku lekciju, već je upućen redakciji bloga. Budite ljubazni pa pročitajte sve ispočetka. Ubuduće, ako budem učestvovao u ovakvim razgovorima obavezno ću naglašavati kome su upućeni, da Vas ne bih dovodio u zabludu.
Ko zna zašto je ovo dobro, što ste bez rezona (verovatno u verskom zanosu) odgovorili na nešto što se ne odnosi na Vas. Nešto je isplivalo iz Vas, što izgleda krijete duboko u sebi. Daleko ste Vi od verske tolerancije, smirenosti, argumentovanog dijaloga ma koliko se tako predstavljali. Možda sam „komunjara“, možda sam „loš čovek“, možda sam „najpametniji“, možda volim da „ratujem“ sa Vama, možda mi „smeta što niste odavde“. Da li su to razlozi što ne volite „dijalogizirati“ sa mnom? Da li ste to uvideli pre ili posle Vašeg, ničim izazvanog, odgovora na komentar upućen redakciji bloga?
To sto ja za nekog smatram da je olos ne znaci da mu ne zelim dobro.I onom popu ubici zelim da izadje na pravi put, da shvati sta je uradio i da se pokaje .Isto
tako smatram normalnim da bude osudjen na dozivotnu robiju . Ovde odustajem da ne masimo vise temu .
Ova Molitva Gospodu,tako je divna,ma u njoj je SVE rečeno.
Kroz nju osjetim Božju prisutnost,predivna je.
Dobro Aleksandar,moja duboka isprika ako prihvaćate,ali zaista Vaš komentar izgleda kao odgovor na moj.Da,napišite drugi put svakako.Ja sam imala zadnji komentar pa ste Vi odgovorili. Moje riječi su reakcija na Vaš komentar i ništa više za koji sam mislila da je upućen meni.Znači,pogriješila,e pa sad iako niste od crkve,ljudski je oprostiti ili Vam ipak u tome nedostaje Bog?
Ne,nisam čitala druge komentare,samo Vojsijev i vaš zadnji,dakle pala sam s kruške ali svejedno sam sad ponovno pročitala i izgleda kako da je komentar poručen meni.Dakle,da ste to napisali meni,bio bi da ste loš čovjek,jer sam se naljutila a ne što to kao zaista jeste.A komunjara ili ne,ne mislim sad o Vama o komunizmu svejedno mislim da je ubio Boga,bar se trudio oko toga. I napravio je puno zla.A iz mene nije ništa isplivalo.Isplivalo je iz nejasne komunikacije.Kao što je sada iz Vas isplivalo ono što nije rebalo isplivati budući da vam je nana istina da komentar nije za mene.“Poplava je izbacila svašta.“A vidi se da vam smetam ovdje.Ma ne brinite,ja sam upala i evo idem nastavite dalje sa Redakcijom mačevanje.Vama Srp i čekić a redakciji Mač Duha Svetoga.Sretno.
@Samo za Martu
Za ljudsko ponašanje, civilizovano i tolerantno, koje podrazumeva i „opraštanje“, nije potrebna vera i Bog, komunisti ili socijalisti, ateisti i ostali. Potrebno je razumevanje, mir, tolerancija. Zato se i Vi potrudite, jer bez obzira na „isprike“ i dalje ste u elementu da „spočitavate“ (valjda sam dobro rekao) nešto što nije primereno – zašto bih se ja borio srpom i čekićem? Zar ste moje komentare prepoznali jedino u komunističkoj ideologiji? Ako je tako, onda ste daleko od realnosti i objektivnosti života koji živimo.
Ja bih se najviše radovala da sam ja pogriješila. :) Neka je u tome svo zlo.
Aleksandar,laku noć,mirno spavaj.