Savremeni sistem proizvodnje hrane i šta tu ne valja

Birk Baer: Šta nije u redu sa našim prehrambenim sistemom. Savremeni sistem proizvodnje hrane

Zdravo. Zovem se Birk Baer, i imam 11 godina. Danas sam došao da pričam o tome šta nije u redu sa našim sistemom prehrambene proizvodnje.

Pre svega, želeo bih da kažem da sam zaista zapanjen koliko lako deca mogu biti navedena da veruju u sav marketing i reklame na televiziji, u školama i gde god da pogledate. Meni se čini da korporacije uvek pokušavaju da učine da deca kao što sam ja nagovore svoje roditelje da kupe stvari koje realno nisu dobre za nas ni za planetu. Mala deca su posebno privučena šarenim pakovanjima i plastičnim igračkama.

Moram da priznam da sam nekada i ja bio takav. Takođe sam mislio da sva naša hrana dolazi sa nekih srećnih, malih farmi gde se svinje valjaju u blatu, a krave po ceo dan pasu travu.

Otkrio sam da to nije tačno.

Počeo sam da se informišem o tim stvarima na internetu, u knjigama i dokumentarnim filmovima, i putujući sa porodicom. Otkrio sam mračnu stranu industrijalizovanog prehrambenog sistema. Prvo, postoje genetički modifikovano seme i oganizmi. To je kada se seme manipuliše u laboratoriji da bi uradilo nešto što mu prirodom nije predodređeno – kao što je na primer, uzimanje DNK iz ribe i stavljanje tog ribljeg DNK u DNK paradajza – bljak.

Nemojte me pogrešno razumeti, ja volim ribe i paradajz, ali ovo je stvarno jezivo. Seme se onda posadi, i raste. Dokazano je da hrana koju oni proizvode izaziva rak i ostale probleme na laboratorijskim životinjama. A ljudi jedu tako proizvedenu hranu još od 1990-ih. A mnogi ni ne znaju da takva hrana postoji. Da li ste znali da su pacovi koji su jeli genetički modifikovan kukuruz razvili znake jetrenog i bubrežnog trovanja? Uključujući zapaljenje bubrega kao i povrede i uvećanu težinu bubrega. Ipak, sav kukuruz koji jedemo je na neki način genetički izmenjen. I dozvolite mi da vam kažem, kukuruz je sve. A da ne pominjem zatvorena agro-industrijska postrojenja za tovljenje životinja, poznatija u SAD kao ”KAFO”.

Konvencionalni poljoprivrednici koriste veštačka, hemijska đubriva napravljena od fosilnih goriva koja onda mešaju sa zemljom da bi biljke rasle. To rade jer su ostavili zemljište bez hranljivih materija prilikom neprestanog uzgoja jednog te istog useva. Dalje, sve više štetnih hemikalija se prska na voće i povrće, kao što su pesticidi i herbicidi, da bi se ubile trave i bube. Kada pada kiša, ove hemikalije cure u zemlju, ili se slivaju u naše vodene sisteme, trujući našu vodu. Onda nam zrače hranu, kako bi je učinili dugotrajnijom, da bi mogla da putuje hiljadama milja od mesta gde je uzgojena do supermarketa.

Tako da se ja pitam kako se ja mogu promeniti? Kako ja mogu promeniti ove stvari? Otkrio sam sledeće: otkrio sam da postoji pokret za nešto bolje. Do nedavno sam hteo da budem profesionalni fudbaler. Odlučio sam da bih radije bio organski poljoprivrednik. Hvala vam. Na taj način mogu da imam veći uticaj na svet. Ovaj čovek, Džoel Salatin, zovu ga ludi poljoprivrednik zato što uzgaja protiv sistema. Pošto sam ja školovan kod kuće, želim da jednog dana odem da čujem njegov govor. Taj čovek, taj ludi poljoprivrednik, ne koristi pesticide, herbicide, ili genetički modifikovano semenje. I zbog toga ga, po sistemu, nazivaju ludim.

Želeo bih da znate da svi mi možemo da napravimo razliku tako što ćemo napraviti različite izbore, kupujući hranu direktno od lokalnih poljoprivrednika, ili od naših komšija koje poznajemo ceo život. Neki kažu da su organska ili lokalna hrana skuplje, ali jesu li stvarno? Sa svim ovim stvarima o prehrambenom sistemu o kojima sam naučio čini mi se da ili platimo poljoprivredniku, ili možemo da platimo bolnici. Definitivno znam šta bih ja izabrao. Želim da znate da postoje farme – kao što su Bil Kiner na Sekyoči Kov Farmi u Tenesiju – čije krave jedu travu i čije se svinje valjaju u blatu, baš kao što sam i mislio. Ponekad odem na Bilovu farmu da volontiram, da bih izbliza mogao da vidim odakle dolazi meso koje jedem. Želim da znate da ja verujem da će deca jesti sveže povrće i dobru hranu ako znaju malo više o njoj i o tome odakle dolazi. Želim da znate da postoje pijace u svakom selu, sve ih je više. Želim da znate da ja, moji brat i sestra u stvari, volimo da jedemo pečeni kelj. Pokušavam ovo da ispričam gde god da odem.

Nedavno, ujak mi je rekao da je svom šestogodišenjem sinu ponudio žitarice. Pitao ga je da li želi organski ”Korn Fleks” ili šećerni ”Korn Fleks”- znate onaj što ima nacrtanog lika iz crtanog filma na kutiji. Moj mali brat od ujaka je rekao tati da bi više voleo da jede organski ”Korn Fleks”, zato što sam mu ja rekao da ne treba da jede žitarice koje se sijaju. I na taj način, prijatelji moji, možemo da postignemo nešto drugačije dete po dete.

Tako da kada sledeći put uđete u radnju, mislite lokalno, birajte organsko, i znajte seljaka koji uzgaja vašu hranu.

. . .

Tekst preuzet sa predavanja na TED konferenciji. Originalno video izlaganje možete videti ovde.