Pet Tibetanaca
Vežbe Pet Tibetanaca ili Tibetanska jutarnja gimnastika
Poznati set jutarnjih vežbi istezanja mišića i pokretanja tela Pet Tibetanaca u slici i reči
PET TIBETANACA
Drevnim vežbama Pet Tibetanaca, kroz aktiviranje energetskih centara, lako i jednostavno ćete podmladiti telo i dušu
Telo ima sedam energetskih centara, popularno zvanih čakre. Svaki od tih centara pobuđuje po jednu žlezdu koja luči određene hormone koji su bitni za pravilno balansiranje hemije tela i njegovo ispravno funkcionisanje. Hormoni regulišu telesne funkcije uključujući i proces starenja. Prva čakra, najniža, centar je reproduktivnih žlezda, druga je u abdominalnom delu stomaka, reguliše gušteraču. Treća kontroliše nadbubrežnu žlezdu i nalazi se u nivou želuca. Četvrta se nalazi u predelu srca. Peta reguliše štitnu žlezdu u predelu vrata. Šesta se nalazi u zadnjem delu mozga, a sedma, najviša, nalazi se u prednjem delu mozga i reguliše hipofizu. Ti energetski centri okreću se velikom brzinom. U zdravom telu ti energetski centri vrte se velikom brzinom, dozvoljavajući vitalnoj životnoj energiji (prana, chi, orgon, eterička energija… ) da teče prema gore kroz endokrini sistem. Ali ako se jedan ili više tih centara uspori, energetski tok se koči ili blokira. I to je, naravno, drugo ime za starenje i bolest. Najbrži način da se povrati mladost, zdravlje i vitalnost, je taj da ovi centri uspostave izgubljenu ravnotežu što se postiže sa pet jednostavnih vežbi – popularno nazvane Pet tibetanaca. Bilo koja od njih pomoći će i samostalno ali je potrebno svih pet da se postigne potpuni rezultat.
Pet Tibetanaca – Prva vežba
Jednostavna vežba kojom se postiže brzo okretanje energetskih centara. Stanite uspravno i raširite širom ruke, paralelno s tlom. Počnite da se okrećete dok ne osetite laganu vrtoglavicu. Morate se okretati s leva prema desno. Većina odraslih ljudi će se okrenuti 5-6 puta pre nego što im se zavrti u glavi. Početnik ne treba da ide dalje od toga. Ako osećate da se treba da sednete ili legnete da biste se oporavili od vrtoglavice – to je upravo ono što je i poželjno. S vremenom kako počinjete da koristite svih pet vežbi, bićete u mogućnosti da radite sve više krugova sa sve manje vrtoglavice.
Pet Tibetanaca – Druga vežba
Stimuliše okretanje naših sedam energetskih centara. Lezite se na ravan pod, licem prema gore. Najbolje je leći na tanki tepih ili neku vrstu podloge. Kad legnete, ruke ispružite potpuno uz telo, dlanove okrenite prema gore, a prste držite stisnute. Podignite glavu od poda, i pritisnete bradu na grudi. Kad to učinite, podignite noge, kolena skupljena, noge su ispružene u uspravni položaj. Ako je moguće, nastavite da podižete noge prema svojoj glavi ali ne dozvolite da se zgrče. Polako spustite glavu i noge nazad. Noge ispružene, bez zgrčenih kolena. Pustite da se mišići oporave i onda ponovite vežbu. Sa svakim ponavljanjem, uskladite ritam disanja. Što dublje dišete, to bolje.
Pet Tibetanaca – Treća vežba
Primenjuje se odmah posle druge – kleknite na pod i ispravite se. Nagnite glavu i vrat prema napred i prislonite bradu na prsa. Zabacite glavu i vrat nazad i istegnite se tako da vam kičma bude savijena u luk. Kako se savijate unazad, poduprite se rukama i šakama o butine. Posle savijanja vratite se u prvobitan položaj i počnite vežbu ponovo. Udahnite duboko dok savijate kičmu. Izdahnite kad se vraćate u uspravni položaj.
Pet Tibetanaca – Četvrta vežba
Četvrta vežba izgleda vrlo teška, ali posle samo nedeljnu dana postaje laka kao i ostale. Sednite na pod, s nogama pravo ispruženim ispred sebe i stopala razmaknite oko 30-tak cm međusobno. Telo je uspravno, dlanovi ruku pored stražnjice okrenuti prema dole. Sad izbacite bradu napred i prislonite je na prsa. Zabacite glavu unazad koliko god možete. Istovremeno podignite telo tako da su kolena savijena dok ruke ostaju ispružene. Telo je ravno sa gornjim delom nogu i u horizontalnom položaju prema podu. Ruke i donji deo nogu su uspravni prema podu. Tada zategnite sve mišiće na telu. Posle toga opustite mišiće i vratite se u prvobitni položaj. Odmorite se koliko je potrebno i ponovite vežbu. Udahnite duboko kad podižete telo, a izdahnite kad ga spuštate.
Pet Tibetanaca – Peta vežba
Peta vežba se izvodi tako da okrenete telo prema podu, oslonite se na ruke, dlanovi prema podu, a stopala u fiksnom položaju (kao kod sklekova ). Kod ove vežbe, stopala i ruke bi trebali da budu međusobno rašireni oko 60 cm, a ispruženi uspravno. Počnite s rukama uspravnim u odnosu na pod, a kičma treba da bude savijena. Zabacite glavu nazad koliko je god moguće. Kad ste to učinili, savijte se u boku u položaj naopakog slova „V“. Istovremeno vraćajte bradu prema napred, naslanjajući je na prsa. Vratite se u originalnu poziciju i ponovite vežbu. Udahnite koliko možete kod podizanja tela, a izdišite kod spuštanja.
Za početak, izvodite vežbe nedeljnu dana tako da ponavljate svaku vežbu tri puta dnevno. Posle toga, svake sledeće nedelje, povećajte dnevno ponavljanja za dva puta.
Dobro,sama sam tražila.
„И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
—ako dobro razumijem,izraz jednosuštnog Ocu znači isto kao i kod nas ISTOBITAN Ocu.Po mom razumijevanju,ako je istobitan onda je isti i Duh Sveti i od Sina izlazi.
И у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.“
—dok ovdje piše „koji od Oca ishodi“ a sa ocem i Sinom se zajedno POŠTUJE.Znači,izlazi samo od Oca a Krist koji je ISTOBITAN OCU samo poštuje Duha Svetoga,svoju bit.I zajedno se slavi sa Ocem i Sinom.Znači,Krist je prorok i kroza Nj je govorio Duh Sveti.Slažem se da je govorio i slažem se da je Otac poslao samog sebe,svoju bit kroz čovjeka Krista i Boga Krista.Bilo je potrebno da se Bog objavi u čovjeku poradi čovjeka.Ali Krist je od Boga oduvijek.Istobitan.
Jasno mi je i nije jasno.Jasno mi je,možda na vaš način,da je Krist sve činio kako je oTac htio,Otac je ishodio Duha da Krist čini i govori,pa da i uskrne onda.Krist nije ništa učinio bez Oca i bez ishođenja Duha od Oca.Pa i u nas je tako,samo je sve u jednoj harmoniji,svi su istobitni sa svima jer je jedan Bog,jedna bit. Vrlo jednostavno. I vrlo komplicirano kad je Bog Bog a nije istobitan Otac sa Sinom.Sa sobom samim.
Pokušavam logikom,ne mogu prihvatiti nije u potpunosti sjedinjen Bog sa ostalim božanskim osobama u svojoj biti.Samo „glasno razmišljam“.
Ništa,nije mi jasno i jest.Po ovome meni je ovo hereza.Ali neka milosrđe Božje zagrli sve nepravilnosti i izlije svoju ljubav na sve nas.
Ovu „humanističku“molitvu nađoh na istom linku,ima puno divnih molitava,a ovu baš želim ovdje staviti i tako se pozdraviti sa ovom „nedovršenom“ temom.I ja ću šutjeti i zašutjeti.Bez ljutnje u molitvi.
МОЛИТВА ЗА УМНОЖЕЊЕ ЉУБАВИ
Господе, који си заповест нову дао ученицима Твојим да љубе друг друга, обнови исту и упечати у душе и срца наша благодаћу пресветога Духа Твојега, како би се бринули: не како ћемо себи угодити, но Теби, и послужити ближњем на корист и спасење: молимо Ти се, Благодатељу милостиви, услиши и милостивно погледај.
Да будемо савршени у љубави Твојој, Боже наш, да имамо нелицемерну љубав ка ближњем, принуди нас, Господе, благодаћу Твојега Духа. Ко мисли да има љубав према Теби, а брата својега мрзи, лажа је, и у тами ходи. Зато, Милостиви, разгори душе и срца наша на љубав према Теби и према браћи – молимо Ти се, као милостив услиши и као преблаг помилуј.
http://www.pravoslavna-srbija.com/Pravoslavlje/Simvol%20Vere/Simvol%20Vere.htm
http://www.laudato.hr/Godina-vjere/Godina-vjere/-Nevolje–s-Vjerovanjem-(2-dio)-%E2%80%93-Carigrad,-381–g.aspx
Zahvaljujem na dijalogu.
Marta, sve vam je odgovoreno i sve pise u Simvolu vere.
Sveti Duh od Oca ishodi, govorio je kroz proroke. Hrist ga je imao u sebi jer je od Svetog Duha i Marije Djeve rodjen, a ne stvoren, vrlo bitno.
Ko se greha cuva i zivi Bogougodno, njega Sveti Duh ispunjava. Sa Hristom je od rodjenja, Hrist je Njim cinio cudesa i isceljivao ali Sveti Duh od Oca ishodi. Zato Hrist i jeste Bogocovek.
Pravoslavlje se drzi pocetne, tacne i precizne vere, nije kroz vekove zbog politike i mode menjalo dogmu, zato je sacuvalo izvorni put. Svima drugima je put tezi i uzi jer imaju puno obmana, bave se sholastikom, okultnim, ekumenizmom, univerzalizmom.
Hrist je stradao za sve ljude ali ce se spasti samo oni koji ga budu prihvatili i sledili. Ko za Njega ne zna a zivi Bogougodno, verovatno ce Gospod naci neko resenje za tu osobu, ali mi to ne znamo.
Rimokatolicka vera je u dogmatskom smislu iskrivljena i promenjena od izvorne i put vam je tezi i nejasan ali sigurno da i medju vama ima pravednih ljudi. Zato Pravoslavna Crkva i poziva papu i rimokatolicku crkvu da se pokaje i vrati na izvorno ucenje, da se vrati prvobitnoj sabornosti ne bi li se ljudi lakse spasavali.
Pravoslavnu Crkvu ne zanima da politicki vlada nad Rimom jer toga nema, sve crkve su autokefalne, svaka je samostalna, ali zato Rim zanima da kroz ekumenizam vlada svim hriscanima i da nametne primat pape.
Zbog toga je bivsi papa kardinal Metzinger otisao u pravoslavlje i lisio se politicke vlasti :-)
Evo kako završava knjiga L.N.Tolstoja ,Tražite svetlo:“Ne žalosti se sine moj! Svi smo deca Božija i Njegove sluge! Svi smo mi jedna Njegova vojska! A šta misliš,da osim tebe,nema Njegovih slugu? I šta da si se u potpunoj snazi odao Njegovoj službi,zar bi sve učinio što je Njemu potrebno,sve ono što bi ljudi imali učiniti da se uvedu u Njegovo carstvo.Ti kažeš da bi učinio dva puta,deset puta,stotinu puta više. Čak i da učiniš neizmerno mnogo više od svih ljudi,što bi to bilo u Božijem delu? Ništa! Delu Božijem nema kraja ni konca,kao ni Bogu.Delo Božije u tebi je.Priđi k Njenu,i budi ne radnik Njegov,već sin.Postaćeš sudionikom beskrajnog Boga i Njegovog dela. Kraj Boga nema ni malenog ni velikog,već ravno i krivo. Uđi na pravi put života i bićeš s Bogom i tvoje delo neće biti ni maleno ni veliko,već Božije.Seti se, da se na nebu više raduju jednom grešniku negoli stotinama pravednika.Svetsko delo,ovo što si propustio,pokazalo ti je samo tvoj greh i ti si se pokajao.A čim si se pokajao,našao si ravan put. Za Boga,svi su živi jednaki! Jedan je Bog i jedan život.
I smirio se Julije,i stao raditi koliko su mu sile dopuštale,za braću svoju.I proživeo je tako u radosti još dvadeset godina i nije video,kako je umro telesnom smrću.“ Amin.
Petkana,hvala,pa tako i mislim,samo pokušavam dokučiti svoj ograničeni mozak.Jer meni je pravoslavlje katkad tako blizu a nekad daleko.Mene su učili da je Krist Pravi Bog i Pravi Čovjek oduvijek.Meni je ova povijest nepoznata,moj prvi kontakt sa pravoslavljem je na ovom blogu.Ono što ja mogu reći,vrlo smo bliski a tako nas neke nijanse dijele.I ovo što mi Konstantin sada kaže,čitam i sve razumijem.Uopće nemam osjećaj da imamo razlike.Možda samnom nešto nije u redu.Nekad se osjećam ko da smo „jedno“ a nekad ko da smo odvojeni ko nikad.Pa ja neko mislim,da nije istina ovaj osjećaj da bi papa zavladao ekumenizmom nad svima,pa to je onda nasilje,ako tako bude činjeno to nije dobro,onda papa nije dobar.
Opet,ja kroz svetu misu i pričest doživljavam stvarno prisutnog Krista,to je moje osobno,vidite da ne znam povijest.Ja mogu reći da je Krist živ u svetoj hostiji.Znam da vi tako ne vjerujete,ja samo kažem kako ja osjećam.Opet,lijepo se osjećam kad god slušam vaše molitve,pjesme,tu je sigurno Krist.Meni je ekumenizam kad ovako možemo razgovarati i ne bih se ljutila da se molim s vama na vaš način,nema ništa loše u tome.
Moram još par puta pročitati Konstantine vaše objašnjenje.Lijepo je objašnjeno.Sad kad je tako lijepo objašnjeno još mi je gora zbrka u glavi,ispada da je isto i vaše i naše vjerovanje bez obzira na Vjerovanje.
Ništa,zahvaljujem.Čudno se osjećam kao da sam u dvije vjere a ona jedna ista.
:) Hvala.
Neka Vas Bog sve blagoslovi.Sve.
Divna je vaša iskrenost Martina. Ne sreće se često ovih dana…
Draga Petkana,ja bih malo drugačije rekla,“divan je Bog“.Nedjelja je,maloprije sam bila na bogoslužju….razmišljala sam možda neobično,možda iz neznanja,a ipak iz ljubavi one Kristove kako osjećam ljubav za sve vas.Zbog Krista.Ne da sam ja veća od vas,ne tko je kriv ili prav jeli Isus u lomljenju kruha ili hostiji,čak mi j e palo na pamet da je Isus i tu i tamo.Nije važno.Imala sam jednu divnu viziju.Srce mi je gorjelo od ljubavi od te slike…kako vas sve grlim i vi prihvaćate.Ali ne samo vjerujuće,tu je bio i Vojsije ….Malo ću istraživati povijest i raskol.Ali ostati ću u svome.:)
Petkana i vi ste bili tamo,duhom i Konstantin.Svi smo bili s Kristom.I osjećali smo svi veliku ljubav jedni za druge i za Krista.Ja sam vas sve odnijela na misu,da nas Gospod blagoslovi.I onda ta vizija u duhu,kratko a u srcu dugo.
Pa ne sreće se često ni ovakav dijalog.Hvala.
Petkana,nisam ja uvijek bila ovakva,ja sam bila ljutiti buntovnik na ovom portalu,sad mi je i žao…ali stojim kod svojega,mogla sam drugačije reagirati,to mi je žao.No nije bilo vrijeme.Možda neki misle da se ulizujem,ne ja zaista osjećam milost već duže,i to otkad se molim i za braću pravoslavne,prije nisam.I što više molim,blagoslivljam,to vas sve više volim.I one koji mene ne vole.To je dar,nije to od mene, i nije humanizam.Ja to osjećam kao silu koju mi se izlijeva odozgor na mene u srce,poput zraka sunca,ali milosnih.
Ako će netko reći da sam luda,pa neka,volim biti luđak Kristov i ovako se osjećati.Dobar je to osjećaj,taj osjećaj zajedništva i ljubavi.Prekrasan.
Toliko bi voljela da smo svi u ljubavi i miru i duhovnom i svjetovnom. ne mogu drugačije reći jer još je jak taj osjećaj u meni.Divan osjećaj preko kojeg ne može ni uvreda ništa ni bilo kakva gruba riječ.Osjećam samo „sve vas ljubim i grlim“,blagoslovljeni bili.
Petkana,ostavila bih nešto za Vas i za one koji žele vidjeti,budući da vam je majka katolkinja.Otiđite ovamo i pročitajte,sljedeći vikend idem u Ludbreg,svetište Krvi Kristove.Budući da sam spomenula hostiju …
http://www.svetiste-ludbreg.hr/dogadjaj-pretvorbe-krvi-kristove.html
sa lijeve strane imate ispod gdje piše Ludbreško svetište Pokaznica sa relikvijom pa možete vidjeti sliku
Pozdrav
Martina,to se iz vaših reči zaista i oseća.Upravo to što ste opisali. A malo se rečima i može iskazati, ono što svako ko veruje oseća u srcu za sve ljude,nevažna je konfesija,pa čak i religija.
Lično, u svom srcu osećam da nam dolaze bolji dani,bolji za hrišćanstvo,za duhovnost uopšte.Puni se taj kolektivni rezervoar,mislim da čovečanstvo nikada nije bilo bliže Bogu no u ovim trenutcima. Pa,ili ćemo se izbaviti(duše svoje) ili nas neće biti.Moćna je sila koju osećam,a dolazi od svih onih koji se u ovim danima bude iz svojih života i okreću ka Bogu.Kako je moguće da smo toliko bili slepi?
Na mom mikro planu sve je i dalje isto.Mislim na ljude oko sebe.U našem kolektivu ima nas osamdesetisedam.Samo sa jednim kolegom mogu na ove teme.Da,u pravu ste,ovi dijalozi su dragoceni.
Da ljubiti svakoga,a još je veća radost kad se osjeti pogled u istom smjeru,Kristu.Bitno je iz pogleda ne ispustiti Krista,samo tako možemo ljubiti i sebe i druge.Draga sestrice,ne znam da nam dolaze bolji dani,jako ih želim ali ja tako u srcu ne osjećam.Osjećam da smo bliže Bogu nego ikad,i da nas Bog svakako želi pomiriti u sebi,to sam osjetila na misi,mogla sam plakati,ljubav „boli“ jer je ne možemo do kraja spoznati,ta Kristova ljubav.Nije to strast,to je dar suzama osjetiti Boga,njegovu ljubav za nas sve.A kako se Gospodin raduje kada molimo jedni za druge,ja za pravoslavne a vi za nas.Pa tu je ekumenizam.Tu je sjedinjenje.U ljubavi.Ja pišem kako osjećam u srcu.Osjećam se slobodnom izraziti.Kada slušamo Božji glas u sebi on se nekako hoće izraziti.Možda nesavršeno i ovako.Bolji dani?Ja mislim da dolaze jako teški dani za kršćane(katolike).Mislim da je ovo vrijeme milosti za sve nas.Ako nam i dođu teški dani,nemojmo prestati moliti jedni za druge,molitva će nas spasiti i dati ustrajnost i dati hrabrost i umrijeti za Krista.Ljudi su uspavani,žive kao da će svijet trajati još milijarde godina…ja tako ne osjećam.Osjećam da je sotona puštena sa lanca da ugrabi vjerne.Žalosna mi je duša,ne mogu ovdje sve pisati,Knez Tame se obukao u Svjetlo i zavodi sljedbenike. Koliko sam puta o ove dane i jučer pomislila,hoću li izdražti,hoću li i ja izdržati biti Kristova do kraja?Pa mi padne na pamet,a da odem u pravoslavne?Ali ne mogu,našla sam moju istinu ovdje.Biti vjeran u onome gdje jesi.Tako ja osjećam.Humanizam,kaže Konstantin,da slažem se posve.
Nemojte me zaboraviti,molite za mene.Da izdržim.I molite za nas.I kada ne budem s vama na internetu.
Zbog ovih zadnjih dijaloga ovdje,takva je milost ušla u mene,zahvaljujem Konstantinu,ali i Vojsiju.I Vojsije je dobar,dobar čovjek.Konstantine budite nježnjiji prema Vojsiju,to puno pomaže i Bog će vam uzvratiti.Dobronamjerno.
Možda je zaslužna i molitva koju sam ostavila ona na ćirilici za međusobnu ljubav,Molitva za umnoženje ljubavi.Od srca sam ju izmolila.
I žao mi je ako sam povrijedila ikoga ovdje,vjerojatno i jesam.To je bila moja čežnja za prihvaćanjem.Isus je učinio svoje da se zaista tako i osjećam.
Za Vas
http://www.youtube.com/watch?v=ET2qBOrXn0M
http://freedrive.com/file/1601486,03—jesi-li-uo-brate.mp3
p.s.i ja mogu rijetko s nekim u svojoj blizini tako razgovarati,nekad bi mi i katolici ogulili kožu.Samo zato jer mislim.Jer znam koga slijedim.
Martina,razumem zašto se tako osećate.Nad katoličanstvom danas stoji crni oblak,svi smo ga svesni. Neki likuju,čekaju provalu oblaka i sveopšti potop.Skoro da nema ravnodušnih.Predugo se taj balon punio,zategnut je do pucanja.
A opet,običan čovek se ne bi trebao osećati potišteno,jer to u suštini nema veze sa Hristom. Ljudi su jedini krivci,ljudi i njihova pala priroda.Pa i sama podela na konfesije,šta je to drugo do tuča rogova u vreći? Ja to tako vidim. Rane hrišćanske zajednice su živele život po Hristu.Niko nas ne sprečava da ga tako živimo i danas.Samo je teško odreći se vlasništva i obuzdati želje,kada je sve,više nego ikada ranije,tu na dohvat ruke.
Hvala vam na linkovima.Reči one pesme su divne. Što se tiče čuda,ima ih u katoličanstvu,isto kao i kod nas,gde god je vera jaka. Zaboravljam kako se zove ona vaša crkva gde zmije silaze sa brda u vreme mise,puneći crkvu…neverovatno. Suze su mi krenule dok sam to gledala.
Svako neka ostane u svome,i jača svoju veru u Hrista.Nema drugog puta,ni mesta strahu.