BLAGOSLOV I MOLITVA ZA USPEŠAN RAD – Zašto tražiti blagoslov za poduhvat i molitva na početku rada
Zašto vernici traže blagoslov za početak rada i posla. Pre početka bilo kog posla i rada očita se molitva. Nedeljom se ne radi.
Tražite li blagoslov od Boga, Svetih, roditelja? Pravoslavni vernici bi trebalo da znaju nekoliko jednostavnih stvari i principa duhovnog života koji su vezani za posao i rad. Osim suštinske zapovesti da se radi pošteno, moralno i u skladu sa 10 Božijih zapovesti, velika većina savremenih vernika nije svesna nekoliko osnovnih pravila, a to su:
1. Blagoslov tražiti za poduhvat. Rad na bilo kom novom poduhvatu, poslu, projektu, izgradnji kuće ili nekretnine, putovanju, trgovini, otvaranju firme, čemu god novom i krupnom što u životu radite, treba da zatražite blagoslov od svojih roditelja i od sveštenika. Treba tražiti blagoslov da vaša namera bude u skladu sa voljom Gospoda i poretkom koji treba poštovati. Blagoslov vam je pomoć sa Neba za vaš poduhvat.
2. Molitva na početku rada. Sve je na ovom svetu sa dopuštenjem Gospoda. Zato se pred svaki posao ili na početku dana treba pomoliti za početak posla, onog dnevnog, i za poduhvate i rabote koje treba da se obave. Molitva na početku rada i posla treba da nas uz već dobijeni blagoslov pomogne da nam poslovi idu smireno, lako i uspešno. Naravno, molitva na početku rada i posla će delovati samo ako je Bogu ugodna, ako nije za loše ciljeve i grešne stvari.
Na kraju dana treba se pomoliti za kraj rada – Molitva po svršetku rada
3. Nedeljom se ne radi. Nedeljom i velikim crkvenim praznicima sa crvenim slovom se ne radi. Gospod je u Bibliji zapovedio „šest dana radi a sedmi dan se odmaraj i nedelju posveti Gospodu“. U znak poštovanja prema svim darovima koje dobijamo od Gospoda, u znak poštovanja prema milosti i ljubavi prema Tvorcu, nedeljom se ne radi. Nedelju posvetite porodici, odlasku na liturgiju, duhovnom životu, šetnji u prirodi, odmoru, porodičnim aktivnostima.
Radeći nedeljom prkosite Gospodu, ne poštujete Njegovu volju i kako kažu svetitelji sve što radite nedeljom neće vam se primati niti uspevati. I navlačite greh na sebe jer nemate Božiji blagoslov. A ne raditi nedeljom nije teško, samo treba da odlučite da je nedelja za vas slobodan dan. Ubrzo ćete uočiti da je lako to organizovati i pitaćete se kako do toga niste došlli ranije.
Ne radi se takodje kada su veliki Crkveni praznici koji su obeleženi crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Tih dana poštujete svetitelje koji se proslavljaju i njihov blagoslov koji nam daju. Svi oni koji misle da time što ne rade na crveno slovo nešto gube, da neće zaraditi, da je posao baš tada neophodan i slično, treba da budu svesni da će im se ako poštuju volju Gospodnju i poštuju praznik, to sve nadoknaditi na neki drugi način – poslovi će im bolje ići, više će zaradjivati, bolje će živeti.
Ko po prirodi stvari mora da radi na taj dan, lekari, vatrogasci, policajci, dežurne službe, trgovci, neka se pomole Gospodu i svetitelju i zamole za razumevanje i oproštaj.
Ko veruje, veruje – „vera tvoja spasla te je ženo“ – reče Gospod Isus Hrist ženi koja ga je molila za pomoć.
Ko ne veruje, i njemu nek je Bog u pomoći.
Molitva na početku rada.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Jedinorodni Sine Oca nebeskog, koji si bez početka, Ti si rekao Tvojim prečistim ustima:
»Bez mene ne možete ništa činiti».
Gospode moj, verom i srcem primam u dušu svoju to što si rekao, klanjajući se blagosti Tvojoj.
Pomozi mi grešnome na delu koje počinjem, da ga s Tobom dovršim, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Amin.
Molitva po svršetku rada
Neka je blagosloveno sveto ime Tvoje; Gospode Isuse Hriste, Bože i Spase naš, koji si ukrepio naše slabe snage da danas završimo ovaj posao naš i trud naš, Ti si Hriste Mnogomilostivi, punoća svakog dobra i nagrada svakoga bogougodnog truda i rada: ispuni radošću i veseljem srca naša i dela ruku naših ukrepi i blagoslovi, na slavu svetoga imena Tvog, i Bespočetnog Oca Tvog, i Božanskog Duha Tvog, Amin.
Kako je monah Danilo obnovio manastir Dubrava na Zlataru uz molitvu i Božiju pomoć. Monah Danilo objašnjava da se nijedan posao ne počinje bez molitve, i da sa molitvom sve ide lakše i čuda se dešavaju.
Благодарим на подршци, разумевању и саветима, исто као и на критикама негативним.
Знам да Православље мора бити гоњено. Гоњен је Сам Спаситељ, а и сада кроз прогон православних, до данас, непрестано.
Успут, тражим опроштај ако сам заиста деловао наметљиво или нападно у неким тренуцима. Знам да се неке ствари не прихватају ни лако а некад и никако.
Хвала Петкана, хвала Агатоне, хвала Бодине и Доне. Хвала и вама – Мартина и Таклбери јер да није ваших и вама сличних коментара како бисмо ми имали прилике и подстицаја да пишемо и одговарамо…?
срдачан поздрав свима
Хвала и Еви на подршци и свима добронамерним и добожелећим и другима и себи
@Soko
neka bi nam Gospod dao blagorazumnu revnost, da bez straha i u smirenju ispovedamo Jevandjelje Gospoda naseg Isusa Hrista onako kako ga je on predao apostolima, a oni svetim ocima crkve po Blagodati dokraja vremena.
Поштени турски кадија и Православно вечно спасење?
Непосредно пре Првог светског рата један Турчин посетио је оца Јеронима у његовом скромном скиту (омањем манастиру) и позвао га у посету његовом газди – кадији. Старац се мало забринуо. Није био навикао да прима позиве у госте и његов ум почне да сумња да био могао да искуси неко зло или искушење. Међутим, он се помоли Боу и пође за кадијиним слугом. Када је стигао кадијином великом дому, кадија га лично дочека веома љубазно. Седоше на диван и кадија започе своју причу…:
“Ефенди оче, ја сам Турчин, муслиман. Од плате коју примам обезбеђујем све што је потребно за моју породицу, а остало дајем на милостињу. Помажем удовицама, сирочадима, сиромашнима; обезбеђујем мираз за сиромашне девојке, тако да се оне могу удати, помажем болеснима. Држим све постове како је прописано у нас, молим се и уопште, трудим се да живим живот у складу са мојом вером. Такође, кад седим у судници, трудим се да будем праведан и не судим особу по њеном положају – месту у друштву, ма колико велико оно било. Шта мислиш да ли су све ове ствари које сам ти набројао довољне да и ја уђем у тај Рај о којем ви хришћани много говорите.
Старац је био задивљен свиме што му је турски ефендија рекао и одмах се сетио римског капетана Корнелија који се помиње у Делима Апостолским. У турском судији је видео сличан живот незнабошца као негда у римског капетана. Старац је схватио да је турски судија праведан и племенит човек и да је можда његова мисија иста оној коју је Апостол Петар имао у случају преобраћења римског капетана. Због тога је старац био одлучан да исповеда своју Веру.
“Реците ми, ефендија, да ли имате деце?“
“Да, имам.“
“Да ли имате слуге?“
“Имам слуге такође.“
“Који од ово двоје испуњавају боље ваше наредбе – ваша деца или ваше слуге?“
“Наравно моје слуге, јер ме моја деца познају као свој род, и због тога су често непослушна и раде шта год пожеле. док слуге увек раде шта им кажем.“
“Ефендија молим вас, реците ми, када умрете ко ће наследити ваше богатство – ваше слуге које су испуњавале све ваше жеље или ваша непослушна деца?“
“Па, моја деца наравно.Само они имају право на наследство а слуге немају.“
“Па онда ефендија, то што ви радите је добро, али све што ваша добра дела могу да ураде је да вас поставе у категорију оних који су добре слуге. Ако ипак, ви желите да наследите Рај, Царство Небеско, онда морате да постанете син. И то се може постићи само кроз Крштење.“
Турски судија је био врло имресиониран старчевом параболом. После тога су дуго причали о Вери Православној и на крају је питао старца да га крсти. И тако, после краћег времена, добри судија би крштен и постаде Хришћанин.
са православног сајта: истинољубље istinoljublje.wordpress.com
Направио сам једну велику грешку у покушају појашњавања мог корисничког имена “соко“ поредећи са грбом Србије на коме се заправо не налази соко него ОРАО БЕЛИ ДВОГЛАВИ. Соко је био једна од веома заступљених птица на дворовима средњовековних владара наших… праштајте