BLAGOSLOV I MOLITVA ZA USPEŠAN RAD – Zašto tražiti blagoslov za poduhvat i molitva na početku rada
Zašto vernici traže blagoslov za početak rada i posla. Pre početka bilo kog posla i rada očita se molitva. Nedeljom se ne radi.
Tražite li blagoslov od Boga, Svetih, roditelja? Pravoslavni vernici bi trebalo da znaju nekoliko jednostavnih stvari i principa duhovnog života koji su vezani za posao i rad. Osim suštinske zapovesti da se radi pošteno, moralno i u skladu sa 10 Božijih zapovesti, velika većina savremenih vernika nije svesna nekoliko osnovnih pravila, a to su:
1. Blagoslov tražiti za poduhvat. Rad na bilo kom novom poduhvatu, poslu, projektu, izgradnji kuće ili nekretnine, putovanju, trgovini, otvaranju firme, čemu god novom i krupnom što u životu radite, treba da zatražite blagoslov od svojih roditelja i od sveštenika. Treba tražiti blagoslov da vaša namera bude u skladu sa voljom Gospoda i poretkom koji treba poštovati. Blagoslov vam je pomoć sa Neba za vaš poduhvat.
2. Molitva na početku rada. Sve je na ovom svetu sa dopuštenjem Gospoda. Zato se pred svaki posao ili na početku dana treba pomoliti za početak posla, onog dnevnog, i za poduhvate i rabote koje treba da se obave. Molitva na početku rada i posla treba da nas uz već dobijeni blagoslov pomogne da nam poslovi idu smireno, lako i uspešno. Naravno, molitva na početku rada i posla će delovati samo ako je Bogu ugodna, ako nije za loše ciljeve i grešne stvari.
Na kraju dana treba se pomoliti za kraj rada – Molitva po svršetku rada
3. Nedeljom se ne radi. Nedeljom i velikim crkvenim praznicima sa crvenim slovom se ne radi. Gospod je u Bibliji zapovedio „šest dana radi a sedmi dan se odmaraj i nedelju posveti Gospodu“. U znak poštovanja prema svim darovima koje dobijamo od Gospoda, u znak poštovanja prema milosti i ljubavi prema Tvorcu, nedeljom se ne radi. Nedelju posvetite porodici, odlasku na liturgiju, duhovnom životu, šetnji u prirodi, odmoru, porodičnim aktivnostima.
Radeći nedeljom prkosite Gospodu, ne poštujete Njegovu volju i kako kažu svetitelji sve što radite nedeljom neće vam se primati niti uspevati. I navlačite greh na sebe jer nemate Božiji blagoslov. A ne raditi nedeljom nije teško, samo treba da odlučite da je nedelja za vas slobodan dan. Ubrzo ćete uočiti da je lako to organizovati i pitaćete se kako do toga niste došlli ranije.
Ne radi se takodje kada su veliki Crkveni praznici koji su obeleženi crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Tih dana poštujete svetitelje koji se proslavljaju i njihov blagoslov koji nam daju. Svi oni koji misle da time što ne rade na crveno slovo nešto gube, da neće zaraditi, da je posao baš tada neophodan i slično, treba da budu svesni da će im se ako poštuju volju Gospodnju i poštuju praznik, to sve nadoknaditi na neki drugi način – poslovi će im bolje ići, više će zaradjivati, bolje će živeti.
Ko po prirodi stvari mora da radi na taj dan, lekari, vatrogasci, policajci, dežurne službe, trgovci, neka se pomole Gospodu i svetitelju i zamole za razumevanje i oproštaj.
Ko veruje, veruje – „vera tvoja spasla te je ženo“ – reče Gospod Isus Hrist ženi koja ga je molila za pomoć.
Ko ne veruje, i njemu nek je Bog u pomoći.
Molitva na početku rada.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Jedinorodni Sine Oca nebeskog, koji si bez početka, Ti si rekao Tvojim prečistim ustima:
»Bez mene ne možete ništa činiti».
Gospode moj, verom i srcem primam u dušu svoju to što si rekao, klanjajući se blagosti Tvojoj.
Pomozi mi grešnome na delu koje počinjem, da ga s Tobom dovršim, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Amin.
Molitva po svršetku rada
Neka je blagosloveno sveto ime Tvoje; Gospode Isuse Hriste, Bože i Spase naš, koji si ukrepio naše slabe snage da danas završimo ovaj posao naš i trud naš, Ti si Hriste Mnogomilostivi, punoća svakog dobra i nagrada svakoga bogougodnog truda i rada: ispuni radošću i veseljem srca naša i dela ruku naših ukrepi i blagoslovi, na slavu svetoga imena Tvog, i Bespočetnog Oca Tvog, i Božanskog Duha Tvog, Amin.
Kako je monah Danilo obnovio manastir Dubrava na Zlataru uz molitvu i Božiju pomoć. Monah Danilo objašnjava da se nijedan posao ne počinje bez molitve, i da sa molitvom sve ide lakše i čuda se dešavaju.
Ta nismo Adventisti!
I pravoslavni i katolici imaju isto. Nedjelja Uskrsnuća Gospodnjega.
Sve je lijepo objašnjeno ovdje.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Sekte/Lat_Crkva-I-Sekte05.htm
Tema Šabata kroz povijest je jako opširna do značenja Nedjelja kao dana Gospodnjega a koji je spomen na muku, smrt i uskrsnuće Gospodnje.Čitavo Vazmeno Otajstvo je u Nedjelji. Ostavljam sadržaj iz knjige Krist Posvetitelj vremena od Vladimira Zagorca, tek nešto ostavljam…
Jedinstvo povijesti spasenja obvezuje nas da ustanove Novoga Saveza ne promatramo odvojeno od ustanova Staroga Saveza, naime međusobno su povezane,ustanove STaroga Saveza bile su usmejerene prema onima Novoga.Kada govorimo o otajstvu dana Gospodnjega započinjemo starozavjetnim Šabatom koji već u sebi sadrži oznake Dana Gospodnjega a koje će se prenijeti na novozavjetnu ustanovu nedjelje i u nj naći svoje sakramentalno ostvarenje.
Šabat je postojao i prije Mojsija u naravnoj religiji Starog istoka. Najvjerojatnije je da Šabat potječe iz mezopotamske kulture (Asirija i Babilonija). Razni tekstovi koji su se od te kulture sačuvali svjedoče o tome da su u Mezopotamiji, gdje je vladalo RAČUNANANJE VREMENA PREMA MJESEČEVOJ GODINI,7., 14., 21., i 28. dan u mjesecu,bili su smatrani nesretnima pa se u te dane nisu obavljali nikakvi poslovi, nego se u te dane molitvom i bogoslužnim činima nastojalo ublažiti srdžbu bogova. Iz tih tekstova znamo da su Babilonci posebno slavili dva dana u vezi s razvojem mjesečevog ciklusa: dan punog mjeseca, zvan „šapattum“ i dan potpunog nestanka mjeseca, zvan „bubbulum“. I u te dane bili su zbog istih razloga naređeni posrovi i molitve. Sličnost babilonskog naziva „šapattum“ i hebrejskog „Šabat“ ide u prilog navedenoj tezi. To više što Kanaan prije dolaska Hebreja nije poznavao nikakvog tjednog prestanka posla. Ostaje, dakle, kao najvjerojatnije da je Šabat mezopotamskog odnosno babilonskog porijekla.To nas ne treba čuditi kad znamo da je domovina Abrahamova bila Ur kaldejski u Babiloniji. Šabat prema tome pripada onojduhovnoj baštini što ju je Abraham donio iz Babilonije.
No, prošavši s patrijarsima i odabranim narodom i njihovim potomcima onu čudesnu povjest o kojoj nam govori Biblija, Šabat je i sam doživio veliku preobrazbu. ODVOJIO SE OD REDOSLIJEDA MJESEČEVOG CIKLUSA te postao redoviti dan počinka svakih sedam dana. Nije više smatran nesretnim danom, nego danom radosti.
Šabat sasvojim počinkom i bogoslužjem shvaćane je kao znak Saveza između JAHVE I IZRAELA.Obdržavanje Šabata bit će znak pripadnosti Savezu,znak povlaštenog položaja Izraela među svim narodima, glede uloge u Božjem dijelu spasenja.
Rabinski spisi i židovski apokrifi svjedoče da su Šabat smatrali predokusom „vječne slave“, što su je nazivali „Šabatom bez kraja“.
Poslanica Kološanima sadrži ovaj tekst:“Prema tome, neka vas nitko ne osuđuje zbog jela ili pića,ili zbog godišnjih blagdana ili mlađaka ili subota. To je samo SJENA STVARNOSTI koja je imala doći, a STVARNOST JE KRIST“ (2,16-17). Tu Pavao institucije Staroga saveza, među kojima i Šabat, proglasuje sjenom one stvarnosti što je nastupila s Kristom. Time je Krista proglasio pravim Šabatom, što ga je Šabat Staroga Zavjeta naviještao.
Uz Šabat se kod kršćana već od početka pojavljuje još jedan dan koji je imao ime „prvi dan po suboti“ ili „dan nakon subote“, a brzo će u Otkrivenju Svetog Ivana biti nazvan „danom Gospodnjim“. To je bio dan uskrsnuća Isusa Krista -Gospodina. U sva četiri Evanđelja to j eizričito naglašeno (Mt,28,1;Mk16,2; Lk24,1;Iv 2o,1) Toga dana Isus se ukazuje ženama, Petru, pa učenicima u Emausu, zatim jedanaestorici u dvorani Posljednje večere (mk 16,14;Lk24,36;Iv 20,19) I sam Krist daje tom danu najveće značenje kada pokazje učenicima kako se na taj dan ispunilo sve što je pisnou Mojsijevu zakonu, „u prorocima u Psalmima“ (Lk24,44). Čitavo Sveto Pismo SZ-a bilo je upravljeno prema tome danu.
Justin kaže da je Šabat uveo Mojsije,uveden je zbog nevjernosti Židova.Patrijarsi koje su Židovi štovali nisu obdržavali Šabata nego ga je uveo Mojsije.
Sve su ustanove SZ prolazne i prestaju sa Kristovim dolaskom:“Kao što je sa Abrahamom počelo obrezanje, s Mojsijem Šabat,isto tako,po Božjoj volji,one treba da nestanu u onome što je rođen od Djevice iz roda ABrahamova,Kristu,Sinu Božjemu.“Čitava oikonomija SZ bila je provizorna i Krist označuje njezin kraj.Ona je imala samo smisao da mi bude pripravom. Pravi Šabat se sastoji u tome da se Bogu posveti ne jedan dan,nego svi dani, i to ne prestankom tjelesnog rada nego prestankom grijeha:“Novi zakon traži da obdržavate trajni Šabat, a vi zato što jedan dan ništa ne radite, vjerujete da ste sveti. Vi nemislite na razlog zapovijedi. Gospodinu se ne sviđaju te stvari. Ako je među vama krivokletnik ili tat, on neka prestane to raditi,ako je preljubnik neka čini pokoru i tako će obdržavati Šabat milinie, pravi Božji Šabat.Pravi Šabat je prestanak grijeha.
Ne mogu vam opisati koliko mi je drago što vidim mnogo dobrih ljudi ovdje.Posebno bih izdvojio vas Martina,koji ste primjer kako pravi Katolički Hrišćanin izgleda.Zbog takvih ljudi,drago mi je da nikada nisam imao ikakve predrasude.
I zbog takvih ljudi uvjek ću širiti ideju da je čovjek-čovjek.
Da je cilj (Bog),iako su putevi nekada različiti.
Živimo dame i gospodo u jako teškim vremenima.U vremenima,gdje se ljudsko dostojanstvo i samilost mjeri u zrncima.
Nekada pomislim da se se i moral i ljubav degradirali skroz u očima omladine.Ali duboko u sebi znam da će doći bolja vremena.Možda je sve ovo neka vrsta testa?U svakom slučaju,čovjek mora ostati revnosan u svojoj molitvi i boriti se da bude bolja osoba.
Milane, hvala Vam, Bogu hvala prije svega,a za mene možete samo moliti :)
Ipak hvala Vam, jer često sam pomišljala o sebi loše jer se izlažem reći, dobro je da me Bog ovako cjeliva i preko Vas. Lijepo je da gledate očima istoga Krista a ipak bez obzira na put, cilj nam je isti. Ta nebeska domovina, Kraljevstvo Božje.Tu nam tek slijede „bolja vremena“ bez vremena.Vječnost.A do tada možemo na zemlji u našim srcima, sada, učiniti da živimo već Kraljevstvo Nebesko i tako učinimo svijet ljepšim. Mi već sada živimo u vremenima u kojima će se tražiti jesi li Kristov ili ne, da test je svaki dan i svaki dan se bližimo biti Petar koji je triput zatajio Isusa i ostao njegov, svaki dan se borimo hoćemo li ostaviti Savla koji se bori sa Pavlom, ako razumijete. Već sada je je test hoćemo li držati kržić sa Kristom na lančiću ili ga sakriti, već sada je borba kada se dijele otkazi babicama koje se pozivaju na priziv savjesti jer ne žele sudjelovati u abortusima, a na što imaju pravo kao kršćanke.Ne vidim bolja vremena, vidim Krista na Križu i svjetlo Uskrsa, ali u srcu uvijek može postojati ta radost nad darovanim životom sada i u vječnosti.To je realno.Ali sa vjerom i nadom, i ljubavlju do Vječnosti.I zato možemo biti radosni.To nitko ne može ubiti.Može ubiti nas ali ne i Duh.
Radujmo se u Gospodinu!
http://www.youtube.com/watch?v=-aSFOHhuH2g
Svako dobro i Božji blagoslov. Nadam se da ćemo se susresti u istoj domovini,nebeskoj.I tada ćemo se zagrliti pred Gospodinom. :)
Ostavila sam Psalam to je bitno …ako oči srca žele vidjeti bitno, a ako ne žele, onda si ono što vidiš općenito govorim ne Vama.
[…] Razgovori sa Starcem Pajsijem Svetogorcem o spasenju u savremenom svetu. U Žitijama Svetih i duhovnim poukama svuda se pronalaze podaci da su sveti oci pravoslavlja bili vredni i da su imali uvek neko rukodelje, bavili su se nekim zanatom, bili stolari, pleli korpe od pruća, užad, obradjivali njive i vinograde. Kroz ručni rad i zanat oni nisu prekidali svoju umnu molitvu. Lenstvovanje je greh duše. Rad i delanje se uvek počinje uz Molitvu za početak posla. […]
И да верујемо да је прича тачна о та три странца, шипац, шваба и покатоличени србин, сумњам да је био прави Хрват, загорац, онај који прича језиком кога не би разумели ови данашњи покатоличени кад би их платили, зашто је проблем да Хиландар сутра буде румунски, или било којих других људи православаца. Зашто молити Бога да ту дођу срби православне вере. Ако су сви православци, онда припадност народу није битно. Само су замарали Бога са тим молитвама, сигурно су могли време да утроше на боље ствари, али добро, њихова ствар. Св. Сава да ја знам нигде није написао, ако не буде монаха Срба одмах да се сви моле јер манастир не сме пасти у руке других православаца. Нисам ја, нити заинтересован шта је Растко у монаштву на ту тему писао, говорио, нисам ја ни битан, али то је моје мишљење, да је Растку било битно да буде занавек српски, он би то негде ваљда и јавно ставио.
Данашњи интернет има и ту страну да је постао радио Милева, свако, овако као ја, седне пише, и паметује, каква страхота. Изгубљено време, енергија, здравље…..а маса њих као пишу како сад не ваља, како су времена тешка, хахахах, а кад су била лака, а кад је ваљало. Па добро, јесте, за оне који нису били Срби, било им је фино док је ћопави гурао паре, кад је он рикнуо, онда су њима настала тешка времена, јер више није било на фору да се живи. Срби док су постојали а то је до 1957, док су по назнакама удбе убили Владимира Шипчића, више срба није било. Били су полусрби који су нешто покушали 90тих да извојују где су изгубили свугде, и то је био крај. Нешто је Р Српска остала, али то је слаба утеха. Ово сад су само грађани неке ткзв Србије, и нека не брину, спасиће их ОН ако он буде хтео, и кад буде хтео и они ништа по том питању не могу да ураде, јер за оне који себе сматрају православцима знају да је све по Божијој промисли, тако да биће како буде. А пошто су од Косова па на овамо видели само тричавих 50 год слободе, онда само опуштено, није ваљало 800 год, није ни пре Косова ваљало јер су се српски великаши међу собом борили за тал и за више материјалног тако да само опуштено, биће свакако како Он буде хтео.
А пошто ништа неваљамо онда нам је Он лепо и сместио да за комшије имамо одроде свих врста ове што имамо, што се клањају другу Рари, ови што би више волели да су турци него нешто друго, милогорци, чокалије, итд итд.
Да ли ће грађани данашње србије, која наравно нема границе, у смислу да се не зна где почиње а где се завршава, бити у ЕУ или не, и овако не зависи од грађана, него од газда тих грађана. Ако буду хтели газде биће ово што се сад зове србијом у ЕУ, ако они не буде хтели, неће. Ако је судити по прошлости, биће, опет ће иако нису срби, већ неки људи који живе на простору где су некада живели срби, они бити заведени за Голеч планину, и опет ће да падну под нож комшија и осталих хришћанских земаља, и наравно свих демократских. Други сценаријо би могао да буде да их други хришћани и демократе неће клати, него пошто ће да их приме у ЕУ, дотле ће све да им отму, ту су на добром путу, земљу, фирме, и онда ће тако да их јашу, а и то јахање неће дуго трајати, дотле више неће ни бити ништа српско, то ће да буде као што су попушили фору са оном земљом од 1945, шатро сви браћа итд, тако је у ЕУ, и то би био крај.
А дотле, и мени је интересантно да читнем да ли је 6ти или 7ми дан, шта је рекао Христос, а то успели да запишу само њих 4 и то од целог живота неких пар парабола, наравно, не битно што су мењали ту библију како су стигли краљеви, што ову на ткз српском језику су преводили са немачког, а ови са јеврејског а ови са арамејског. Дивота. Дотле ћемо да одемо до свештеника да нам он преузме грех јер има далеко бољи ауто од нас, много је успешнији у бизнису од нас, а и ради у једној од најбољих и најдуговечнијих фирми на свету, (ту су ипак заостали за Раром и осталим фолирантима, али ово овде су амбициозни и вредни и мислим да ће смањити ту разлику) и наравно, пошто ће да се одрекне меса на пар дана све ће да буде решено тако да у недељу можемо да радимо да не би наљутили Неког ко је створио све.
Ја се искрено надам да се неће испунити жеља католикиње да се она изгрли са православцима у неком вечном животу, не зато што ја не љубим паписте него што бих волео да негде буде доследности а то је да православни са католицима, унијатима и тим осталим фолирантима ни у вечности не буду блиски јер их сматрају лошим, и по мени потпуно оправдано. Не знам ни да ли сам, ни колико православац, али бих волео да се не деси нигде и никад са тим папистима никакво мирење. Нека они фурају своју причу, и нека пусте православце да иду својим путем. И да остане онако како је неки верски вођа рекао за друга Рару Добро он нама не дошао.
А пред Господином срби православци неће моћи да се појаве од бруке и срамоте, тако сам барем схватио из Небеске Литургије Св. Владике Николаја
Покушаћу да будем хришћанин и ово стварно од срца желим Хрватима да успеју у ЕУ, јер су они њихови, имају латинску веру, певају немачку химну као своју, воле људи запад и ја им од свег срца желим да постану немци, латини шта год хоће, и ако бих икако могао да помогнем да и језик промене да користе неки језик који би данашњи људи који говоре језиком који им је остао од срба, да их ништа не разумеју, то би било предивно. Исто тако, само за муслимане из екс ју, од срца да што пре постану сви Турци, и да само на турском причају, они за разлику од хрвата неће имати толико проблем бирања језика, њима је турски први избор и једини, и да почну више да живе пуним плућима.
О, стварно бих био захвалан Творцу ако би ми се испуниле ове моје жеље.
И потпуно се слажем са редакцијом блога да нпр католкиња која учи у недељу да ће једног дана бити тако учињено да неће више недељом морати да учи. Кад заврши факс, стварно неће више морати да учи недељом хахахах, а највећи црњак је ако иде на факс за учење о католицизму, не бих знао како се то код католика зове, и онда шта радити недељом, учити о другу Рари, оном који је за њих безгрешан, и наравно ПиАр Св. Петра на земљи или не?
Све је ово само хипотетички наравно, пошто она примењује католичко правило, они сами све то решавају. Али да је питање поставила будућа ученица верске школе у државној религији Србије то би била једно питање у замци.
Eh putniče namerniče, ako se sećate napisanog, onog dana kada je Gospod pomešao jezike da se ljudi ne mogu medjusobno razumetu, od tog dana je postala bitna pripadnost, tim pre što generacije ljudi odrastaju na jednom tlu, pod uticajem klime i hrane, geografije, mitova i verovanja. Sve se to utisne u naš genetski i duhovni kod kao neka matrica. Zato j važno.
To je duhovna matrica koja nam je bliska i razumljiva, koja nam je duhovni putokaz, razumljiv pravac i objašnjenje kako treba da čuvamo veru i kako da verujemo. Otuda svaki narod ima nešto specifično i svojstveno što on lako razume. Pravoslavni grk ima svoje arhetipske slike a Srbi svoje, da bi se na kraju našli na istom mestu, baš kao i Sveti Sava i Sveti Nektarije Eginski.
Zato je negde na kraju krajeva i bitno da se sačuva koren jednog naroda, njegove svetinje. Jer, sadašnji Srbin ako nema svoje istorijsko i duhovno uporište, može da postane šta hoće, i najverovatnije će stoga postati ono što mu se najbolje ili najlepše reklamira spram njegovog mozga: Hrvat, Bošnjak, Madjar, vanzemaljac, Evropljanin, Rus …
Od preko 10 miliona Srba koji su otišli u svet i njihovih potomaka, koliko ih sada ima koji se osećaju i predstavljaju Srbima. Sigurno mnogo malo. Svi su se asimilovali i postali amerikanci, austrijanci, nemci, švedjani, argentinci … i ko zna koje su druge vere :-)
POZDRAV SVIMA RADITI SE JEDNOSTAVNO MORA JER BEZ TOG NEMA ŽIVOTA,KOLIKO GOD FILOZOFIRALI PROTIV NOVCA I KOLIKO GOD MU SE SUPROSTAVLJALI BEZ NJEGA SE JEDNOSTAVNO NE MOŽE.LJUDI KOJI RADE U FIRMAMA,TRGOVINAMA,TRGOVAČKIM CENTRIMA MORAJU DA RADE NAŽALOST I NEDELJOM I NA CRVENA SLOVA.SVETI JOVAN BOGOSLOV JE U SVOJOJ PRVOJ POSLANICI REKAO:AKO NAS SRCE OSUĐUJE BOG JE VEĆI I OD SRCA.SVETI APOSTOL PAVLE KAŽE:KOJI NE RADI NE MORA NI DA JEDE.I SAM GOSPOD ISUS HRIST JE RADIO SA SVOJIM UČENICIMA,SVETI APOSTOLI BILI SU RIBARI,SVETI PRAOCI TAKOĐER BAVILI SU SE POLJOPRIVREDOM,MONASI I PREPODOBNI OCI SU MNOGO U MANASTIRIMA RADILI.PO UČENJU SVETIH OTACA TUMAČIMO DA ČOVEKU SAMO TREBA RAD I MOLITVA.IMATE U PRAVOSLAVNIM MOLITVENICIMA MOLITVU PRE RADA I MOLITVU POSLE RADA,KAO I MOLITVU PRE PUTA I MOLITVU POSLE PUTOVANJA.PO UČENJU SVETOG SERAFIMA SAROVSKOG ČOVEK TREBA NEPRESTALNO U SEBI DA IZGOVARA:GOSPODE ISUSE HRISTE SINE BOŽIJI POMILUJ ME GREŠNOG.BLAGOSLOV OD DUHOVNIKA TREBA TRAŽITI DA VAS ON NAJBOLJE SAVETUJE ŠTA I KAKO RADITI.NEDELJOM KAO I CRKVENIM PRAZNICIMA TREBA IZBEGAVATI BILO KAKAV RAD,ALI PO REČIMA SVETOG PROROKA MALAHIJE NE TREBA PRAZNIKE DA SLAVIMO FORMALNO NEGO U POBOŽNOSTI I MOLITVAMA.
Редакцијо, јесте то генетски код итд, али опет сви људи на свету су браћа, тако нас учи иста та Библија, и Хиландар конкретно је подигнут ван граница и тада, а и сада, ван тог кода, климе, међу језиком који није српски.
Та асимилација која се врши кад се оде у друге земље, то се дешава код свих народа, и код тих вајних Јевреја, и код Италијана, и код црнаца, и муслимана. Има увек неких који држе до тога и велика већина која не држи до тога поготово после пар генерација.
А о светињама да не пишемо, да су оне биле стварно свете, оне би биле одбрањене по свим територијама бивше распалине коју су ти, или ми, наводно срби направили. Тако да смо сами себи лепо удесили.
Ја сам мишљења боље да нечег нема него да га има накарадног, али добро…..тако је како је, идемо даље хахахахах
Што се тиче коментара анонимног то да се изговара молитва Спасиоца нон стоп док се ради, па то је немогућа мисија и кад се не ради, а камоли кад се ради. Која је то прича да духовник саветује како и шта да се ради, па то је човек који живи од милостиње, како он може да има увид како нешто да се ради. Наши духовници, има на јутубу ја сам гледао и слушао, кад кажу како муж ако треба има да ради 7 дана ако треба да прехрани породицу, нису рекли да се моли седми дан и да не ради, него да ради.
По мом мишљењу велики је проблем што многи из православне цркве љубе Христа али га не разумеју, а поготово тумачење Библије. Као што сам напоменуо, а у то можете да се уверите да нпр упокојени Отац Тадеј, сам је рекао да је језик био арамејски, први језик библије и објашњавао је реч жена које значење има у арамејском језику а које код нас, тако да превод који је на српском, после 3 друга језика, је толико погубан за обичног читаоца да је можда боље да уопште не чита тако јако штиво.
Много је све то закомпликовано да би се то све тако тумачило, а накарада од унијаћења по СПЦу, па тамо који су проблеми и шта се ради, а онда наша је вера најбоља и само је то пут спасења, то је прилично опасно.
А јел се пише негде о црквама којих и данас има у Москви, не знам како се зову, они који тврде да они држе праву веру, и да они гледају данашње православље као отпалу веру од њих, они се крсте са два прста, у своју цркву неће да пусте православце, а они су у Москви, е моји ми, где смо ми и та прича.
По мом мишљењу врло су опасни текстови и говори духовника који су сада на разним порталима итд зато што су нереални за живот мирјанина. Мислим да су преопасни не зато што нису тачни или добри, него зато што нема неког моста, појашњавања између живота једних и других.
И пред крај, без рада се не може, а без новца се може, да ли је на то сад неко навикао или не, да ли је то живот који жели или не, без новца се може, то доказују разни људи који и данас живе по келијама, пећинама, нпр велики монаси, разна племена по африци и амазонији, тако да без новца се итекако може, него да ли се хоће. Ено их, по амазонији, црнци само пиче, шта уберу и улове то им је, као и у африци, или абориџини, жуте банке не мају, али живе…..
Али добро, тако је како је………идемо даље, напред наши хахахахахахх