BLAGOSLOV I MOLITVA ZA USPEŠAN RAD – Zašto tražiti blagoslov za poduhvat i molitva na početku rada
Zašto vernici traže blagoslov za početak rada i posla. Pre početka bilo kog posla i rada očita se molitva. Nedeljom se ne radi.
Tražite li blagoslov od Boga, Svetih, roditelja? Pravoslavni vernici bi trebalo da znaju nekoliko jednostavnih stvari i principa duhovnog života koji su vezani za posao i rad. Osim suštinske zapovesti da se radi pošteno, moralno i u skladu sa 10 Božijih zapovesti, velika većina savremenih vernika nije svesna nekoliko osnovnih pravila, a to su:
1. Blagoslov tražiti za poduhvat. Rad na bilo kom novom poduhvatu, poslu, projektu, izgradnji kuće ili nekretnine, putovanju, trgovini, otvaranju firme, čemu god novom i krupnom što u životu radite, treba da zatražite blagoslov od svojih roditelja i od sveštenika. Treba tražiti blagoslov da vaša namera bude u skladu sa voljom Gospoda i poretkom koji treba poštovati. Blagoslov vam je pomoć sa Neba za vaš poduhvat.
2. Molitva na početku rada. Sve je na ovom svetu sa dopuštenjem Gospoda. Zato se pred svaki posao ili na početku dana treba pomoliti za početak posla, onog dnevnog, i za poduhvate i rabote koje treba da se obave. Molitva na početku rada i posla treba da nas uz već dobijeni blagoslov pomogne da nam poslovi idu smireno, lako i uspešno. Naravno, molitva na početku rada i posla će delovati samo ako je Bogu ugodna, ako nije za loše ciljeve i grešne stvari.
Na kraju dana treba se pomoliti za kraj rada – Molitva po svršetku rada
3. Nedeljom se ne radi. Nedeljom i velikim crkvenim praznicima sa crvenim slovom se ne radi. Gospod je u Bibliji zapovedio „šest dana radi a sedmi dan se odmaraj i nedelju posveti Gospodu“. U znak poštovanja prema svim darovima koje dobijamo od Gospoda, u znak poštovanja prema milosti i ljubavi prema Tvorcu, nedeljom se ne radi. Nedelju posvetite porodici, odlasku na liturgiju, duhovnom životu, šetnji u prirodi, odmoru, porodičnim aktivnostima.
Radeći nedeljom prkosite Gospodu, ne poštujete Njegovu volju i kako kažu svetitelji sve što radite nedeljom neće vam se primati niti uspevati. I navlačite greh na sebe jer nemate Božiji blagoslov. A ne raditi nedeljom nije teško, samo treba da odlučite da je nedelja za vas slobodan dan. Ubrzo ćete uočiti da je lako to organizovati i pitaćete se kako do toga niste došlli ranije.
Ne radi se takodje kada su veliki Crkveni praznici koji su obeleženi crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Tih dana poštujete svetitelje koji se proslavljaju i njihov blagoslov koji nam daju. Svi oni koji misle da time što ne rade na crveno slovo nešto gube, da neće zaraditi, da je posao baš tada neophodan i slično, treba da budu svesni da će im se ako poštuju volju Gospodnju i poštuju praznik, to sve nadoknaditi na neki drugi način – poslovi će im bolje ići, više će zaradjivati, bolje će živeti.
Ko po prirodi stvari mora da radi na taj dan, lekari, vatrogasci, policajci, dežurne službe, trgovci, neka se pomole Gospodu i svetitelju i zamole za razumevanje i oproštaj.
Ko veruje, veruje – „vera tvoja spasla te je ženo“ – reče Gospod Isus Hrist ženi koja ga je molila za pomoć.
Ko ne veruje, i njemu nek je Bog u pomoći.
Molitva na početku rada.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Jedinorodni Sine Oca nebeskog, koji si bez početka, Ti si rekao Tvojim prečistim ustima:
»Bez mene ne možete ništa činiti».
Gospode moj, verom i srcem primam u dušu svoju to što si rekao, klanjajući se blagosti Tvojoj.
Pomozi mi grešnome na delu koje počinjem, da ga s Tobom dovršim, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Amin.
Molitva po svršetku rada
Neka je blagosloveno sveto ime Tvoje; Gospode Isuse Hriste, Bože i Spase naš, koji si ukrepio naše slabe snage da danas završimo ovaj posao naš i trud naš, Ti si Hriste Mnogomilostivi, punoća svakog dobra i nagrada svakoga bogougodnog truda i rada: ispuni radošću i veseljem srca naša i dela ruku naših ukrepi i blagoslovi, na slavu svetoga imena Tvog, i Bespočetnog Oca Tvog, i Božanskog Duha Tvog, Amin.
Kako je monah Danilo obnovio manastir Dubrava na Zlataru uz molitvu i Božiju pomoć. Monah Danilo objašnjava da se nijedan posao ne počinje bez molitve, i da sa molitvom sve ide lakše i čuda se dešavaju.
Ovaj java skript jednostavno ne dozvoljava komentiranje nego izluđuje, izgubili ste jednog čitatelja, ništa strašno :)
Putniče po netu, kad je netko glup onda je glup. Prvo, ti ne proslavaš nikakvo pravoslavlje nego šešeljovanje. Za jednog pravoslavca mržnja te mnogo dere.Nesnošljivost, netrpleljivost i odmak od teme naširoko. Možeš li biti kršćanin čovječe, možeš li naći zajednišku poveznicu u srpske kršćanske nedelje i katoličke, čitaj kršćanske ako ti smeta riječ katolik.“ Ne delati“ kad bi ti znao što to znači. Ako ne znaš prevedi na ruski, to sigurno znaš. Zašto se posljednji danu tjednu tako zove? Zašto je Uskrsnuće baš uvijek na nedjelju i zašto je sveta misa ili liturgija baš u nedjelju?Kad do toga dođeš onda ćeš doći i nekakvom duhu Svetomu u sebi. S druge strane, napadaš i to je baš onako pravoslavno kršćanski jel tako? Vadiš kamenje a trunčice u svom oku nemaš ha? I ako pišeš ćirilicom onda nauči ne brkati ju sa latinicom, pogledaj tamo onaj dio o papi, napisao si rara a ne papa. Ljudi kao ti naučili su me da najviše volim svoje a sa ovakvima kao ti ne želim ni dijalog.Očito te ni jedna riječ Biblije nije produhovila. Možeš se sramiti svoje nikakve vjere, to nije ni pravoslavna vjera.Kad čitam komentare od takvih smijem se koliko čovjek može biti glup.
Bog je pobrkao jezike Zlatko, al neki imaju pomračenje uma pa ne razumiju ni zašto se nedjeljom ne radi, a to je posve isto u obje vjere, jedne popljuvanje a druge uzveličane.
Ispočetka nisam htjela reagirati, no kao što se mijenjaju datumi kad smo nešto zapisali tako se i ja mijenjam. I volim najviše svoje a glupost nije vrlina, biti mudar tako je teško u pravoslavlju, čast pojedincima.
Samo za putnika po netu, i za sve oni koji su ON.
http://www.bitno.net/vjera/svjedocanstvo-srpsko-pravoslavnog-paroha/
Može li mi redakcija dati tačne informacije, tj.lokaciju manastira. ZLATAR, misli se na planinu ili postoji i neko selo sa tim imenom. Hvala.
Koliko smo mi razumeli radi se o planini Zlatar a ne o selu, jer se selo nigde ne pominje u prilogu.
Највећа штета је од оних који мисле да веру познају и онда се упусте у разне расправе на ту тему. Марина ће можда и спознати Истину, види се да трага. Нажалост, много има оних који се труде и ревнују али иду у погрешном смеру. Зато Марина и наводи измеу осталог православни сајт светосавље јер њена душа тражи Истину. А ко тражи – искрено – наћи ће. Вера је дар Божији човеку, мост између Небеса и земље Који нам је даровао Сам Спаситељ и Господ Богочовек Исус Христос. Другог имена осим Његовог нема којим бисмо се могли спасти. Римокатолици, хтели они да признају или не – имају другу главу своје “цркве“ а то је папа. Православнима је то Господ Исус Христос. Јер само је Он потпуно безгрешан, Савршени Бог и Савршени Човек. Римокатолици су отпали од једне Свете саборне и апостолске Цркве јересју филиокве илити о исхођењу Духа Светога. Од тада они, због гордости папе и пада у јерес која одваја од Бога – немају Цркву, не поседују благодат Духа Светога која је још једино присутна у Православљу. Што су нажалост неки наши пастири залутали ка унијаћењу са папистима или нам подметнути од стране тамних сила које желе уништење Правосавља – то је друга тема која тражи више простора за писање. Господ каже по делима њиховима познаћете их. Кога? Праве и лажне пастире… Јер „не беру се са чичка смокве, нити са трња грожђе“ (Мт.7,16). Од 1054. католици на челу са папом не престају падати све дубље у јереси погибли, којих је премного, а од њих се породише деца: најпре протестанти, па затим и други, баптисти, лутерани, калвинисти, адвентисти итд. А можда најбољи пример у наше скорије време историје јесте 700.000 званично Јасеновачких Новомученика пострадалих од усташа за православну веру своју. А новија истраживања сведоче да се ради о цифри која премашује 1.000.000 жртава. То је невиени покољ “у име Криста“ – њиховог свакако. Тим покољем, мислим, не може да се похвали ни Нерон, ни Диоклецијан заједно. Све то су претече антихриста. Да не помињем жртвоприношење мале деце и испијање крви (ово последње је ритуал у коме сваки папа мора да узме учешће). Какав мрак и каква тама! Православни свима желе да доу у познање Истине и да се спасу а то је једино могуће у правој вери, датој нам од Христа Бога преко Св. Апостола Његових ученика и светих Отаца Цркве од Истока, вери која је још једино присутна у Православљу-које се не приклања никаквим реформама и модернизмима, него жртвује, ако треба и свој живот за Истину. Православље никог не мрзи и нема насилне методе привоења вери као римокатолици. Да не спомињемо које, они то добро знају. Као и они који су преживели поједине страхоте инквизицијског диктатора. Ако они не затворе своје очи да виде и уши да чују, онда ће ову Истину прихватити као добронамеран пријатељски савет и никако другачије, ако сретну могућност да се спасу, јер то треба да им је важније. Коме је Истина важнија од свега, тај ће и бити достојан да је спозна односно тада ће постати пријемчив за Њу, не пре, не док се не одрекне свих својих заблуда и јереси због гордости због које је и сам Луцифер-Сатана пао и постао то што јесте-ђаво. Знамо ми и ко је данас на владајућим положајима, јер је ускорило време појаве антихриста, па се умножио и број лажних пророка, јер свет у злу лежи. Само се Црква као светионик сија и осветљава пут бродоломницима-грешницима како би спасла и довела у пристаниште које траже. Бог је изнад националности. А ако ћемо о националности, погледајте само шта су говорили сви они са којима је Србија ратовала некад-није џабе речено и написано “буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885.год.“ Табла са овим натписом стоји у холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви у знак сећања на признање које је ова организација доделила Србији због помоћи Бугарској са којом је Србија тада била у рату.
под оним “у име Криста“ – ЊИХОВОГ, тј мислим у име папе јер њима је папа…
Zabluda je misliti da rimokatolik pod svaku cijenu ima prije Krista papu, to nije istina. Prvo, nije istina u mojoj duši, jer i papa može sam sebe „ekskomunicirati“ od Duha Svetoga. To je njegova odgovornost i grijeh pred Bogom, nije bezgrešan i savršen. Mi imamo papu kao Petrova nasljednika. Petar je bio možemo reći prvi papa. Katolik je dužan slušati papu, slušati znači ostati ponizan i kada ti se ne sluša. Ovo najbolje razumiju redovnici i svećenici u hijerarhijama, mislite da je njima lako slušati a ne pobuniti se. Postoji nešto jače i od pape, a to je sveta hostija ili pričest, sveti sakramenti, stoga, ako papa čini i ono što mi se ne sviđa, još uvijek su sakramenti iznad njega, u njima je sam Krist. Kada bi se počeo mijenjati nauk crkve, mijenjati sakramente,izbacivati Krista iz središta svete mise i slično, kada Krista zamijeni humanost i ne spomene mu se ime nego se govori „bog“ tada je vrijeme u kojemu se možemo pitati …. Treba uvijek imati ulja u svjetiljci, biti mudra a ne luda djevica, znaju oni koji čitaju Pismo što to znači, biti spreman za Krista uvijek. Nekako je u pravoslavaca čvrsto zazidan taj temelj da se katolik prvo klanja papi pa Kristu, MA NE I NE! Katolik samo ponizno trpi i šuti i moli za papu. Kao što moliš za svećenika koji i ne vidi koliko se odmiče od Krista. Svi smo mi crkva i narod pripada u to Kristovo tijelo. Ne može papa pokvariti čitavo tijelo ako mu nedostaje Duha. Narod vjeran Kristu to je Crkva u onom dijelu kada vrata paklena neće nadvladati crkvu, vjeran tradiciji i sakramentima. Zasigurno kako govori i Pismo, antikrist će ući u Rim, ranokršćanski sveci su to proricali.
Uvijek spominjete ustaše, dobro, nikad partizane i komuniste, koliko su ti ubijali i jednih i drugih kršćana. Bože moj, ljudi dragi, nema na svijetu pravde niti će je biti i na jednom sudu ovozemaljskom. U grob nećeš ništa materijalno odnijeti, sa golom dušom doći ćeš pred Boga. to pišem i sebi jer me ovih dana svašta stišće u duši. Svatko će odgovarati za svoja djela. Mislite na dušu, sve drugo je nebitno, jeli ti netko ubio, oteo, teško je to, ali duša …. Dok smo živi a boli u srcu bol ne mora ni prestati. Gledam sebe. Dan presude iz Salzbura, nikakav sud donio presudu u korist otimača. Netko te istjerao i uzeo ti tvoj dom koji si godinama ljubio. Nije to samo dom, tu su žive uspomene.I sad tamo živi ali nije to blagoslovljeno vjerujte mi. Svi lažci i pomagači lopovu i prevarantu imaju svoje sudbine. Nakon što su lažno svjedočili sve ih je stigla smrt u obitelji, nesreće i prokletstva. Eto vidite, oteto je prokleto svima koji u tome sudjeluju. Ne naslađujem se time, samo znam da Bog vodi svaku parnicu i da on donosi konačan sud iznad svakih DEN Hagova i Salzbura.
O Bože hvala ti što postojiš, da tvoja žrtva na križu nije uzaludna, već tada si trpio svako zlo naših grijehova.
Pustite Bogu da sudi da nam duša bude svima slobodna za ljubav Kristovu. Ja ne mogu više nazad, ova stranica je jedina nostalgija, i ne osjećam se dobro ni ovdje dok god se čovjek odmiče od Krista i igra sudaca. Život je kratak a vječnost je VJEČNA . Toliko je boli na ovom svijetu, toliko zla…možemo li se bar na trenutak voljeti u Kristu. Biti slobodni od samih sebe? Od okova koji stišću dušu, od okova koji su tužitelji? To bi značilo isto tako, što tebi govori ovaj naslov i ova tema da se nedjeljom ne radi. Dragi ljudi, ma imamo li mi zajdničko išta osim podjele? Gdje je taj Krist, pustite papu, gdje je Krist u srcu?
Možemo li utišati Njime naše boli? Možemo li jedni drugima reći utješne Kristove riječi? Bar na tren zaboraviti jesmo li ovi ili oni? Samo smo ljudi čija duša teži vječnoj sreći ili nismo?
Martina,
nemojte, možda, pogrešno razumeti Sokola, jer sve je to napisao ,,po revnosti“, nikako iz mržnje prema rimokatolicima.
Vaše je srce na mestu, a i razum, rekao bih, no Hristos traži celoga čoveka, ne samo deo. Od stotina vrlih učenika, ostalo mu je svega dvanaest.
Nemojte, stoga, pogrešno razumeti nas pravoslavne kao da se želimo isticati i druge nipodaštavati. Ne! Želja je naša da sa svima živimo u slozi. Ali, istinu moramo uvek reći, jer Istina je Hristos i druge nemamo. U Simvolu vere, datog nam od svetih otaca, jasno stoji da je Crkva ,,jedna, sveta, saborna (katoličanska) i apostolska“. Hristos je jedan, koji je i Glava, i više crkava, više spasenja, ne može biti. Ako katolicima ponekad i prigovaramo, to upravo sledujući Gospodu činimo, jer ,,koga Gospod ljubi, onoga i kara“. Ne dajte se prevariti da su samo čisto srce i spokoj u duši dovoljni za spasenje, ili, pak tvrda vera, hrabrost ili pripadnost. Sve ovo se mora imati i još više.
Папа себе прогласио сам за наследника св.Петра и за “заменика Сина Божијег на земљи“?! Значи рекао за себе у преводу да је БЕЗГРЕШАН? Дакле, које слепило и која гордост… тужно и жалосно. А ако се за слепцем иде, пада се у јаму. Мартина је то све ипак доживела сувише лично а ја говорим о вери. Бодин лепо каже да смо ми дужни сведочити Истину. Један Бог, једна вера и једно Крштење. Мени је вас жао-католика-али ако вам не кажем Истину одговоран сам пред Богом и својом савешћу. Тешко је католику одрећи се заблуде, теже неголи другима. А када Христос каже Св. Петру да ће на том камену сазидати Цркву своју и врата пакла је неће надвладати: ту се мисли не на Петру човеку него на његовом вероисповедању, вери. Јер томе претходи реченица Св. Петра: Ти си Христос, Син Бога живога. Папа не може бити безгрешан никако и никад. Непогрешив-никад. Једино Бог. Па да ли је папа “бог“? Узак је пут који води у живот. Ми желимо да се сви спасу а то је једино могуће у правој вери. Јер ако толико говорите о Христу, ипак ако љубите Христа љубили бисте и Његове речи Истине јер Он сам је Пут Истина и Живот. А Он нигде не сведочи да Дух Свето исходи од Њега него од Оца (“који од Оца исходи“). Ако Га ко поштује и воли и верује Му онда ће држати Његове речи и заповести јер тако сам Он вели у Јеванђељу. Ви погрешно мислите да православни мрзе неког, ми не мрзимо. А да има оних кој ине познају своју веру-има. Партизани су комунисти=безбожници. Они који су се Христа одрекли. Инфилтрирали су своје људе у четнике па онда приписивали истинским четницима таква злодела. Додуше, никад толико колико је масовно почињено од стране покатоличених Срба-Хрвата. Није џабе написано на зиду једне катедрале у Пољској чини ми се: “Боже спаси на с од глади, куге и Хрвата“. Претеча њиховог крвопролића на просторима бивше Југославије и Олује јесте покољ масовни свиреп и зверски почињен над протестантима у Пољској у време око 1600.и неке год, време великог рата… Више о томе се може наћи по нету. Новомученици Јасеновачки су прославили том смрћу Господа по чијем су примеру невини сељани ишли као овце на заклање… и деца. Којима су лупали лобање, вадили их из утроба мајки, ЈЕЛИ ДЕЦУ, њиховом крвљу писали поруке итд да су се и Италијани у време окупације и Другог светског рата ужаснули и згадили… Чиава села су нестала, затрте породице итд. Бог ће судити али душе жртава и злочинаца непокајаних засигурно ће бити у вечности вечно одвојене: прве у Рају, друге-на једином могућем другом преосталом месту које су искројили својим делима… не заваравајмо се. Папа који је то све “благословио“ и кој исебе гради једнаким са Богом, са Гсосподом Христом-какко ли ће на Суду Божијем стати? Он који “може мењати и сам Суд Божији?! Какава дрска хула и гордост. Јао јао, Исаија пророк Свети збори “тешко онима који зло зову добро а добро зло, који од таме праве светло а од светлости мрак, … који мисле да су мудри и сами су себи разумни…“ – довољно речено. Папа мисли управо тако. Свако дорбо вам жели и од васкрслог Господа просвећење. А погледајте и овај текст “Зашто сам постао православан“ и “Зашто сам напустио папизам“ на нету.
Ја не кажем да ваша душа Мартина, ваша осећања нису усмерена ка Спаситељу али исповедање ваше вере тј оне “цркве“ којој ви припадате јесте такво хтели ви то да признате или не. Дакле, зашто сте обавезни да слушате онога ко не слуша Христа? Зашто сте обавезни да следите папу-човека а не Христа-Богочовека? Ако срце ваше тражи Истину, искрено, наћи ће је непристрасним погледом на њу, маколико то изазвало боли у њему. Један је Бог и зато и један начин поштовања-један начин веровања је само исправан. Папа се гради не једнак са Богом него сматра себе ВЕЋИМ ОД БОГА јер сматра да може утицати или мењати Суд Божији! Такође се усуђује да стално нешто додаје или мења несагласно учењу Христовом и Светих Апостола и Отаца. Зато себе ставља изнад њих. А ако веру не исповедамо на прави начин то значи да не поштујемо Бога на прави начин односно да Га вређамо називајући Њега лажом јер не верујемо онако како нас је Он научио да верујемо. На пример, одете у посету неком познанику. Ако не поштујете правила куће, ви вређате домаћина. Ако Га вређате, значи ако Га не поштујете и сами на своју руку не обазирући се креирате или намећете сопствена правила у његовој кући, зар нисте тиме увредили домаћина? Тако и крива вера вређа Бога а не поштује и не доводи човека пред Лице Божије.