BLAGOSLOV I MOLITVA ZA USPEŠAN RAD – Zašto tražiti blagoslov za poduhvat i molitva na početku rada
Zašto vernici traže blagoslov za početak rada i posla. Pre početka bilo kog posla i rada očita se molitva. Nedeljom se ne radi.
Tražite li blagoslov od Boga, Svetih, roditelja? Pravoslavni vernici bi trebalo da znaju nekoliko jednostavnih stvari i principa duhovnog života koji su vezani za posao i rad. Osim suštinske zapovesti da se radi pošteno, moralno i u skladu sa 10 Božijih zapovesti, velika većina savremenih vernika nije svesna nekoliko osnovnih pravila, a to su:
Molitva na početku rada i posla
1. Blagoslov tražiti za poduhvat. Rad na bilo kom novom poduhvatu, poslu, projektu, izgradnji kuće ili nekretnine, putovanju, trgovini, otvaranju firme, čemu god novom i krupnom što u životu radite, treba da zatražite blagoslov od svojih roditelja i od sveštenika. Treba tražiti blagoslov da vaša namera bude u skladu sa voljom Gospoda i poretkom koji treba poštovati. Blagoslov vam je pomoć sa Neba za vaš poduhvat.
2. Molitva na početku rada. Sve je na ovom svetu sa dopuštenjem Gospoda. Zato se pred svaki posao ili na početku dana treba pomoliti za početak posla, onog dnevnog, i za poduhvate i rabote koje treba da se obave. Molitva na početku rada i posla treba da nas uz već dobijeni blagoslov pomogne da nam poslovi idu smireno, lako i uspešno. Naravno, molitva na početku rada i posla će delovati samo ako je Bogu ugodna, ako nije za loše ciljeve i grešne stvari.
Na kraju dana treba se pomoliti za kraj rada – Molitva po svršetku rada
3. Nedeljom se ne radi. Nedeljom i velikim crkvenim praznicima sa crvenim slovom se ne radi. Gospod je u Bibliji zapovedio „šest dana radi a sedmi dan se odmaraj i nedelju posveti Gospodu“. U znak poštovanja prema svim darovima koje dobijamo od Gospoda, u znak poštovanja prema milosti i ljubavi prema Tvorcu, nedeljom se ne radi. Nedelju posvetite porodici, odlasku na liturgiju, duhovnom životu, šetnji u prirodi, odmoru, porodičnim aktivnostima.
Radeći nedeljom prkosite Gospodu, ne poštujete Njegovu volju i kako kažu svetitelji sve što radite nedeljom neće vam se primati niti uspevati. I navlačite greh na sebe jer nemate Božiji blagoslov. A ne raditi nedeljom nije teško, samo treba da odlučite da je nedelja za vas slobodan dan. Ubrzo ćete uočiti da je lako to organizovati i pitaćete se kako do toga niste došlli ranije.
Ne radi se takodje kada su veliki Crkveni praznici koji su obeleženi crvenim slovom u crkvenom kalendaru. Tih dana poštujete svetitelje koji se proslavljaju i njihov blagoslov koji nam daju. Svi oni koji misle da time što ne rade na crveno slovo nešto gube, da neće zaraditi, da je posao baš tada neophodan i slično, treba da budu svesni da će im se ako poštuju volju Gospodnju i poštuju praznik, to sve nadoknaditi na neki drugi način – poslovi će im bolje ići, više će zaradjivati, bolje će živeti.
Ko po prirodi stvari mora da radi na taj dan, lekari, vatrogasci, policajci, dežurne službe, trgovci, neka se pomole Gospodu i svetitelju i zamole za razumevanje i oproštaj.
Ko veruje, veruje – „vera tvoja spasla te je ženo“ – reče Gospod Isus Hrist ženi koja ga je molila za pomoć.
Ko ne veruje, i njemu nek je Bog u pomoći.
Molitva na početku rada.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. Amin.
Gospode Isuse Hriste, Jedinorodni Sine Oca nebeskog, koji si bez početka, Ti si rekao Tvojim prečistim ustima:
»Bez mene ne možete ništa činiti».
Gospode moj, verom i srcem primam u dušu svoju to što si rekao, klanjajući se blagosti Tvojoj.
Pomozi mi grešnome na delu koje počinjem, da ga s Tobom dovršim, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.
Amin.
Molitva po svršetku rada
Neka je blagosloveno sveto ime Tvoje; Gospode Isuse Hriste, Bože i Spase naš, koji si ukrepio naše slabe snage da danas završimo ovaj posao naš i trud naš, Ti si Hriste Mnogomilostivi, punoća svakog dobra i nagrada svakoga bogougodnog truda i rada: ispuni radošću i veseljem srca naša i dela ruku naših ukrepi i blagoslovi, na slavu svetoga imena Tvog, i Bespočetnog Oca Tvog, i Božanskog Duha Tvog, Amin.
Kako je monah Danilo obnovio manastir Dubrava na Zlataru uz molitvu i Božiju pomoć. Monah Danilo objašnjava da se nijedan posao ne počinje bez molitve, i da sa molitvom sve ide lakše i čuda se dešavaju.
Пар дана ме није било и онда сам свратио…
Друго, ми немамо потребу да било кога привучемо у Цркву у смислу у ком ви имате у погледу бројности. Јер је пут узак и стадо мало… то не значи да не желимо, напротив, али никога на силу не вучемо као ви, осим што смо призвани да истину бранимо и сведочимо када је она нападнута од неких који црно виде белим а бело црним-ако затреба опет спремни да погинемо од руке ваше да бисмо живели јер ко изгуби живот ради Истине наћи ће га. Нигде ја нисам испољио насиље према вама. Нити лично нити колективно. Само бранимо наше. Мирно. И кажемо вам: идите одакле дођосте! Или можда у томе да ћемо смо спремни да себе принесемо на жртву? Јер ми знамо за страдање, али које води у славу. Ја нигде не позивах ни на какво насиље према ма коме друге вере. А ви у томе нађосте ли повод за ваше писање о немиру, или већ чему? Сведочећи речју ми смо свесни да не желе сви чути и не могу сви прихватити, али зато не идемо у рат и не кољемо и не претимо као ви. Ви сте дошли на србски сајт (на нашу територију да тако кажем износећи своје ставове) а не ми на ваш. А ако овде има еротике и тибетанства ја на то пљујем. Ја то нисам видео јер ТО НИСАМ НИ ТРАЖИО. НЕ ТРАЖИМ ГНОЈ НЕГО РАНЕ гнојне или у опасности од гнојења да на њих ставим облоге и препоручим мелем… А то је болно ономе ко их има и може да делује као хируршка интервенција. Ипак, најлакше је ампутирати, а најтеже лечити и зацелити.
Љубити непријатеље своје личне – ДА, али Божије – НЕ.
А ево да буде јаснији однос наше вере и националног идентитета:
„Светосавље није клерикализам. Светосавље није ни црквена верзија српског национализма. Националистичка идеологија нема везе са нашим народним духом, пошто јесте једна од идеологија западноевропских држава модерног дова, а српски државни и етнички идентитет је утемељен много пре формирања модерних западноевропских држава. За разлику од национализма, који је идеологија, родољубље је осећај љубави за свој род, своје ближње и као такво је блиско хришћанском моралу. Светосавље јесте и родољубље, али није национализам.
Светосавље, као наслеђе конкретног историјског и друштвеног деловања Светог Саве и преко њега целе лозе Немањића, јесте љубав према својим ближњима, тј. родољубље, али и свест о томе да друштво треба да се обликује што ближе идеалима хришћанског погледа на свет (суштински никада не може достићи тај идеал), с том оградом да тај хришћански поглед на свет мора бити утицајан само снагом својих аргумената, од којих је најјачи лични пример оних који тај поглед на свет заступају.
И само говорите о љубави али више злоупотребљавате ту реч и њено значење засипајући је својим лицемерством у погледу беспоговорне послушности папи који је послушан самом себи а не Христу. Дакле, слушајући папу не слушате Христа. А апостол каже: судите јели право пред Богом да слушамо вас више неголи Бога? Ваша вера-ваша ствар.
Позивањем на тему наслова са теме о вери као да хоћете да скренете пажњу са орла на муву. Реч љубав је код латина изгубила значење, јер се затрпава дебелим слојем лукавства и лицемерја, испод кога је тешко могуће сагледати право значење. Јер говорите о томе али сте беспоговорно послушни папи који је апсолутно непослушан Христу и послушан самоме себи и свом оцу Сатани. А апостол каже јасно: расудите сами јели право пред Богом да слушамо вас људе више неголи Бога? Религија наша је Богочовек а латинска-човекобог. Али, ваша вера-ваша ствар. Не могу бити равнодушан кад неко покушава да узмути овце и изведе их ван стада и помеша са козама…
Soko Srbije, ne poznajte me, zaista me ne poznajete, imate krivu sliku o meni potpuno.
Moja vjera katolička je isto Bogočovjek. Kada uđem u ispovjedaonicu ispovijedam se Kristu. Na Krista pomislim sto puta u danu a pape se i ne sjetim. Pa i vi imate patrijarhe, nekoga tko vas vodi. Puno puta se papa ispričao za loše u povijesti crkve. A lošeg je bilo.
Ne znam što da Vam kažem, samo sam se osjećala uvrijeđenom i malo sam vratila istom mjerom. I ja sam čovjek. I ja imam osjećaje. I pripadnost. Voljela bih da ako ne prihvaćate moju vjeru prihvaćate Krista u meni. A ja bih vam mogla posvjedočiti puno toga što je meni Krist učinio. Naravno, neki pravoslavac će odmah reći, da je to đavao učinio.
Zaista mislim da biste me trebali više ljubiti u Kristu. Meni nije teško reći da i ja tebe ljubim, to Krist od mene i traži, ali ja ne ljubim poradi traženja nego jer je Isus išao in za tebe na križ a ne samo za mene. Znate, vi to gledate iz svog kuta, pogledajte iz mog pa i vi biste se osjećali uvrijeđeni. Ali ja ti opraštam. Zato katkad vratim u nekoj mjeri, možda čak i manjoj. Grešnica sam, mogu biti dobra a mogu biti i lajava, ovisi o sugovorniku.
Previše vi vidite papu u meni, od pape ne vidite Krista u meni a u sebi …negdje ste ga izgubili.
Ja se pape u svojoj vjeri ne sjetim ni jednom na dan. Zapamitite to, osim kad se u crkvi molimo za svu braću kršćane i sve ljude na svijetu i za papu.
Eto,ne želita ništa reći o radu nedjeljom, ja sam ponešto i napisala, eto to bi nas barem moglo spojiti a nigdje se ne spominje papa. :)
Laka ti noć ako čitaš. Budi u miru jer ja te ljubim ljubavlju Gospodnjom i nije maska ni niej licemjerje, ljubim te čak ako ti mene i ne ljubiš. Tako nastojim prema svima, a to opet ne znači da se malo ne naljutim, to prođe ali ljubav ostaje ;)
Može jedno pitanje? Jeste li vi neka faca u vašoj crkvi, neki teolog?
Ovce i koze su Božja stvorenja. Bez Pastira su isto.
Uistinu bih voljela čuti neka vaša duhovna razmišljanja samo bez pape i ovoga, malo je previše.
Kako je Bog žalostan kad imamo „vaše i naše“. Tko ljubi čovjeka ljubi i Boga.
Znate što meni nedostaje? Da pričamo kao brat i sestra u Kristu. Ovako ispada da će prije tibetanac do Isusa. pričati s nekim o duhovnim temama gdje je Krist zajednički ne znači da će nam crkve u ekumenizam i ja ću „pojesti vas“. Nemojte se toliko bojati da vas ljubi jedan katolik. Jer kao što rekoh, ima divnih stvari u pravoslavlju koje i mene privlače. A to nije licemjerno nego iskreno.
Dali biste mogli to, pričati u ljubavi? Hoćemo probati?
Kako to da se čovjek koji se smatra dobrim pravoslavcem i vjerojatno pobožnim naziva Soko Srbije, nije li to malo uzvišeno i oholo? Nisam mogla izdržati :) Od početka mi je to upalo u oči.
To bi značilo da vidite bolje od ostalih Srbijanaca i pravoslavaca, oprostite mi na ovome ne znam jeli se kaže Srbijanaca ili Srba, ja to ne razlikujem, meni je to isto.
Soko. I padne mi na pamet baš sad misao „tko visoko leti nisko pada“…Nadam se da se nećete uvrijediti.
I to je bilo u ljubavi, vidjet ćemo mogu li u vama probuditi malo osmijeha i ljubavi. Morala sam i to napisati jer ste osjetljivi.Znate što ću ja vama reći, meni je vas žao, vi ste jako ranjena osoba, netko vas je jako povrijedio.
Pročitajte hvalospjev ljubavi, Pavlov pa ćete me bolje shvatiti duhovno.
Мартина,
управо сам размишљао да прекинем ово доиписвање јер по нужди се користим овим виртуелним видовима комуникације… Екуменисти се и залажу за “дијалог у љубави“’али је та љубав лажна зато што се не труди да исповеди и каже истину него сервилношћу подилази. А ако не говори истину онда потпомаже лаж и осим тога држи јеретика у оковима лажи увереним да је у истини и да нема суштинских разлика.
Веома сам захвалан на коментарима које сте ми упутили и верујтет нисам се нимало увредио. Мени то уопште не смета да бих са вама причао, ипак друго је нешто што ме одвлачи од тога.
Св.апостол Јован Богослов каже: “Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином (1Јн.З,11;“).
Рећи ћу вам нешто: подстакнут сам био вашим писањем да пишем на начин на који сам писао. Што се православних тиче они никог не мрзе, човека не уче да мрзе него воле и поштују његов слободан избор, али се не могу никад и никако помирити са јересима и лажним путевима те ће увек устати да бране Истину верујте а то није из мржње него из љубави према Истини. За нас ниједан рат није свети рат као код латина, него пак нужно зло. Ми, ако погледате нисмо били освајачи, осим за време цара Душана, кога црква наша није признала за светог. Ми смо само бранили своје право на слободу исповедања Истине и живљења у Истини. Ми се стално молимо и за вас, односно за све људе да се обрате на прави пут и да им засија светлост Христове истине управо у љубави састрадалној и сузама а не из мржње и презира јер је то неспојиво. Али постоје дубоке разлике које се не могу премостити на начин на који то ви мислите, а које нас удаљују., упркос свој жељи и напорима са обе стране, јер ако се оне не премосте-а не могу другачије осим да се Истини погледа у очи- до јединства не може доћи, нажалост. А ко не би то хтео. Али је јасно из историје целокупне ваше јереси о сталном покушају папа да наметну своју власт и ауторитет над православним хришћанима. То се не може побити.
ЈА НЕ СУДИМ О ВАМА ЛИЧНО, НЕГО О ВАШОЈ ЛАТИНСКОЈ ВЕРИ. Ако не можете ласком а ви онда претњама, инквизицијом итд, а кад ни ту не помаже онда лукавим претварањем и подилажењем (не мислим ви лично, мислим на латинску веру и методе латинске јереси коју зовете “цркве“).
Ви сигурно као створење Божије, као човек, представљате као и сваки човек круну Божијег стварања у коју је Творац усадио многе дарове и потенцијале. Бог јесте љубав али је и праведан. Бог јесте љубав али је и Истина. Где нема истине не може бити љубави. Бог и суди по правди. Замислите, да се ми не боримо против јавног зла у свету јавним разобличавањем тог зла и устајањем против њега као Свети архистратиг Михаило против Сатане и свих противника Истине, па шта би онда било? Па онда, по томе, следи да би се заправо утопили у то исто море безакоња и греха. То би онда значило под видом изговора за љубав – слободу и озакоњење сваког могућег разврата и безакоња, па тако и содомије (геј парада), као и самог антихриста, што се већ и дешава у свету у коме је љубав према Богу и Истини охладнела, замењена човекоцентричношћу и хедонизмом материјалистичким.
Да, имао бих пуно рећи, али ипак не могу све.
Не знам шта вам је учинио Христос, али свакако верујем да Он сваком човеку чини, Он и јесте Домаћин целог овог видљивог и невидљивог света и свакога призива на пут покајања и спознавања Истине, па тако и вама чини и сваком другом само то свако и не схвата, или можда не бар на прави начин ако се и запита за разлог.
Ја немам потребу да тражим да ви мене љубите јер сам позван да љубим а не да тражим да ми буде узвраћено. Ја вас љубим у томе што вам посведочих а ви не морате прихватити па опет поштоваћу то. Не вређам се па нема шта у том смислу да праштам, али нек је просто свима и вама ако мислите да имам шта лично простити. И да ми лупите шамар исто. Кокарду не носим јер је немам, а признајем да је неки злоупотребљавају не познајући њен смисао. Али зато ратујем духовним мачем Истине који је Реч Божија и Свето Предање. То је оружје моје у борби овој.
А ако затреба и голим прсима на мач гвоздени, ако да Бог снаге за мучеништво.
И ОПЕТ НЕ ГОВОРИМ ТОЛИКО О ВАМА ЛИЧНО. НЕГО О ЛАТИНСКОЈ ВЕРИ.
Кад ово завршим можемо прећи и на друге теме и рад недељом, није проблем. Покушавам да одговорим али не могу све да постигнем обухватити.
Зато одужим.
Слабост моја.
Ви сте увредили ја не. Пружио сам вам огледало ваше вере и то вас је пецнуло. Не љутите се на огледало. Оно није одговорно за лик који се у њему види. Друго је то што неко има потребу да га свет види другим очима. Ја ту потребу немам. Нити ћу се убеђивати више о томе са вама лично.
Христос – Пастир Добри је поделио људе на две категорије: овце, послушне са десне стране и козе-тврдоглаве са леве стране, не ја.
А сад о мени. Хтео сам да напишем србски соко, али сам се предомислио, а намерно сам узео овакав надимак, не из пркоса или поноса него да бих вас подстакао. Нити сматрам себе изнад свих у Србији нити пак заступником целе Србије и Срба, јер соко није један, а налази се на нашем грбу. Соколови су сви Србчићи. Али у смислу тога да ми не тражимо то бити, нама је слобода дарована, једино је не умемо да чувамо како треба.. А треба мало крила протегнути да не закржљају, јер ако се загледамо само у блато кад ћемо летети…? А Хрвати су они који се хрву (гложе, рвају)…?
Видите, решио сам да браним наше зато се назвах тако , а тако се назива и сваки који искрено чува своје, оно што је заветовано да чува и што је потврђено истином. Србије-јер сам Србин. Дакле, један од соколова Србије.
Или соко од Србије.
Не, нисам ја никаква “фаца“ а ни теолог. Само не могу остати нем и равнодушан гледајући где и куда тоне данас наш род који заборави и своје порекло и историју и језик и писмо и веру… Па је то покушај подстицаја и подсећања на то, побуђивања да се сетимо ко смо и одакле. И да по речима апостола Павла светог “Јер је наше живљење на небесима, откуда и Спаситеља очекујемо Господа Исуса Христа ..“
Ви загрлите Христову Истину онако како нам је Он предао преко Својих ученика апостола и преко светих Отаца Цркве од Истока и ја ћу онда вас загрлити као своју сестру у Христу, а до тада ја вас не могу сматрати сестром у Христу јер бих увредио Христа. Тиме ја не мислим да у вама нема ничег доброг, напротив! само не можемо спојити православну веру која чува Христово неизмењено учење и латинску која је толико тога себи дала за право да мења по сопственом нахођењу. То је лет високо који ниско обара…
Дакле, ви имате квалитете, ви имате душу даровану од Творца и разум, имате тежњу ка лепом, трудите се и то је дивно! Али није довољно само то. Јер ако и у само малом чему човек нешто измени од онога што је Бог установио-тај преступа не остајући у учењу и не може се звати хришћанин него јеретик. Зато не може имати заједницу са Богом јер Му се противи. Јер је Бог Истина.
Ја сам једна изанђала стара крпа која није достојна да покупи прашину под ногама Божјим али опет немам изговора кад је вера у питању. Заиста, ја сам најмањи који би смео усудити се да сведочи. И заправо-зашто? Кад толики Велики и дивни Светитељи посведочише и сведоче и сад нетрулежним и миомирисним моштима својим. Посведочише најпре животом својим, делима а и речима, па свршетком свог земног битисања, те и сад сведоче јер речи које Бог кроз њих рече и даље живе у срцима верујућих ако су на папирима и избледеле или их је неко покушао спалити. “Ко вас слуша, Мене слуша“ говори Господ својим ученицима.
ЦИТАТИ
Догматске јереси
Покушај набрајања свих јереси латина превазилази димензије овог чланка, тако да ћемо набројати само неке од њих:
Исхођење Светог Духа (филиокве). Неминовно води ка субординацији Светог Духа, па је због тога Пневматологија у римокатолицизму скоро потпуно одсутна.
Недостатак Епиклезе у Евхаристији. Латинска догматика потврђује одсуство Епиклезе, док поједини Православни пали у јерес Екуменизма покушавају да их убеде да они ипак имају Епиклезу..
Употреба бесквасног хлеба у Евхаристији. По овоме су латински јеретици прозвани – азимитима.
Непровођење миропомазања након крштења. Миропомазање (кризмање) врше тек у 14. години живота, па у складу са тим, Православно свештенство пало у јерес Екуменизма, не исповеда децу млађу од 14 година.
Учење о потпуном ускраћењу Божије благодати према човеку пре обраћења. Ово учење је омогућило појаву и карактер инквизиције, која је у „необраћенима“ (у латинску јерес) видела потпуне звери, без икаквих осатака боголикости у њима.
Учење о предестинацији, које потпуно негира улогу и место слободне људске воље.
Учење ο конкомитанци – праћење Тела и Крви Христове. Због овог учења, латинска јерес „причешћује“ своје следбенике само „хостијом“ (назив за округле танке бесквасне хлебчиће).
Учење о трансубстанцији. Јерес која „објашњава“ материјану природу промене хлеба и вина у Тело и Крв Христову.
Учење ο ризници сувишних заслуга светих, из којег произилази учење ο индулгенцијама.
Учење ο чистилишту (пургаторијум). Измишљотина о посебном месту у коме се врши чишћење душа умрлих.
Учење о лимбу. Јерес о постојању места за оне душе које не заслужују ни вечну казну, али ни вечно блаженство.
Учење о безгрешном зачећу Богородице. Јерес о потпуном испуњењу Богородице Божијом благодати од момента њеног постојања (зачећа), и животу без икаквог греха, укључујући и одсуство пале љуске природе изазване Прародитељским грехом.
Учење ο вазнесењу Богородице, које је 1950. године увео папа Пије XII. Јерес која тврди да се Богородица вазнела на Небо не видевши смрт, а у складу са другом јереси о безгрешном зачећу и животу без греха.
Латинска јерес данас
Папизам је најзначајније историјско отуђење од Хришћанства кроз све векове. То је потпуна дехришћанизација, остварење апсолутизма и тоталитаризма, јер папски јеретички догмати представљају озбиљна одступања од хришћанске истине, а да заблуда буде већа и потпуна, уздижу се на ниво догмата вере који су неопходни за спасење. Признање папизма значи напуштање Христове истине, одрицање од живота у Духу Светоме и прилажење јереси као отелотворењу овосветске идеологије.
Данас латинска јерес код Православних изазива само ехо сећања на некада првочасну Римску Патријаршију. Напустивши спасоносну веру, римокатолици су иступили из броја оних који се спасавају. Напустивши богопредане списе Светих Отаца, они су отпали од суштине јерархије, чиме су изгубили пуноћу Апостолског Прејемства, тј. остали су без епископске власти и благодати. Од Христове Цркве, Римска Патријаршија отпала је у јерес. Услед непрестаних покушаја унијаћења Православних, које је присутно и у наше време кроз разне видове екуменске јереси (реформе Литургије, обрезвеђивање Причести, итд.), и насилних „покрштавања“, латинска јерес код многих чланова Цркве ужива изразиту антипатију.