Ginseng ili Žen Šen čuvena lekovita biljka i kineska medicina

 

GINSENG – ŽEN ŠEN koren

Kineska tradicionalna medicina koristi Ginseng vekovima kao najmoćniju lekovitu biljku. Kod nas se zove i prevodi kao Žen Šen

 

Ginseng (Panax ginseng) ili Žen šen – pojam je iz engleskog, takođe je poznat i kao azijski žen šen, kineski ginseng ili korejski ginseng. Naziva se između ostalog, trivijalno i Gilgen, Samkoren ili Moćni koren. Biljka je iz porodice Araliacee (Araliaceae) u kojoj ima 11 vrsta Žen šena. Nalazi se uglavnom u planinskim i šumskim regionima u severnoj Koreji, u severoistočnoj Kini i jugoistočnom Sibiru. Kultivira se širom sveta da bi se dobio koren kao osnova za proizvodnju medicinskih i farmaceutskih proizvoda.

Šta je Ginseng – Žen Šen?

Kaže se da reč ginseng znači „svetsko čudo“. Ginseng ili Žen šen je najstarija i najpoznatija kineska biljka. Globalno je priznata kao lekovita biljka koja se koristi u tradicionalnoj medicini. U te svrhe koriste se razne vrste već više od 7000. godina. Rastu na različitim mestima u svetu, i mada su neke korisnije za određene simptome sve vrste se smatraju medicinskim biljem. Imaju osobinu da deluju kao opšte sredstvo za podmlađivanje.

Ime Panaks potiče od grčke reči panacea „sve iscelitelj“ i takvim se manje ili više smatraju učinkovita dejstva žen šena. Ginseng se najčešće koristi kao sredstvo za balansiranje fizičkog funkcionisanja u zavisnosti od toga šta je telu potrebno. Tako će na primer nizak pritisak povećati a visok sniziti.

Ginseng ili Žen Šen koren života ili kako ga još zovu čovečiji koren, jer oblikom podseća na čoveka. Žen Šen je drevna biljka čija je pradomovina Istočna Azija, Sibir i Severna Amerika. U ljudskoj prehrani i lečenju primenjuje se više od 5000 godina. Zbog njegovih brojnih lekovitih svojstava, Kinezi ga smatraju čudotvornim, isceliteljskim lekom. Razne vrste Žen šen-a, koje se danas mogu naći u širokoj prodaji, potiču iz Koreje, Kine, Amerike i Sibira, a sve su poreklom iz porodice Araliacea.

Istorijski podaci o Ginsengu

Postoje neki mitovi o upotrebi ginsenga kroz vekove i mada se korenu zaista mogu pripisati „moći“ nije neobično da se je preteralo pri predanju ovih priča za buduće generacije.

Mitski car Šen-Nung („božanski poljoprivrednik“) je prva osoba koja je koristila ginseng. Car je bio blagoslovljen sa transparentnim stomakom, što mu je omogućilo da vidi lekovita svojstva biljaka koje je prvo isprobavao na sebi. Dijeta koja je centralno sadržavala ginseng smatrala se je neophodna za postizanje visoke starosti. Travar Li Čung Jun jeo je samo sirovo povrće i ginseng i dostigao respektabilnu starost od 256 godina (1677-1933)

U Koreji je godišnja potraga za biljkom bila praćena ritualima. Skupljači su morali da žive asketski a kada bi se konačno našao ginseng koreni su pažljivo iskopani rukom.

Do 19 veka jezuiti su bili jedini evropljani u Kini. 1713. francuski sveštenik Žartu (Jartoux ) je izvestio o biljci kojoj su tartari zvali”orota” Ova biljka je posedovala čudesne moći. Radilo se o Panaks ginseng. Izveštaj je dopao kanadskom misionaru imenom Jozef Lafifau u ruke. On je primetio da je opis biotopa šuma gde je nalažen ginseng veoma sličan onom u oblasti gde je radio. Na osnovu ovog odlučio je da ide u potragu za kanadskim ginsengom kojeg je i pronašao u šumama oko Montreala. Biljka je kod indijanaca irokeza bila nazivana” garentokuen” To je bio američki ginseng.

Izgledalo je da su mnogi indijanci biljku vekovima poznavali i da je bila sastavni deo njihovih lečenja. Pleme Čipeva je biljku nazivalo “šte-na-bi-o-dži-bih “ što znači “čovek koren“ Biljka je delovala kao analgetik i produžavala životni vek. Pošto je koren imao oblik čoveka na obolelo mesto se je stavljao odgovarajući deo korena.

Iz Severne Amerike ginseng je prvi put od strane Sarazena (Sarrasin) prenešen u Pariz 1704. Od perioda iz ranih 1700, oko dva veka se je američki ginseng izvozio u Kinu. Jer, ipak u to doba je samo car imao pravo sakupljanja korena iz divljih oblasti.

Ginseng je zaštićena biljka u Kini i Rusiji: izvoz semena je zabranjen u Kini, a žetva divljeg ginsenga je ilegalna u Rusiji. Prirodni beli ginseng se često tretira parom da bi se dobio „crvene ginseng“ koji pak ima drugačiji i veći terapijski efekat.

Prema zapisima kineske medicine, Žen šen delotvorno leči: impotenciju i poremećaje krvnog pritiska i to tako što snižava pritisak osobama koje pate od povišenog krvnog pritiska, a povisuje onima koji imaju problema sa niskim pritiskom. Isto tako, povoljno deluje na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne smetnje, otklanja nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje te sprečava hipoglikemiju (pomanjkanje šećera u krvi). Pored navedenog, žen šen utiče na žlezde s unutrašnjim izlučivanjem (endokrine žlezde).

Pripovetke o božanstvima – Propuštena prilika

“Deset prijatelja Veijanga” je bila grupa prijatelja dobrostojećih i zadovoljnih svojom sudbinom. Oni nisu bili zainteresovani za vladajuće pozicije i nisu bili pohotni na novac. Voleli su se skupljati i diskutovati o metafizici i taoizmu. Njih desetoro bejahu kao braća. Smenjujući se organizovali su večernje sedeljke.

Jednom je na takvoj gozbi iskrsnuo nepozvan starac. Bio je odeven u dronjke i izgledao je mučenički mršav. Deset prijatelja su bili dobro raspoloženi sažališe se na starca i tako mu odobriše da ostane s njima i podeli slavljenički obrok. Nakon što je starac završio s jelom ustade i ode.

Nakon nekoliko dana se je starac ponovo pojavio. Desetorici reče: ”Ja sam siromašan čovek, osećam se počastvovan da ste mi dopustili da na vašem slavljeničkom veselju učestvujem i niko prema meni nije bio neučtiv. Vi ste već održali nekoliko svečanih tura. Sada sam ja na redu. Pokušaću da uradim šta je moguće da i ja održim jednu svečanost kako bih vam ukazao poštovanje. Hajmo zakazati jedan datum i ja se nadam da ćete svi biti prisutni”

Deset prijatelja se je složilo da prisustvuju starčevoj večeri. Određenog datuma starac stiže rano ujutru kako bi ih poveo sobom. Odveo ih je u jednom kraju istočno od grada i družina nije imala osećaj da su dugo vremena proveli u putu. Kada su došli na odredište ugledaše tri krive kolibe koje su izgledale tako nestabilno da je bilo sumnjivo da bi podnele ni slab vetar. Starac ih pozva da uđu unutra.

Nekoliko ružnih prosjaka u dronjcima sa dugom neočešljanom kosom se je nalazilo unutar koliba. Kada starac uđe u kolibu prosjaci ustadoše i čekahu starčevu zapovest. Starac im ukaza da počiste kolibu, stave drva na vatru i prostru ragože. Onda je zamolio desetoricu da sednu. Već postade kasno i svi su postali gladni. Nakon nekog vremena nekoliko prosjaka doneše gostima sirće, so i bambusoveKoren skupocenog i retkog medicinskog bilja ginsenga štapiće (kao pribor za jelo) Zatim je nekoliko njih donelo veliki poslužavnik. Poslužavnik je bio pokriven voštanom krpom. Desetorica se pogledaše i predpostavili su da će konačno dobiti nešto za jelo. Starac je odstranio pokrivač i potrajalo je dok su mogli videti šta se je ispod nalazilo. Jelo je imalo oblik bebe. Starac zamoli goste da se posluže. Ali družina je samo osećala odvratnost prema tome. Pojedini su rekli da nisu gladni drugi su pak otišli rasrđeni. Niko nije hteo da jede starčevo jelo.

Onda je starac započeo jesti. Kada je završio rekao je prosjacima da uzmu ostatke i sve ih pojedu. Nakon što je svo jelo bilo pojedeno starac reče desetorici: ”Jelo koje sam pre nekog trenutka jeo je ustvari ginseng koji je star više od hiljadu godina. To je veoma retkost. Dobio sam ga i hteo sam ga s vama podeliti jer ste me vi mladići dobro tretirali. Ljudi koji jedu ovaj ginseng dobiće ispunjenje i postati božanstva. Vi mladići ga niste okusili i to je valjda bila vaša sudbina” Desetorica behu šokirani ovom spoznajom i duboko su žalili svoj propust.

Nakon nekog vremena su se prosjaci preobrazili u zlatne mladiće i devojke od žada. Starcu su pridržavali kišobrane i barjake i odleteli su zajedno sa starcem na nebo.

Desetorica prijatelja su pokušavala sve što su mogla da pronađu ponovo starca ali ga nikad više nisu videli.

 

Izvor: www.biserdobisera.net