Istorija svetskih imperija i carstava – jednom i nikad više
Osvrt na istoriju imperija i velikih carstava koja su vladala svetom i slavno propadala a da se više nikada nisu povratila
Povod za ovaj tekst mi je iščitavanje dve knjige o istoriji civilizacija, jedna je „Mikrobi, puške i čelik“ koju sam već preporučio na ovom blogu. Knjiga je jako zanimljiva i autor knjige ima originalan način i model da objasni istoriju. Čitajući je, primetio sam i sam neke zanimljive koncepte, drugačije od autorovih, koje bih da podelim sa publikom.
Druga inspirativna knjiga je Times Biblijski Atlas, jedna izuzetna monografija o istoriji Starog i Novog zaveta, sa sve mapama, arheološkim nalazima, mestima i ključnim dogadjajima stvaranja Biblije. Fascinantna knjiga koja pokazuje i dokazuje na hladan naučni način istinitost dogadjaja iz Starog i Novog zaveta. Ako sam nekada i sumnjao u istinitost dogadjaja iz Biblije, smatrajući da je to alegorija, sada nakon iščitavanja onoga što kaže nauka, više nemam dilema.
Iz tog čitanja, proizašlo je jedno zanimljivo pitanje: „Zašto nam se dešava istorija tako kako se dešava?“
Zašto imeprija ili carstvo ne traje večno
Retko se ko zapitao a još redje je ko primetio jednu zanimljivu istorijsku i civilizacijsku zakonitost: jednom neka država postane carstvo i imperija, i nikada više.
Država koja jednom postane imperija i uruši se, nikada se više ne uzdigne na istorijskoj sceni kao velika imperija.
Ova zakonitost se (ne) odnosi i na imperije koje nisu prestajale to da budu vekovima, kao što su Kina i Rusija, delimično i Japan, koje još uvek traju na istorijskoj pozornici.
Prostudirajte istoriju i videćete da je to tako. Carstvo se pojavi, zavlada dobrim delom sveta, traje, počne da se urušava, slomi se i uglavnom nestane u potpunosti sa političke pozornice. U zadnje vreme su ostali neki ostaci nekadašnjih velikih carstava kao što su to na primer Velika Britanija, koja je još pre 100 godina bila imperija u kojoj sunce nikada ne zalazi, toliko je bila velika. Primera ima još, na primer Španija, pa Austrija i Austrougarska, Sveto Rimsko Carstvo, Francuska i Napoleonova imperija, samo navodim neke od skorijih primera.
Idući dalje u prošlost naićićemo i na Makedonce ili Grke, kako god hoćete, i sećanje na carstvo Aleksandra Makedonskog, Egipat i faraonsku imperiju nekada, Mongoliju i imperiju Džingis Kana, Etrurce i Veliki Rim. Zatim opažanje da je velika Vizantija trajala i srećno živela u miru i blagostanju skoro 1000 godina. A možemo prostudirati i Sumere, Avare, Persijance, Parse, Vavilonce, Asirce, Hetite, Maje, Inke, Otomane i tako redom.
Makar teorijski, još nekako imaju šansu da povrate svoja carstva Mongoli, Grci, Turci, Iranci, Indijci, Francuzi, jer ti narodi još uvek postoje na svetskoj pozornici.
Ali kako mi se čini, istorija, ta učiteljica života izabraće neki novi narod, neku novu strast i volju da zavlada svetom. To je uradila sa Amerikom pre više od pola veka, kada se Amerika pojavila na globalnoj sceni kao vodeća svetska imperija. Jer, ranije sam mislio da se sve dešava slučajno u istoriji, i da je civilizacija jedan neizvestan proces u kome tehnološka otkrića ili pojava jakih ratnih vodja odredjuju tok dešavanja. I da je pravda slepa jer dozvoljava da se na svetskoj pozornici uzdižu narodi koji to ne zaslužuju, barem po nekim nazovi objektivnim kriterijumima koje jedino priznaje društvena nauka.
Posebno to mišljenje preovladjuje u istorijskim naučnim krugovima, gde se uvek post festum objašnjava zašto se nešto desilo. To je i logično, sa distance vremena se lakše vidi i sagledava zašto se nešto desilo i uzroci toga. Objašnjava se zašto je na primer sadašnja Amerika postala super sila; zahvaljujući velikoj i bogatoj zemlji, velikim ljudskim i prirodnim resursima, te nasledjenoj engleskoj organizaciji i logistici, savremenoj tehnologiji i industrijalizovanoj zemlji. Medjutim, nigde se ubedljivo ne objašnjava nelogičnost kako je grupica trapera i kauboja uspela da stvori Ameriku pod okriljem najveće svetske imperije, viktorijanske Engleske i to kada je Velika Britanija bila na vrhuncu snage. Objašnjenja su sve tipa „eto desilo se slučajno, Englezi nisu ozbiljno shvatili američke ustanike, nisu poslali dovoljno vojnika, bili su arogantni, presudila je jedna bitka“ i tako redom. Sva objašnjenja su u stilu herojskog čina koji je odlučio tok dogadjaja.
Da li je sve to slepa nit i pravda istorije ili je nešto više u pitanju, nešto što je Hegel naslučivao u svojim razmišljanjima, kada je govorio o svetskom duhu i spirali razvoja civilizacije? Profesori istorije i filosofije mi nisu dali zadovoljavajući odgovor na sva ta zanimljiva pitanja svetske istorije. S druge strane savremeni ideolozi novog doba uvek sve to svode na jednu ravan, ravan svetskog Uma ili Duha koji navodno promišljeno vodi civilizaciju u sledeći nivo svesnosti. I navodno, zbog toga bira zemlje predvodnice koje će uvoditi novu svesnost u civilizaciju, bilo da je u pitanju tehnologija, ekologija, religija.
Medjutim, usvajanjem hrišćanskog pogleda na svet uvelo me je u jedan drugačiji koncept sagledavanja sveta, pa i istorije. Danas mislim da ne postoji u potpunosti slepa volja istorije i slučaj, već da je to sve Božija volja koji narod će i zbog čega uzdići. I koji narod će zbog njihovih grehova kazniti i uništiti u potpunosti. I da Gospod to ne radi zbog razvoja civilizacije, nauke, tehnologije i razvoja svesti, jer Njemu to ne treba, a ne treba ni nama. To je inače stvar koja mnoge iznenadjuje, jer ima mnogo ljudi koji su vernici progresa i misle da je svrha života stalan i neprekidan progres nauke, medicine, tehnologije, proizvodnje hrane, komunikacija. Zašto, čemu? U istorijskim zapisima ćete naći podatke da su u preistorijska doba ljudi u jednom selu živeli 10,000 godina u kontinuitetu, u miru i bez ikakvog progresa. I nisu se žalili. Progres je zapravo izum novije civilizacije. I Božije volje, svakako.
Božija volja primenjena na narode i istoriju
Ljudi su od početka industralizacije počeli da zaboravljaju na pojam Božija volja. Do tada su vekovima živeli svesni Njegove volje i uticaja na život naroda i nacija. Zapravo, Božija volja je kroz Stari zavet data i objašnjena kroz zgode i nezgode Jevreja koje je Gospod vodio od Mesopotamije, preko Egipta do Judeje. U tim spisima je i dato jasno i vrlo čitljivo objašnjenje šta Gospod zapoveda svom narodu i šta od njega očekuje zauzvrat, da bi narod bio pod Božijom zaštitom. S obzirom koliko je narod i tada a i sada bio pod uticajem lukavog, i kako je Bogu okretao ledja čak i u situacijama kada je Bog bio prisutan medju Jevrejskim narodom u pustinji, logično je i bilo očekivati da če ljudi sve više i više zaboravljati na Boga i Njegovu volju i zapovesti, iako je Gospod svoja obećanja ispunio.
Ko je čitao Stari Zavet mogao je da primeti jednu fascinantnu istinu; Gospod je ispunio obećanje dato Avramu da će od njegovog semena postati mnogi narodi i da će se raširiti svetom. To su današnji hrišćani. Kao što je i Gospod obećao Jevrejima da će pobedjivati sve svoje neprijatelje i dobiti najlepšu zemlju samo ako drže Zavet sa Bogom. Iz rane istorije još za vreme Mojsija i Arona ima niz slučajeva koji pokazuju Njegovu volju ali i izdaju naroda koji je vodio.
Božija volja je nama smrtnicima nesaglediva, ali donekle dokučiva. Nekada je i jasna kada se objavljuje preko proroka, ali teško je biti prorok u svom selu. I sve je vrlo čak i logično i objašnjivo. Jer, Gospod nagradjuje one narode koji žive ispravnije, sa kojima ima Savez i njihovu veru koje se drže, dok kažnjava one otudjene i bezbožničke. Kažnjava i svoj narod koji se ne drži Zaveta. Kada oni „ispravni“ narodi i zemlje počnu da na vrhuncu slave padaju u iskušenja i greh, Gospod okrene svoje lice od njih i pošalje im kaznu u vidu stradanja, ropstva ili spoljnog neprijatelja u vidu novog istorijskog igrača. Tako nešto se na primer desilo velikoj Vizantiji, gde su se Turci pojavili kao kazna Božija. Tim povodom, negde sam čuo zanimljiv i opominjujući podatak da je u trenutku pada Vizantije, od 40-ak najistaknutijih plemića u Carigradu, njih 35 bilo neoženjeno i utonulo u razne okultne i paganske kultove, pedofiliju i blud.
Svakako da treba pomenuti još jedan svež primer i reći i da je postojao jedan Sovjetski Savez, ateistička i bezbožnička tvorevina u okviru pravoslavnih naroda koja je postala imperija, ali zamislite, nije dugo trajala, pogadjate zbog čega. Slično je i sa Jugoslavijom. Gospod je dopustio stvaranje SFRJ i kao kaznu i kao blagoslov, na nama je bilo da izaberemo. Da smo izabrali da u toj SFRJ živimo bogougodnim životom i da poštujemo Crkvu i veru a ne da silom budemo ateisti, trajali bi, ne bi se raspali tako lako. Medjutim, ljudi su izabrali da budu bezbožnici i ateisti, okrenuli su lice od Gospoda Boga, progonili su Crkvu i vernike, a to neće trajati, odnosno trajaće samo onoliko koliko je vreme pravedne kazne.
S druge strane, bogougodna Vizantija da je sačuvala svoju moralnost i čistotu, trajala bi onoliko dugo koliko je njena pravednost drži. Medjutim ona se kao i sve prethodne i naknadne imperije rastočila iznutra, pojedena sopstvenim slabostima. Ko čita istorijske spise iz tih i drugih vremena, uvek očitava taj jedinstveni zapis, moralno raspadanje prethodi spoljašnjem rastakanju države. Slično je bilo i sa Starim Rimom, dok su Rimljani bili stoici u misli i delu, imperija je trajala, kada je nemoral i korupcija uz svakakve izopačenosti počeo da vlada, Gospod im je poslao par varvarskih upada, ali kada ni to nije pomoglo, uklonio ih je sa svetske scene.
Ili primer carske Kine, dobro dokumentovan i u spisima i u filmovima. Kina je pre dolaska komunista na vlast i obaranja Cara bila potopljena u korupciju i enormnu birokratiju, narkomaniju i tiraniju lokalnih vladara, duboko podeljena i moralno degradirana. Pad kineske Imperije i Cara je samo bila posledica moralnog sunovrata kineskog društva.
Naravno, moje izlaganje je grubo i bez širokih objašnjenja i ne odgovora na mnoga logična pitanja: zašto Gospod uzdiže jedne a ne druge narode, zašto ovi narodi vode procese a ne oni drugi, i tako redom, ali je nedokučiva Božija volja i promisao, šta koji narod ima da uradi i zbog čega na istorijskoj sceni. Ali je činjenica da previše ponosa i nemorala prethodi padu jedne imperije. Jer često u životu nema objašnjive logike da se neke imperije uruše same od sebe, kao i da neke imperije propadnu pred naletom daleko manjih naroda i država.
Sigurno je da ovakav način razmišljanja nije „naučan“ i „metodološki utemeljen“ što bi rekli moji profesori, ali dosta toga objašnjava. I može se pisati na blogu o tome, bez navodjenja referenci i odbrane pred naučnom komisijom. Ne mogu nikoga naterati ni ubediti da veruje u ovakve ideje i priče, dok sam ne dodje do istog stava i mišljenja, dok mu se duhovne oči ne otvore. A kada to shvati, shvati i kuda sve to ide, kakve su posledice naših dela, i na kraju shvati da se sve to odnosi kako na imperije, tako i na države, korporacije, organizacije, pa i na porodice.
„Kako gore, tako i dole“.
. . .
Vas tekst mi namece pitanje : da li je Dusanovo carstvo bilo dovoljno veliko da je izazvalo da se i na nas primenila ova vasa istorijska i civiliyacijska zakonitost ? Ili smo to ‚‚pravo‚‚ stekli kao Jugoslavija ?
@ Vojsije
Dušanovo carstvo je bilo kratkog daha da bi ga smatrali za imperiju. Trajalo je za života kralja Dušana i odmah nestalo nakon njegove smrti. Rekli bi savremenim jezikom, kratkoročan projekat.
Postoji verovanje da je njemu oduzeto nasledje i carstva i potomstva zbog toga što je svoju suprugu odveo na Svetu Goru u Hilandar i tako izazvao Božiji gnev. Književnica Liljana Habjanović to verovanje opisuje u svom istorijskom romanu Igra Andjela:
http://www.bastabalkana.com/2012/08/srpski-car-dusan-silni-veliki-i-ikona-bogorodica-trojerucica-iz-knjige-igra-andjela/
A Jugoslavija je takodje neuspeo pokušaj čak iz dva puta, srpske dinastije Karadjordjevića a potom komunista. Postoji verovanje medju vernicima o novijoj „istoriji Srbije“ koja kaže sledeće:
Srbi su dobili slobodu i svoju zemlju, svoju državu zbog vere koju su sačuvali za vreme provedeno pod Turcima. Medjutim, problemi Srbije koji traju do dana današnjeg počinju ubistvom Karadjordja od strane Obrenovića. Obrenovići su bili uz to i masoni, zbog čega su u potpunosti istrebljeni kao loza. Inače to se vidi po prvom Srpskom Ustavu, takozvanom Sretenjskom ustavu na kojem je na naslovnoj strani utisnut žig i amblem masona.
Karadjordjevićima je zbog žrtve Karadjordja data vlast ponovo, ali je i pokojni kralj Aleksandar postao mason, inače vrlo poznata stvar, koji je imao masonske globalističke ideje pri stvaranju Jugoslavije a ne nacionalne za stvaranje Srbije, zbog čega je i njegovoj lozi ukinut mandat vladanja Srbijom.
Komunisti su pak očigledna priča.
No, to su sve popularne teorije sa više ili manje smisla i razloga. Ko će osim proroka stvarno znati volju Božiju i zašto se šta dešava :-)
ako poistovecujete makedonce i grke kako to da su oni po istoriskim nalazima bili uvek otvoreni neprijatelji?
da li vam je poznato da su se englezi napali nezavisne USA te porusili Vasington a belu kucu zapalili te kad su dobili sve bitke seli za pregovaracki sto i potpisali sporazum – primirije po kojem i danasnja kraljica ima titulu princeze Sjedinjenih Americkih Drzava a istovremeno svi predsednici MORAJU doci u london da se poklone pred kraljicom/kraljom uz put u budzetu postoji i godisnja svota koju se „donira“ kraljici te „CROWN“ organizaciji koja upravlja londonom City-jem koji se nalazi u „velikom“ Londonu
paralelu mozete povuci sa kosovskom bitkom jer to je jedina dva puta gde nas zvanicna istorija uci da je pobednik na bojnom polju – porazenz strana a ona strana sto je pobegla u rasulu da je pobednik.
Svidja mi se sto ste tekst napisali u prvom licu u kojem napominjete u stilu „meni znato“ iako ima i drugacijih delova ali ipak zasluzili ste priznanje za to.
Zanimljivo mi je to kako pocetnu ideju sami pobijate i to nazivate iznimkama – licno sam uveren da ste problem postavili na pogresnim principima jer (u najkracim crtama) od Grka na ovamo nije nikava nova ili bolja civilizacija vec je sa grcima stvorena „materijalna civilizacija“ odnosno civilizacija kojoj je osnova i polaziste za sve, bilo delovanje/nacin zivota bilo razmisljanje/zakone/religija materijalno a prema tome civilizaciju koja je bila pre toga i koja je bila istoriski duza, humanija….. zanemarujete kao nije ni bitno – ako zapad ne pise o tome to nije ni bilo ili bar nije ni bitno
Nasa civilizacija je bila zasnovana na jednakosti i humanosti gde su svi radili i sve delili ali to nije bilo ekonomski uspesno kao nasilje kao sto nije ni dan danas – jer za jednu zetvu morate raditi celu godinu a da bi oteli jednu zetvo morate vojevati-pljackati „jedan dan“ tak oda ako samo imate nekoliko „radnih dana“ pljacke postajete mnogo ekonomski uspesniji sto dovodi do stvaranja viskova koji omogucuju izmedju ostalog stvaranje religije koja je uvek i svuda bila na strani vlasti (u slucajevima kad su videli da neko pada pa prelazili na stranu pobednika to se pravilo samo pojacava jer pokazuje da religiji nije bito ko i kako vlada vec da deli moc sa religijom/kojim god imenom se nazivala) istorija materijalne drzave te krivolja njenih uspona i padova se poklapa sa ritmom rasta i pada moci religije.
vidim da i vi pisete o bozijem delovanju – biranjem pobednika itd, sve je to lepo i slobodno je verovati ali kao naucnik trebali bi znati malo bolje, jer ako imamo dve strane u ratu i obe se pozivaju na svog boga u cije se ime tuku naravno da bog uvek pobedjuje ali isto tako mozemo reci da bog istovremeno uvek i gubi bitke – zar ne? i zar nije mnostvo ratova religioznog karaktera u kojem se strane bore da dokazu ko ima veceg prijatelja „tamo gore“ …. da ne nastavljam sa ovakvim primerima jer ih se moze stvarati jako mnogo bar jedan vise od broja dokaza „bozije volje“
ovdim ne tvrdim da bog ne postoji vec da su njegovi „glasnogovornici“ uvek i svuda po pravilu sto glasniji veci prevaranti ili umni bolesnici – narkomani koji ne upravljaju svojim umom vec to radi bolest umesto njih
O BOGU – sad da li to zovemo priroda, bog, nauka, veliki graditelj, veliki arhitekta…. to je stvar nas i naseg pokusaja da ukalupimo nesto sto jos nismo spoznali u potpunosti u svoje granice te samim tim „podjarmili“ sebi te tako dobili moc da upravljamo drugima u ime tog neceg veceg. Ljudi koji jednostavno nisu znali za bolje nazvali su to Bog, ljudi koji se trude da izgrade neku harmoniju nazivau to Graditeljem ili Arhitektom, ljudi od nauke koji znaju da ne znaju ali uce i pokusavaju da nauce zovu to prirodom, itd. Svi pokusavaju da „tom“ daju smisao ali niko kao religije ne koristi „to“ toliko frapantno u svoje svrhe.
mikrobi puske i celik je politicka knjiga pisana sa ciljem u kojoj su podmetnute mnoge vec dokazane cinjenice kao „neznane“ a sev u svrhu velicanja kapitalizma-materijalnog te vladajuce kaste „tri sveta grada“ (London, Washington, Vatikan)s tim da se religija u knjizi obradjuje-spominje vise kao usput nepobitna i neizmenjiva cinjenica a ne kao bitan (nestalan) faktor civilizacije
Pitanje da li nam je potreban „progres“ ste pogresno postavili odnosno postavili ste sa gledista materijalnog-kapitalistickog nacina razmisljanja, sto opet otkriva licnu crtu – nacin razmisljanja, koji definitivno opkazuje velike subjektivnosti u razmisljanju, a znamo onu izreku o dizanju kuce na losim temeljima (na losim temeljima nikada nije izgradjena dobra kuca-ako neko ne zna) tak da sa tako postavljenim pitanjem ni ne mozemo doci do pravog odgovora jer se pitanjem sugerise ne samo pravac razmisljanja vec i sam odgovor.
Kako se zvala ta civilizacija u kojoj su ljudi ziveli 10 000 godina bez rata i unistavanja? gde je pocela i zasto bas tu? ko je nastavljac te tradicije?… to bi bila zanimljiva pitanja – bar meni da vidim koliko je to poznatu u Srbiji i sire jer to postoji u knjigama.
Progres nije izum novije civilizacije (ops krenuh direktnim negiranjem) izvinjavam se, dakle – istorija nas uci da progres nije obiljezije novije civilizacije – cak ni ove materiajlisticke civilizacije, jer postoje dokazi za to od pismenosti, metalurgije, transporta, poljoprivrede (savremenog ratarstva i stocarastva) urbanog nacina zivota, tehnickih dostignuca itd itd gde se sve bitno desilo pre „materijalne“ civilizacije a nemojmo zaboraviti da je „nas“ izum pluga pokrenuo Romantizam da je opet „nas“ Tesla…. itd itd
Zar sad treba da se podsecamo kako je Mozes bio vojskovodja koji je poznavao teritoriju jer je tu vec pre ratovao pa prekrsio obicaje (da se vatra nocu drzi na „podignutom stapu“ kao neka vrsta nocne zastave, te da se nikada ne sme napustati) a koju je on postavio i ostavio a nocu dok je suvi vruci pustinjski vetar duvao i osusio mocvaru, koja je kraj Crvenog mora, presao istu te ujutro kad je vetar prestao i mocvara se „povratila“ te tako sprecila direktan prolazak Egipatske vojske koje je bila u poteri. Dakle tu nema nista sveto, jer ako je to sveto onda i skidanje Rusa koji su na ogromnoj hladnoci u (belom)donjem vesu jurnuli na nemce i neocekivano prekinuli bitku pobedom, ili nama poznatije rusenje mosta na Neretvi ili….. A kakva je bila moralna kvaliteta ljudi u toj grupi dovoljno govori podatak da su isli sa namerom GENOCIDA koje im je receno od boga – svako ko je bar neko krace vreme proveo u nekoj dusevnoj bolnici imao je iskustva sa ljudima kojem se bog-ovi obracaju i traze – govore neke cudne stvari e sad da li sam sretao „ludje“ ideje od „osvajanja i genocida teritorije koja ce nam biti dedovina“ e to moram da priznam da nisam ali ja licno imam samo manje iskustvo posjeta bolnice na Rabu (iz radoznalosti te ucenja)
Moram da primetim da je pisac ovog teksta zaboravio ili nikada nije ni naucio da je i Sveto Pismo pisano nakon dogadjaja kao i druga pisanija koja spominje a koja su „naknadna pamet“ te ako takva ne bas bitna.
Ops – poceo sam da reagujem na svaku recenicu – Staro pismo ako ga citamo kao „Anu KArenjinu“ jeste zanimljivo ali ako ga uzimamo kao informaciju onda ga moramo i analizirati kao takvu. Staro pismo je sto bi rekli moderne demokrate „komunisticka“ propaganda, jer istoriska nauka je dokazala da je narod, pismenost, civilizacija postojalo davno pre „adama i eve“ i da su nasi stari vec razvili civilizaciju dovoljnu jaku da je omogucil aputovanje do Indije i natrag u jednom ljudskom zivotu (koliko ljudi koji ovo citaju je posetilo Indiju) te samim tim i prosirili civilizaciju. Ovo me podsetilo da po pravilu svi ameri misle da je tito napravilo Jugoslaviju a iznenadio sam se kad sam to pitanje poceo da postavljam mladjim visoko obrazovanim osobama koje dolaze sa prostora bivse Juge i oni imaju iste podatke. iako svako ko je zavrsio osnovnu skolu bi trebao da zna da je Juga posojala pre tileta a da joj je on samo stao nogom za vrat, odnosno pripremio teren za Mesica i druzinu sto je slozno rasturise. (Mesica spominjem jer je on bio predsednik a zatim i zbog njegove izjave „zadatak sam obavio“)
O ovom poredjenju Vizantije i dolazece Osmanske imperije – zanimljiv podatak iako meni nepoznat ali mi je poznato da (ovaj put uzimam primer Vatikana kao predstavnika svih Hriscana jer je on jedina priznata drzava ali po istim tim pravilima zive sve glavne organizacije hriscana u svetu -patrijarsije) podatak neozenjeni muskarci imamo 100% u Vatikanu, dokazan ali nepoznat % pedofilije, homoseksualizma itd (s tim da moram da napomenem da istoriski mi nikada nismo progonili homoseksualce kao sto je to cinio Islam, Vatikan itd te da se ponosim tom tradicijom iako nemam homoseksualnih pretenzija) a za razliku od plemica te sistema Vizantije gde je religija bila jako povezana sa vlascu – drzavom. Osmanlije su bile otvorene za nauku, ucenja svih znanja i vestina te bez obzira od koga i kako dolazili, te sposobnih ljudi koji su mogli da se penju na lestvici hijerarhije do „neslucenih“ visina, s tom i takvom politikom su i napredovali a kad su postavili religiju kao vazan faktor u drzavi – sirenje im je zaustavljeno a sirenjem ovlasti religije je oslabljena drzava sto je i dovelo do pada iste. UPS zar ne vidimo rast islama unistio Osmanlije, rast Hriscanstva unistio Rimsko carstvo….. a razornim unutrasnjim radom religije unistena su i drugi (samo svezi primer Juge, SSSR-a itd) tako da ispade za rast civilizacije je potrebna nauka a za njen pad religija – mozemo i tako postaviti stvari
Evo sad dodjoh do dela teksta u kojem autor pokazuje svoju obavestenost – JUGA nije nastala sa Titom i komunistima vec sa Kraljem i Bogom(zvanicnom crkvom)
joj joj sad si postavljam pitanje zasto se trudim? ako neko nije naucio ABC a drugi ga ne ispravljaju verovatno da vecina ni ne zeli da zna ali ipak mozada neko zeli i za te ili tu osobu da se potrudim da pokazem da nije sve tako crno kao sto predstavljaju.
Stigoh do Kine u tekstu i rekoh sebi „zar niko drugi ne vidi ovo providno predstavljanje dvostrukim arsinima“ pa Kinu je rastocila vojno opremljenija engleska i nametnula joj narkomanstvo kao stil zivota kojem se samo dobro organizovana drzava moze suprostaviti a ne religija (nije pomogao ni budizam – konfucijonizam-itd u Kini kao sto ne pomaze ni Ruska Pravoslavna Crkva u danasnjoj Rusiji gde je preko 10% populacije navuceno na jeftini Afganistanski opijum ciju mrezu je organizovala veoma religiozna organizacija americke vlade uz svesrdnu podrsku agencija drugih drzava „prijatelja Rusije“) isti oni koji su izmislili komunizam te ga poslali u Slavenske drzave a da ni na jednom Slavenskom jeziku nije u marksovom „Kapitalu“ prevedena i stampana kljucna recenica „ovo je izvodivo u visoko razvijenom drustvima“ te tako totalno promenili smisao.
moram da postavim citat iz teksta „dok su Rimljani bili stoici u misli i delu, imperija je trajala, kada je nemoral i korupcija uz svakakve izopačenosti počeo da vlada“ pa zar nije pomalo cudno da se stoicizam u misli i delu drzao do pojave hriscanstva? a onda rast hriscanstva je apsolutno obrnuto identican raspadu stoicizma u misli idelu??? samo primecujem – ista situacija je i danas na teritoriji Juge, sto vise religije to vise razvrata, losiji standard, kraci zivotni vek….. ljudi bi rekli ako se desi jednom moze biti slucajnost a ako se ponavlja onda je pravilo
u predzadnjem pasusu pisac ovog teksta nam kazuje da nem alogike u usponu i padu drustva sto nije tacno – drustvo je sastavljeno od veceg broja pojedinaca a ako je uspostavljen sistem koji pomaze rast i razvoj pojedinca onda raste i razvija se automatski i celo drustvo a ako je sistem okrenut ka „elitizmu“ to dovodi do pada razvoja velikog broja pojedinaca pa tim i samog drustva. Elitizam NIKADA nije doneo dugotrajnu srecu i napredak, tako je i danas u svim drzavama sveta. A na licnom planu nisam jos sreo pripadnika takozvane elite koji zasluzuju da ga se nazove tim imenom, bio on predstavnik americke elite ili „nase“ koja posecuje NYC na duze ili krace vreme. Ovde moram da napomenem da sam sretao veoma mudre ljude ali oni se po pravilu nikad nisu „elitizirali“ iako su ih mnogi prisvajali kao deo njihove elite. To su bili uvek bili umni, kvalitetni ljudi koji nisu koristili velike reci da sakriju svoje neznanje i nesigurnost niti su se krili iza grupe ili citata vec su uvek govorili svoje reci iznoseci svoja znanja.
Za kraj ovog mog osvrta na ovaj tekst bi samo napomenuo nadam se poznatu cinjenicu da niti je Sv. Sava prvi ili najveci „boziji covek“ niti prvi ili najveci pravoslavac u Srba kao sto ni Srbska drzavotvornost ili Srbske Dinastije ne pocinje sa Nemanjicima kao sto Srpska Pravoslavna Crkva propagira oni su samo bili prvi koji su sluzbeno priznali papu a posto SPC ima zadatak unistavanje Srbske istorije, tradicije i uma kao sto Vatikan ima zadatak fizickog unistavanja Srba zajedno rade (iako su kao neprijatelji) na zajednickom cilju.
Biti Srbin, znaci biti slobodan a slobodni ljudi nisu slobodni samo telom vec i umom pa sve ispituju i protiv svake nepravde se bune i nisu „pitom narod“ kao sto to nisu ni Rusi te jos niz naroda koje pokusavaju „pripitomiti“ a to svakom ko zeli da vidi i cuje kazuje porobiti. Zbog ovog nacina zivota i razmisljanja nasim starima je bila bliska ideja ranog Hriscanstva koje je bio susta suprost ovog danas kao sto je i komunisticka ideka bila bliska nasem naodu dok nije izrasla u svoju suprotnost.
Toliko od „malog crva iz velike jabuke“
@ Milenko Grubor from NYC
Raspravu i odgovore na vaše komentare je teško dati jer se ne možemo dogovoriti oko osnovne postavke teksta. Moja tvrdnja je bila da postoji „prauzrok dešavanja istorije“ dok ste se vi fokusirali na simptome i posledice. I razbili sve na fragmente.
Stoga ću izabrati samo najzanimljivije fragmente vašeg pisanja po slobodnom redu.
Grčka kultura – ona je nosilac Zapadne kulture materijalizma i racionalizma, demokratije i nauke, ali ne i slovenske i pravoslavne kulture. A daleko je veoma od dalekoistočnih kultura, iako globalni mediji koji su u rukama Zapadnih zemalja nameću to kao sistem vrednosti i života.
Na žalost, refleksije te kulture u Zapadnom svetu su donele pod vodjstvom Velikog Arhitekte najkrvoločnije ratove i najviše žrtava u istoriji. Prvi i Drugi svetski rat, Gulag, 30-o godišnji ratovi u Nemačkoj, krstaški pohodi na Istok se nisu dešavali nigde drugo i tako krvavo kao u Evropi.
To je samo naizgled jedan paradoks da imate visoku kulturu i nauku koja u svojoj najvišoj tački dovodi do najvišeg zla. Prepodobni Ava Justin Popović je to briljantno objasnio u svojim delima – toplo preporučujem da se pročita, mnogo je dublje razumeo Zapadni svet i duh od samih zapadnjaka.
Kina – zašto sada nema raširene narkomanije u Kini? Zato što je kao država jaka i to sprečava, dok za vreme Bokserskog ustanka to nije mogla. To upravo govori koliko je bitna moralnost jednog društva da se odupre štetnim uticajima sa strane ili iznutra. Inače, u to vreme kada je besneo Opijumski rat dnevno je u Kini bilo publikovano po desetine novih i besmislenih zakona, što samo govori o društvenoj degradaciji.
Biblija, Mojsije, Sveti Sava i SPC – očigledno je iz vaših teza da nemate duhovno iskustvo vere, ili opitni dokaz vere kako bi svetitelji rekli. Zato i dajete sebi za pravo da tumačite vrlo površno i pogrešno Bibliju, Crkvu i samu veru. Prvo i osnovno, kada biste mogli da doživite i objasnite sebi šta je to blagoslov i blagodat, onda bi sve dobilo drugačiji smisao u vašem poimanju sveta.
Pošto to opitno iskustvo vere kod vas ne postoji, onda vam Crkva ne znači ništa do kao politička formacija i možete je ubaciti u čitav niz političkih igri i značenja, vredjati, stavljati u pogrešne kontekste i tako redom. Ubediti vas u suprotno, jalov je posao sa moje ili bilo čije strane, jer kao što rekoh, vaše duhovno iskustvo Crkve i njenog dejstva ne postoji. Zapravo, postoji niz „slobodoumnih verovanja“ o slobodi čoveka, o ličnom postignuću, ličnoj veri, ličnom poimanju sveta kroz niz „slobodarskih teorija“ – da i ja malo opišem vaš profil :-)
Da ste ikada u životu osetili prisustvo Svetitelja u svojoj blizini i njegovu blagodet, mi ne bi raspravljali, jer bi se razumeli. Kao što Tolstoj kaže: „Sve srećne porodice su slične jedna drugoj, dok su sve nesrećne porodice nesrećne na svoj način“ :-)
Tako je i sa verom, ko je ima, misli na isti i jedinstven način (bez prisile ili ispiranja mozga), ko je nema ima milion različitih mišljenja o svemu :-)
Želim vam svako dobro.
:)