Kako razviti srpsko selo kroz ideje drugih. Poslovni saveti za razvoj sela

Umesto žaljenja  kako srpska sela propadaju evo nekoliko ideja i saveta kako razviti selo. Koncepti za razvoj sela.

 

Stvarno kako razviti srpsko selo bez pomoći države? Lako i teško. Lako jer ideja ima ali teško jer je mentalitet srpskog seljaka najveća prepreka. Mentalitet i karakter srpskog seljaka u jednom segmentu života koji se zove solidarnost, dobri komšijski odnosi i širi interes zajednice. To mislim da je najveći problem, ta neka vrsta sebičnosti i zavidljivosti koja odmah plane i iskoči kada dodjemo do toga da seljani treba nešto da rade zajedno.

Ako tu vrstu sujete i ljubomore srpski seljak pobedi u sebi, ima šansi i bez države da pokrene pozitivne stvari u svom selu. Jer, ideja i mogućnosti ima, samo je potrebno malo udruživanja.

Par ideja koje ću izneti ovde nisu nikakav moj originalni doprinos, njih sam vidjao po selima Slovenije, Nemačke, Italije. Ima primene nekih delova i po Srbiji, nismo mi ni zaostali ni nekreativni, samo nam nedostaje malo dobre volje i organizacije. Dakle pitanje glasi:

„Kako razviti srpsko selo (a bez pomoći države)?“  

Ima više ideja koje ću vam izneti, pa sad seljani moji povežite se medjusobno i prionite na posao.

 

Saveti i ideje za razvoj sela i za seoski turizam

 

1. Festival – organizujte festival onoga što je karakteristično za vaš kraj: voće, rakija, zimnica, pevanje, heklanje, narodne nošnje, sarački ili neki drugi zanat, folklorne igre i pesme. Izaberite datum koji sezonski odgovara za tu manifestaciju, obratite se opštini za pomoć pa sa njom ili bez nje, napravite festival koji je ključan za razvoj sela i okoline.

Nemojte samo da to svodite na tipičan seoski vašar, jer su današnji seoski vašari postali svuda isti – komercijalna gužva, odeš u jedno mesto na seoski vašar i sve si video, na svim ostalim vašarima te isto očekuje – isti program, isti proizvodi i tezge, ista priča sa svadbarskim kupusom i pečenjem. U redu, ljudi vole vašar da se prošetaju i najedu, ali taj vaš seoski vašar i festival bi trebalo da bude malo drugačiji i originalniji.

U redu, u početku će ići malo sporije i teže sa promocijom festivala ali ako izdržite par godina, ulazite na turističke mape i u budžete opštine i razvoj manifestacije i sela je nezaustavljiv.Primer Guče i sabora trubača.

 .

2. Izrada kućnih i domaćih suvenira – muzej i prodavnica suvenira. Ima u svakom selu veštih i kreativnih ljudi koji prave sjajne stvari i suvenire. Oni svoje proizvode treba da svim posetiocima sela ponude na jednom mestu gde je to vidljivo i karakteristično, bilo da se napravi mali muzej ili prodavnica. Čak dolazi u obzir lokalnu prodavnicu opremiti da u jednom delu ima kutak sa seoskim suvenirima. Odeća, obuća, kape, džemperi, zimnica, medaljoni, ukrasi, grnčarija, vaze, seoski stari alat, slike, hrana …

.

3. Pešačke staze – staza zdravlja, romantična staza, istorijska staza, staza vina, staza hrane, šumska staza, livadska staza … Svako selo može da napravi stazu kojom će da prodje putnik namernik i da vidi ono što selo hoće da mu prikaže ili pak da mu proda uz put.

To je lako, samo treba imati ideju stazu čega ponuditi, i napraviti dobru signalizaciju. Pobosti putokaze i objašnjenja. I naravno imati kratku priču za turistu. Srediti i opremiti odmorišta ili vidikovce, urediti objekte, kolibe, mesta za sedenje, i ispričati jednu priču.

Razvoj sela ne mora da se bazira samo na novcu i materijalnim preduslovima, već pre svega na ideji i dobroj volji. Nije svako selo bogato. Zapravo malo koje je bogato da bi bilo dovoljno samo sebi.

 .

4. Poznata kafana – teško da u jednom selu može biti više uspešnih kafana osim ako selo nije baš velika turistička destinacija. Stoga svi seljani treba da ulože u jednu kafanu svoj trud i da gazda kafane uzvrati svojim seljanima. Na šta ciljam?

Ciljam na to da svaka dobra seoska kafana treba da u svojem meniju ima nešto karakteristično iz svog sela i da ponudi gostu hranu od svojih komšija: baka Danin hleb, baka Ljubicinu pitu sa sirom, deda Nikolinu šljivovicu, Stojanove kobasice i kulen, Mirninu prasetinu, Borkove trešnje … i da to bude ispričano, da gost to zapamti, jer su to najbolji proizvodi iz sela. I da može da kupi nešto od toga i da ponese; svežu testeninu, ajvar, jaja, voće, šunku …

Mentalitet naših gazda kafana ne ide u tom pravcu, jer će oni gledati samo svoj uski interes i držati ili komercijalnu robu iz hipermarketa ili neke svoje domaće proizvode. Ali sigurno je da njegovi svi proizvodi ne mogu da budu ni ukusni ni kvalitetni. Zato je dugoročno pametno da okupi dobre seoske proizvodjače oko sebe, jer će se tako njegova kafana pročuti na daleko a i seljani će imati neku korist.

Znam za jedno vojvodjansko mesto koje ima organsku proizvodnju povrća koje se prodaje na pijaci u bescenje a u lokalnoj kafani nude supu iz kesice. Šteta.

 .

5. Spomen kuća ili jedinstveno mesto sela – spomen kuća nekog poznatog čoveka iz tog sela ili zanata ili veštine koje selo ima. Može to biti i kuća starih zanata, porodičnih fotografija, nošnji, alata, svejedno je. Bitno je da postoji i da se kroz tu kuću odigravaju dogadjaji.

Spomen kuća može biti i neka lokalna legenda ili bajka. Priča o narodnim predanjima, vilama, junacima, zgodama i nezgodama seljana, mesto bitaka, hajdučija, ili šta god već. Ima sela koja su napravila mini etno muzej kako se nekada živelo, muzej duvana, muzej tkanja, ćilima, rakije, hleba …

Uz to, može se napraviti i zanimljivo jezero, most, zavojit kanal, branu, vodenicu, vetrenjaču, kulu, kuću na drvetu, osmatračnicu … to makar nije teško.

.

6. Gastronomski dogadjaj – takmičenje u spremanju jela, ocena hrane, itd. Hrana je veliki pokretač turizma i generator dolazaka turista. Svi će pre da jedu domaću hranu nego da pešače.

Još ako taj gastronomski dogadjaj može da se uklopi uz neki lov i ribolov, na primer.

Jedna ideja koja ne znam zbog kojih razloga nije zaživela kod nas je priprema sveže hrane na licu mesta za turiste. Tu pre svega mislim na pripremu svežeg mesa. Dodjete na primer u selo, obidjete par domaćinstava koje nudi stoku na prodaju, izaberete ono što vam se dopada od svinja ili kokošaka i dogovorite se šta i kako će da vam se pripremi. I dok se vi zabavljate u selu, seljanin mesar vam sve to priprema i pakuje. Tako nešto postoji u Zasavici, na primer. Šteta što ne postoji za pripremu sremskog ili slovačkog kulena u slovačkim selima.

Za ljude iz grada koji nemaju nikoga na selu to je odlična ideja i mogućnost za razvoj sela i seoskog turizma. Pogotovu

 .

7. Seoski turizam i pansioni – ovo se razvija ali ne sistematski. Sve to treba da bude deo jedne opšte ponude sela i da se seljani ispomažu, da sve nekako ide kroz Mesnu zajednicu ili lokalnu Turističku organizaciju.Tu pre svega mislim da se na jednom mestu objedini celokupna ponuda sela i da se u okviru jednog smeštaja ponudi i niz pratećih sadržaja.

Ispričaću vam doživlja iz inostranstva koji to ilustruje. Došli smo u jedno selo. Selo nam je organizovalo program: išli smo da vidimo izvor, svratili da pijemo matični sok od jabuka, neprskanih, zatim išli na pitu od heljde kod drugog domaćinstva, a onda odšetali da vidimo medvede iz daljine. U povratku smo svratili na organske jagode. Kada smo se vratili u selo, odveli su nas na jedan plato na ivici sela sa šumom. Tu smo zbunjeni malo čekali, dok nismo čuli neke glasove iz šume. Obratili smo pažnju i videli da iz šume dolaze dva čoveka u narodnim nošnjama i izvode dramsku predstavu za nas. Bili smo oduševljeni. Dva seljana koja su volela da glume odglumili su za nas scenu od desetak minuta. Posle smo zaseli na ručak uz lokalnog harmonikaša i njegovo šarmantno izvodjenje.

Poenta priče je da je celo selo bilo uključeno u turističku ponudu koju smo mi doživeli.

 .

8. Dogadjaji u selu – neka posebnost za turiste. Na primer, mali zoološki vrt domaćih životinja, puštanje golubova, odlazak do katuna i pastira da se vidi čuvanje stada ovaca, prikaz lova, lokalni radovi …

Sve ove stvari postoje u mnogim selima ali nisu sistematski uvezane sa svim ostalim stvarima u selu, sa mesnom zajednicom, spomen kućom, izdavanjem pansiona, kafanom, stazama …

Lokalni iscelitelj, narodni lekar, lekovita voda, lekovito blato, lekoviti preparati, samo su još neke od ideja za celo selo.

Manastiri i crkve su već našli mesto u turističkoj ponudi, ali nedostaje priča koja će se stalno pričati o tim svetim mestima i njihovom značaju za narod. Tu mislim i za arheološka nalazišta, napuštene rudnike, groblja, znamenja, zapis, prirodni fenomen. Svako selo ima nešto svoje zanimljivo i specifično, Najdanovi prstenovi na primer, a čak i kada to nema, ljudi su u stanju da to i stvore.

.

9. Čistoća i higijena u selu – ključna stvar za turizam. Selo koje je sredjeno, čisto i uredno, u kojem ima cveća, staza za šetanje, klupa za sedenje i lepe prirode, uz ljubazne ljude i turističke sadržaje uvek će privlačiti turiste. Neuredna, štrokava i prljava sela sa puno šuta i otpada uz put i ograde odbijaju svakog putnika namernika.

To je razlika izmedju uspešnih i neuspešnih sela. Razvoj sela zahteva lepotu i dobru energiju, kako unutra u ljudima tako i spolja na kućama i dvorištima.

.

10. Zadruga – udružite se svi u seosku zadrugu. Na žalost zadrugarstvao u Srbiji je negde prestalo da bude ono što mu je i svrha, da okuplja sve seljaka u ime svih. I da svima pomaže da lakše rade, nabavljaju robu i plasiraju svoje proizvode. Jer, velika i dobra zadruga je ozbiljan poslovni pregovarač i može da stvori značajne uštede svojim članovima zadrugarima nego što bi to oni samostalno ostvarili. Možda još značajnije, zadruga je i garant u mnogim poslovima, posebno kada se radi o prekupcima i nakupcima. Jer, pojedinačni seljak koji nudi 50 džakova krompira ne može od nakupca da dobije garanciju plaćanja kao što bi to dobila zadruga sa par vagona zajednički skupljenih krompira.

U tom smislu, poučna je anegdota sa jednim mojim prijateljem. Kaže hoće da gaji beli luk na nekoliko hektara, čuo je da se to traži. U redu, lepa ideja ali kome ćeš da prodaš pitam ga, ima li u selu otkupna stanica. Ne, odgovara mi, ne znam, ali ću da se snadjem.

E da se ne bi snalazio seljak, jer tu troši i vreme i novac, a može i neko da ga prevari ili da ništa ne proda, za to služi zadruga. Jer zadruga može da stvori niz kontakata sa raznim kupcima, da stvori ime i garanciju, i da bude stalno prisutna na mapi nakupaca i kupaca.

Takodje, zadruga je početak stvaranja veće zanatske manufakture ili seoske firme, udruženja proizvodjača nekog proizvoda karakterističnog za selo, asocijacija preduzetnika, sve u svemu inkubator za seoske ekonomske aktivnosti. Od najvećeg je značaja da na čelu zadruge bude poštovan i pošten čovek koji ima mudrosti, bez obzira da li ima ekonomska znanja i veštine, ne da bi vodio zadrugu nego da bi vodio seljake i čuvao jedinstvo sela. Nekada su to bile seoske starešine, od dolaska komunističkih političkih komesara i političkih predsednika mesnih zajednica to više ne postoji. Vreme je da se to vrati u život sela.

 

Zaključak cele priče je da se razvoj sela dogadja ako se oslobode kreativne sile ljudi u selu i ako se pokrenu, ako imaju jedinstvenu volju da od ulaska do izlaska iz sela svoje selo pretvore u jednu seosku bajku za turistu ili uspešnu seosku kompaniju. Razvoj sela ne treba da zavisi samo od države već od samih ljudi koji žive u njemu.