Bečkerečke ćuprije premostile reku i vreme

Mostovi Zrenjanina – istorijsko bogatsvo banatske Venecije

U istorijskim spisima piše da je prvo naselje na mestu današnjeg grada Zrenjanina osnovano još 1326. godine. Tako piše u zvaničnim dokumentima, iako su, kako potvrđuju iskopine sa ljudskim staništem iz neolita, ovde ljudi živeli i mnogo vekova ranije. Naselje je podignuto na tri ostrva reke Begej. O bogatoj istoriji grada pisali su hroničari, pesnici, istoričari.

Ovo je priča o mostovima koji spajaju obale i ljude.

Zrenjanin je grad mostova. Stanovnike obala mirne reke Begej danas spaja čak deset mostova. Ali, kroz istoriju mostove su i gradili i rušili, pa čak i premeštali sa jednog na drugo mesto. Iz putopisa saznajemo da su još sredinom petnaestog veka postojala dva mosta. Drveni, naravno, jer kamena ovde nema. Spajali su neimari obale Begeja i čeličnim i betonskim mostovima.

Najstariji most, koji i danas prelaze pešaci i automobili, je gvozdeni „Mali most“, koji je na mestu drvenog izgrađen 1904. godine. Od sredine osamdesetih godina ispod mosta je, umesto reke, jezero. Regulacijom Begeja reka je presečena.

 

 

 

Postoji i most koji ne spaja obale, jer ispod mosta nema reke, ali ni jezera. Poznat kao „most na suvom“, iako je izgubio svoju namenu, ponosno se uzdiže, ali sada iznad nasipa. Nekada je ispod mosta bio rukavac Begeja koji je zatrpan 1985. godine, kada su ljudi, misleći da je to njihovo pravo, menjali tok reke. To je viseći most sa dva noseća betonska stuba i nosećim kablom koji se sastoji od 102 čelične žice. Kada je izgrađen, 1962. godine, predstavljao je arhitektonsko čudo. Danas most nema namenu i postao je ironični simbol grada i ljudi koji su odlučivali o njegovoj sudbini.

Ipak, najpoznatiji most je opevan u poznatoj pesmi „Četir konja debela, teram preko Begeja…“ To je „Bečkerečka ćuprija“. Poznat je i kao „Elizabetin most“, a još poznatiji kao „Ajfelov most“. Konstrukcija je napravljena u Rumuniji, u Rešicama i dopremljena Begejom (kako i priliči). Most je podignut 1904. godine. Bio je grandiozan, sa mnogo gvozdenih ukrasa, biser austrougarskog graditeljstva. 

Simbol grada uklonjen je 1969. godine. Ne samo uklonjen, nego isečen… Od njega je ostalo samo par ukrasa s portala koji se nalaze na ulazu u zrenjaninsko brodogradilište. I danas se priča da su odluku o seči „Ajfelovog mosta“ doneli „kratkovidi i ideološki zaslepljeni ljudi“. Zvanično, morao je biti sklonjen zbog sprovođenja novog urbanističkog plana.

httpv://www.youtube.com/watch?v=lDUjvScorVU

Legenda o mostu i delovima koji su završili ko zna gde i danas lebdi iznad grada. Na mestu gde je bio most koji je projektovan u ateljeu čuvenog Gistava Ajfela, obale spaja Veliki pešački most. Ova betonska konstrukcija ulepšana je svetiljkama.

Magistralni most u Principovoj ulici najmlađi je gradski most. Pušten je u saobraćaj 1992. godine, kada je formiran novi saobraćajni pravac kroz grad.

Najveći gradski most i najveći na čitavom toku reke Begej, je magistralni most. Izgrađen je 1965. godine. Širok je osamnaest metara i ima četiri saobraćajne trake.

„Žuti most“ sagrađen je 1969. godine. Regulacijom toka Begeja kroz grad, prokopan je kanal na najužem delu rečnog meandra. Kanal je potom premošćen mostom u, a nakon izgradnje tri gradska jezera postao je sastavni deo reke.

Tu su i dva lučna betonska mosta. Jedan je podignut 1963. a drugi 1970. godine. Ove mostove morate preći peške.

 

 

 

 

 

 

 

 

Begej možete preći i šinobusom. Železnički most je izgrađen 1937. godine , na mestu starog železničkog mosta koji je postavljen još davne 1889. godine. Na mestu gde su ljudi nekada prelazili sa jedne na drugu obalu drvenom skelom, izgrađen je 1957. godine Mužljanski most.

 

 

 

 

 

 

 

 

Bečkerečke ćuprije, i stare i nove, tu su da premoste reku, ali i vreme. Podsećaju nas i hrabre, jer umeti premostiti, znači živeti.

„Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori,

pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj

se upravlja kao cilju, i na svakoj tek dobiva svoj pravi smisao.

Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao.

Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, a

     prema kom su svi zemni mostovi samo dečje igračke, bledi simboli.

A SVA JE NAŠA NADA S ONE STRANE.“

Ivo Andrić, „Mostovi“

 

Autor: Aleksandra Mihajlović

Tekst je nastao u okviru praktičnog dela kursa Škole veb novinarstva Udruženja novinara Srbije.