O nezlopamćenju, greh, oprost i molitva – Ava Isaija

Prepodobni Ava Isaija i slova pouke učenicima o praštanju i zašto je oprost neophodan

 

O nezlopamćenju

 

O nezlopamćenju, greh, oprost i molitva - Prepodobni Ava Isaija rumunska freska1. Sveti apostol je zapovedio svojim čedima: Ne brinite se ni za što, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvalnošću kazujte Bogu želje vaše (Fil. 4,6), i mir Božiji neka vlada u srcima vašim (Kol. 3,15). I Gospod u Jevanđelju od Marka govori Svojim učenicima: Praštajte sve grehe dužnicima svojim, da i Otac vaš… oprosti vama sagrešenja vaša (Mk.11,25).

Strašna je ova reč Gospodnja. Ona znači da ne treba ništa da išteš od Boga ako primetiš da ti srce nije čisto prema svima. Jer, inače vređaš Boga. Budući grešan i imajući žalbu na sličnog tebi čoveka, ti govoriš Onome koji ispituje srca: „Ostavi mi grehe moje„. Takav se ne moli umom, već jedino ustima u neznanju. Jer, ko želi da se istinski umom moli Bogu u Duhu Svetom i sa čistim srcem, pre nego što počne sa molitvom ispituje srce svoje, tj. da li je bez žalbe u odnosu na sve ljude ili nije. I ako nije, onda se on obmanjuje (kada se moli), budući da niko ne sluša njegovu (molitvu). Tada se ne moli tvoj um, već se po navici obavljaju ustanovljeni časovi.

2. Prema tome, želeći da čisto vršiš delo (molitve), ispitaj najpre svoj um, tj. šta je u njemu, da bi govoreći: „Pomiluj me“, i ti sam milovao onoga koji te moli; da bi govoreći: „Oprosti mi“, i ti sam, jadniče, opraštao; da bi govoreći: „Ne opominji se mojih sagrešenja“, i ti sam zaboravljao grehe svoga bližnjega; da bi govoreći: „Ne pominji zla koja sam voljno ili nevoljno učinio“, i ti sam previđao (svom bližnjem). Ako je potrebno, ti čak ne treba ni da pomišljaš ništa u odnosu na druge ljude.

Ako nisi došao do toga, tvoja molitva je uzaludna: Bog te, saglasno svim Pismima, ne sluša. Oprosti mi.

3. Još je Gospod u molitvi u Jevanđelju od Mateja rekao: I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim (Mt.6,12). A u Jevanđelju od Luke je rekao: Ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski (Mt.6,14).

Kod Svetog Luke je rečeno: Opraštajte, i oprostiće vam se, (Lk.6,37). (Time kao da je rekao): Ja ti svu ljubav predadoh, kako bi i ti (svome bližnjemu) učinio ono što sebi želiš od Boga. Ti ćeš biti oslobođen od svojih (grehova) saglasno sa merom u kojoj si ti ljudima opraštao. Ti si to dužan činiti ukoliko si očistio srce svoje prema svakoj (slovesnoj) tvari (Božijoj) i ukoliko nemaš zlopamćenja ni prema kome: jer, Bog je istina, a ne samo reči jezika. Prema tome, svaki čovek sam sebe vuče u geene, i sam sebe razrešava od njega. Ništa nije upornije od volje, bilo da se ustremi ka smrti ili ka životu.

4. Blaženi su oni koji se, zavolevši večni život, ne spotiču. Prema tome, potrebno je da se podvizavaš u trudu i znoju, sakriveno u srcu, protiv pomisli koja te muči, kako ne bi dozvolio da njena strela rani tvoje srce. Neće ti biti teško da je izlečiš ukoliko svagda budeš pred očima svojim imao grehe svoje. Vesti da ti je neko učinio zlo suprotstavi svoju dobru želju da mu ne uzvratiš u srcu svome, da ga ne vređaš, ne osuđuješ, ne razglašavaš i ne predaješ u svačija usta. Posle toga možeš pomisliti: „U meni nema ničeg rđavog [prema njemu]“. Ukoliko u sebi imaš strah od geene, pobedićeš zle (pomisli) koje te podstiču da uzvratiš bližnjemu. Taj strah će ti govoriti: „Nesrećniče! Moliš se zbog svojih grehova i Bog te sve do danas trpi i ne otkriva ih (pred svima), a ti svoga  bližnjega sa gnevom bacaš pred svačija usta. Očigledno je da se nisi pokajao za grehe svoje kad u srcu svom nemaš nikakvog snishođenja (prema bližnjem)“.

5. I tako, ako se smekša srce tvoje i ti se sačuvaš od svake zlobe, posetiće te milost od Boga. Ako ti je, pak, srce lukavo i žestoko prema bližnjemu, (znaj) da se još nisi setio Boga. Oprosti mi. Ja sam ništavan i posramljen gresima. Pišući ovo, sa stidom pokrivam lice svoje u srcu svom.

6. Svi napori čovekovi su uzaludni ukoliko ne dostigne do prirodnog stanja Sina Božijeg. Sejući svoja semena, zemljodelac očekuje da ih sakupi u mnogo većoj količini. Međutim, ako naiđe štetni vetar, njegovo srce obuzima neprestana žalost, jer mu je propalo i seme i trud oko obrađivanja zemlje. Sveti apostol Petar, koji je raspet u Rimu, tražaše da ga obese glavom na dole, ukazujući na tajnu protivprirodnosti koja je ovladala svakim čovekom. (Time) on (kao da) je rekao da se svaki kršteni obavezuje da razapne zlu protivprirodnost koja je postigla Adama i koja ga je svrgla sa njegove slave u zlu sramotu i večni stid. Zbog toga um treba da se hrabro podvizava i da omrzi sve što čovek primećuje (kao protivprirodno). Protiv toga treba da neprijateljuje najogorčenijom mržnjom do kraja.

7. Evo glavnih (strasti, koje su protivprirodne za čoveka) i koje su ovladale svim sinovima Adamovim: koristoljublje, častoljublje, [iskanje] pokoja, hvalisanje zbog napuštanja (nečega) u potpunosti), ukrašavanje tela kako bi bilo čisto i lepo, traženje dobrog odela. Sve to hrani slast pohote koju je zmija položila u usta Evina. Preko tih zlih pomisli koje su nas načinile neprijateljima Božijim i mi poznajemo da smo sinovi Adamovi.

8. I tako, blažen je onaj ko se raspeo, ko je umro, pogreben i vaskrsao u obnovljenju, ko se vidi sa prirodom Isusovom i koji ide za Njegovim svetim stopama, kojima je išao dok je bio Čovek (na zemlji) radi Svojih svetih delatnika. Njegove crte su: smirenoumlje, siromaštvo, nesticanje, praštanje, mir, podnošenje uvreda, bezbrižnost prema telu, odsustvo straha pred napadima zlobnika. Najveće, pak, jeste znanje svih događaja unapred i dugotrpljenje prema ljudima sa krotošću. Onaj ko je to dostigao i ko je sastrugao sa sebe protivprirodnost, jasno pokazuje da je Hristov, da je od Sina Božijeg, da je brat Isusa, kome priliči slava i poklonjenje u vekove vekova. Amin.