Šta je to monaštvo i ko je monah u Crkvi Hristovoj

Objašnjenje šta je to monaštvo, otkuda taj naziv i ko su i šta su monasi

 

 

RAZGOVOR IZMEĐU LAIKA I MONAHA

 

Laik: Koje je značenje monaštva u Crkvi Hristovoj?

Monah: Monasi su oni hrišćani, koji ostavljaju po mogućstvu sve zemaljske poslove radi bavljenja molitvom, koja je ‐ vrlina nad vrlinama, kako bi se posredstvom nje sjedinili u jedno sa Bogom, kako je rekao apostol: Ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh s Njime (1. Kor. 6,17). A pošto molitva pozajmljuje silu od drugih dobrodetelji [dobrih dela, vrlina] i celokupnog učenja Hristovog, monasi se naročito staraju oko ispunjavanja jevanđelskih zapovesti, pridodajući ispunjavanju opštih zapovesti (koje su obaveze za sve hrišćane) ispunjavanje još dva saveta Hristova: saveta o nesticanju i saveta o bezbračnosti. Monasi teže ka tome da svojim životom na zemlji postanu nalik (podobni) Bogočoveku: iz tog razloga se sveti monasi nazivaju ʺprepodobnimaʺ.

Laik: Odakle su monasi dobili svoj naziv?

Monah: Reči monah, m(o)nastir, monaštvo potiču od grčke re či ʺmonosʺ ‐ jedan. Monah, znači ‐ onaj ko živi sam ili u samoći; manastir je ‐ usamljeno, odvojeno obitavalište; monaštvo je ‐ usamljenički život. Taj se život razlikuje od običnog, svima zajedničkog, on je drugačiji (rus. ʺinojʺ), zato je na ruskom za njega nastao naziv ʺinočkiʺ život. Monah se na ruskom naziva i ‐ ʺinokʺ.

Reči opštežiće, skit, bezmolvije, otšelništvo, zatvorništvo, pustinjaštvo označavaju različite vrste monaškog života. Monaškim opštežićem naziva se zajednički život većeg ili manjeg broja monaha, koji imaju zajedničko Bogosluženje, zajedničku trpezu i odeću, i nalaze se pod upravom jednog nastojatelja. Bezmolvijem se naziva saživot dvojice ili trojice monaha u odvojenoj keliji, koji žive savetujući se međusobno ili po savetu starijeg, ima ju zajedničku trpezu i odeću, i pet dana Bogosluženja obavljaju u svojoj keliji, a u subotu i nedelju dolaze na zajedničku službu u crkvu. Otšelništvom se naziva život monaha u samoći. Kada otšelnik bez izlaženja živi u keliji koja se nalazi u manastiru, onda se naziva zatvornikom, a njegov život ‐ zatvorništvom; kada pak živi u pustinji bez ljudi, onda se naziva pustinjakom, a njegov život ‐ pustinjačkim životom.

Laik: Kada se pojavilo monaštvo?

Monah: U apostolsko doba, kako tvrdi prepodobni Kasijan. Prepodobni Kasijan, pisac i monah iz četvrtog veka, koji je video monaške obitelji Egipta, gde je u to doba monaštvo naročito procvetalo, i proveo značajno vreme među inocima egipatskog Skita, da bi predao potomstvu ustave i učenje egipatskih monaha, kaže da su u prvo vreme hrišćanstva naziv monasi u Egiptu dobili učenici svetog apostola jevanđeliste Marka, prvog episkopa Aleksandrije. Oni su se udaljavali u najpustija mesta izvan grada, gde su živeli najuzvišenijim životom, koji im je predao Jevanđelist…

Laik: Koji je bio razlog za preseljenje monaštva u mesta udaljena od gradova i sela?

Monah: Do preseljenja je došlo upravo u ono vreme kada je prestao podvig mučeništva i kada su hrišćansku veru počeli da primaju ne samo izabrani ‐ po naročitom prizvanju i sa spremnošću za najveće nevolje i smrt ‐ nego svi uopšte, kao vladajuću veru, koju štiti i širi državna vlast. Hrišćanstvo je postalo sveopšta vera i nije sačuvalo pređašnje samoodricanje. Hrišćani u gradovima i selima počeli su da se prepuštaju svakojakim svetskim brigama, dopuštajući sebi raskoš, telesne naslade, učešće u narodnim veseljima i druga ugađanja, koja su prvim ispovednicima vere bila strana kao duhovno odricanje od Hrista. Pustinja je pružala prirodno utočište i pristanište, bez uznemiravanja sablaznima, za sve one hrišćane koji su želeli da u sebi sačuvaju i razviju hrišćanstvo u svoj njegovoj sili. ʺPustinja je ‐ kaže sveti Isak Sirijski ‐ korisna i slabima i jakima: prvima se kroz udaljavanje od materijalnog ne dopušta da se raspaljuju i umnožavaju strasti, a jaki, kada se nađu izvan materijalnog, stižu do borbe sa lukavim duhovimaʺ.

Sveti Vasilije Veliki i Dimitrije Rostovski ovako predstavljaju razlog za odlazak svetog Gordija u pustinju: Gordije uteče od molitava gradskih, buke trgova, hvalisavosti plemstva, uteče od onih koji na sudovima kleveću, prodaju, kupuju, moljakaju, lažu, psuju, uteče od igara, i glume, i smeha koji biva u gradovima, imajući sam čist sluh, čiste oči, i pre svega očišćeno srce, koje može da gleda Boga, i udostoji se Božanskih otkrivenja, i nauči se velikim tajnama, ne od čoveka, ni od ljudi, nego zadobivši velikog učitelja istine Duhaʺ.

Sa preseljenjem u pustinje, kod monaštva se pojavila naročita odeća, u cilju njegovog konačnog odvajanja od svetovnjaka. Za vreme gonjenja i klir i monasi upotrebljavali su najobičniju odeću, pošto ih je ona u značajnoj meri skrivala od gonitelja. 1. 0

•

Istinsko monaštvo je nevidljivo mučeništvo; život monaha jeste lanac neprekidnih borbi i stradanja: pobedniku se daje život večni ‐ obručenje Duha Svetoga. Onome monahu koga Bog hoće da obogati duhovnim razumom i darovima, dopuštaju se silne borbe. Koji pobedi naslediće sve ovo veli Sveto Pismo i biću mu Bog, i on će mi biti Sin (Otk. 21,7). Dakle, da ne klonemo!

•

Glavno delanje monaha je molitva, kao ono koje čoveka sjedinju je sa Bogom. Sva ostala delanja služe ili kao priprema, ili kao pomoćna sredstva za molitvu, ili se pak daju onima koji zbog prirodne slabosti ili nedostatka umnih sposobnosti ne mogu u potpunosti da se posvete molitvi.

 

SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV – ENCIKLOPEDIJA PRAVOSLAVNOG DUHOVNOG ŽIVOTA